Физичарима до трећине веће плате: Најава мера за попуњавање дефицитарних места у школама

Немамо довољно наставника математике и физике и многе школе имају проблем да обезбеде ове предаваче. Главни разлог су мале плате. Предложићемо да се од 1. септембра плате дефицитарним кадровима у просвети увећају до 30 одсто. Ово је у среду рекао министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић на седници ректорског савета Конференције универзитета Србије (КОНУС).

Као једну од мера да се овај проблем превазиђе, министар је навео и стипендирање студената, али и давање других олакшица, попут смештаја у студентски дом. Ти студенти, када заврше, били би у обавези да раде у просвети онолико дуго колико су примали стипендију. Такође би, каже министар, требало увести и низ других мера које би омогућиле да се овај проблем превазиђе.

– Студенти математике, физике или информатике неће да раде у просвети. Они себе виде у привреди, где су плате много веће – истакао је Шарчевић.

Иначе, проблем недостатка ових профила већ дуго мучи просветни систем. Према инфомацијама “Новости”, у једној београдској гиманзији цело прво полугодиште деца скоро да нису ни имала часове математике, а проблем им је и латински језик, јер када наставник оде на боловање нема ко да га замени, пошто на тржишту нема наставника латинског. У школама недостају и наставници енглеског и немачког језика.

Дефицитарне предмете често предају и студенти. Према прошлогодишњим подацима Министарства просвете, нестручних наставника у Србији било је око 1.000 и они су учили око 27.000 основаца. Ти подаци су показали да има 457 нестручних наставника математике, 239 физике, 109 наставника информатике, 133 наставника немачког језика и 48 нестручних наставника енглеског језика.

Нестручним кадровима сматрају се наставнци који немају потребно образовање, прописано правилницима Министарства просвете. То, међутим, не значи да они нису способни да, рецимо, ђацима петог разреда предају математику, али правно и уско стручно гледано, немају формалне компетенције.

Министар Шарчевић у среду је рекао да ће доношење закона о платним разредима решити овај проблем.

На седници, Гордана Вукелић, ректор Универзитета Унион, изабрана је за потпредседницу КОНУС-а.

СРЕДСТВА ЗА 59 ПРОЈЕКАТА

На седници КОНУС, државни секретар Владимир Поповић рекао је да је за науку обезбеђено 74,5 милиона евра и да ће тај новац бити опредељен углавном Фонду за науку.

– Рецензија програма ПРОМИС, за младе истраживаче, завршена је и резултати ће бити познати у понедељак. Прихваћено је 59 пројеката и на њих ће отићи девет милиона евра – рекао је Поповић. – Позив за програм Идеје биће расписан 11. марта, износ за овај програм је 24 милиона евра.

Љ. Бегенишић / Новости