Предлози за детаљне измене Закона о оружју и муницији

ви који имају оружане листове и дозволу за ношење и држање оружја, а нису успели да пререгиструју оружје до петог марта ове године, моћи ће то да учине у наредне две године – до 5. марта 2022, одлучила је јуче Скупштина Србије, усвојивши измене Закона о оружју и муницији, које су предложили Маријан Ристичевић (НСС), Ђорђе Комленски (ПС) и Бојан Торбица (ПС).

Сви посланици, и власти и опозиције, гласали су за продужење рока јер су, како су истицали, сматрали да треба изађи у сусрет великом броју грађана који овај посао није успео да заврши у предвиђеном року.

Без обзира на то што нико није био против ове измене закона и што су сви током начелне расправе најављивали да ће гласати за то, посланици и власти и опозиције уложили су амандмане, не на једину предложену измену за продужење рока, већ на неке друге чланове закона.

Тако су, практично, обезбедили додатно време за расправу на тему овог закона, а сви су имали идеје шта би и како би требало променити у наредном периоду. Наравно, време су трошили и на коментарисање актуелних догађаја који никакве везе са законом немају.

Образлажући свој амандман, Вјерица Радета (СРС) казала је да је добро што се рок продужава зато што је „заиста настао велики проблем пошто много људи, власника оружја, није успело, да ли из личних, да ли из разлога троме администрације у МУП-у, да ли због недостатка новца, да пререгиструју оружје”.

Додала је: „Плашимо се да МУП опет неће бити довољно спреман, као што није био спреман у претходном периоду, и зато су сви посланици СРС-а предложили продужетак рока бар за још месец дана или нешто више од предлагача измена закона.”

Драган Шормаз (СНС) казао је да разуме да су радикали поднели амандмане „мање-више због могућности да говоре” и додао да је, по његовом мишљењу, потпуно погрешан термин „пререгистрација”, већ је то „замена оружних листова”, и истакао:

„Деведесет одсто проблема направила су подзаконска акта која су донета после доношења закона, а у њима није уважена веома битна ствар – друштвена улога спортских стрелаца и ловаца, ловачке организације и ловачких друштава.”

Казао је да време није прекратко, али да су процедуре искомпликовале цео поступак, између осталог Правилник о здравственом прегледу.

Према његовим речима, већина држава чланица ЕУ нема обавезу о здравственом прегледу, а с друге стране, „кад је већ то написано у закону, треба подржати предлог Ловачког савеза Србије и продужити важење тог прегледа с пет на десет година, колико важи и оружни лист”.

Наташа Јовановић (СРС) казала је да лекарски преглед мора да обавља свака установа примарне здравствене заштите, а не само одређене установе, „то не може никаквим правилницима да се тражи”.

Филип Стојановић је казао да се СРС залагао да таксе на оружје постоје, али да буду симболичне, а не да представљају финансијски проблем за грађане, „мењале су се власти, али ниједна није хтела да укине таксе, напротив – свака их је повећавала, па смо дошли у апсурдну ситуацију да се људи одричу трофејног оружја и наслеђеног због прописа које је ова власт донела”.

Драган Шормаз му је одговорио да у већини држава чланица ЕУ постоји такса при регистрацији оружја, али се ради на другачији начин – „онај ко продаје оружје, урачуна ту и таксу, па грађанин кад купи пушку плати све што је потребно држави, а продавац даље распоређује држави све што треба”.

Милорад Мирчић (СРС) казао је да је јасно да ће сви гласати за овај закон и изаћи грађанима у сусрет, али „није суштина у томе да стално продужавамо рок, већ да се промени процедура око замене оружног листа”.

Мирјана Чекеревац / Политика