Нови руски устав – спој царског и совјетског наслеђа

Унутрашњост Уставног суда Руске Федерације

У вријеме док се свијет спрема за борбу против пандемије коронавируса, у Русији су главна тема уставне реформе. Најављене су непосредно након изненадне оставке владе Дмитрија Медведва.

Одмах након избора нове владе, на челу са Михаилом Мишустином, образована је Комисија за припрему измјена Устава Руске Федерације. У раду комисије учествовали су углавном званичном Кремљу лојалне јавне личности и друштвено-политички активисти. Прве процјене и спекулације у иностраним круговима биле су да ће уставне промјене примарно бити мотивисане учвршћењем власти Владимира Путина и њеним очувањем након истека четвртог предсједничког мандата. Међутим убрзо је постало јасно да је мисија уставних промјена знатно шира и да укључује очување традиционалних вриједности, подизање нивоа социјалне заштите и, што је посебно интересантно, предвиђа посебне мјере заштите територијалног интегритета.

СОЦИЈАЛНА ЗАШТИТА – УСТАВНА КАТЕГОРИЈА

По новом Уставу Руске Федерације биће забрањени чак и преговори о предаји, или размјени територије. Тиме ће вјероватно бити стављена тачка на притиске Запада да се Украјини врати Крим, односно Јапана, који никада није престао да претендује на четири Курилска острва изгубљена у Другом свјетском рату. Знатно дискретније, али такође присутне су претензије Летоније и Естоније, које мање дјелове Псковске и Лењинградске области сматрају својим историјским територијама, Њемачке према енклави Каљининград, а не тако давно биле су итекако живе сепаратистичке тежње у републикама сјеверног Кавказа.




Одредбе које ће забранити чак и преговоре о комадању територије руске државе, вјероватно ће довести до нових тензија у односима са сусједима и глобалним ривалима на Западу. Међутим, са друге стране очекује се да ће наићи на одобравање домаћег становништва, које је плебисцитарно подржало повратак Крима у састав Русије 2014. године. Очекује се да ће, поред одредби за учвршћење територијалног интегритета, грађане за подршку уставним промјенама мотивисати и гаранције социјално рањивим групама. Тако ће посебним уставним одредбама минимална цијена рада бити директно везана за неопходне трошкове живота, а уводи се и уставна обавеза сталног усклађивања пензија.

Природно је да намјера да социјална заштита постане непосредна уставна категорија изазива незадовољство пословних кругова, који ће бити принуђени да радницима плаћају веће плате, а због већих пензија и успостављања других социјалих давања, за очекивати је да дође и до повећања пореских обавеза власника крупног капитала. Међутим, гласног противљења уставним промјенама у руском друштву за сада нема, јер било која незадовољна структура труди се да избјегне суочавање са оптужбама да се бори против широке социјалне заштите становништва. Остаје свакако да се види на који начин ће овај дио уставних промјена популистичког карактера бити практично имплементиран.

ПОДРШКА ПОРОДИЦИ

Почетком године, без обзира на то што се Русија тренутно не налази у сјајној економској ситуацији, званични Кремљ донио је низ закона подршке породици, укључујући и нове гарантоване дотације за рођење првог дјетета. По новом уставу јасно ће бити дефинисано да брак представља заједницу мушкарца и жене, а посебно ће бити поменут и значај вјере у Бога, као и сјећања на жртву предака. Патриотске и традиционалне компоненте новог устава могле би пружити упориште за нове законе и друге правне акте који би дјелимично ограничили абортусе, усложили могућност развода брака, подстицали наталитет, позабавили се проблемом одлива мозгова и недостатка радне снаге.




Чини се да руске грађане горе наведене уставне промјене знатно више интересују од оног апстрактнијег дијела, који се односи на структурне реформе државне власти и политичког система. Мој утисак је да званични Кремљ нови устав покушава да оплемени у народу популарним елементима из царског и совјетског наслеђа, о којима претходни устав – усвојен децембра 1993. године – није довољно водио рачуна. Из царског наслеђа узети су традиционалне вриједности и патриотизам, а из совјетског уставна заштита радника, пензионера и других социјално угрожених група.

Рад на уставним промјенама у комисији закључен је крајем фебруара мјесеца. У понедељак је предсједник Путин дефинитиван Предлог измјена устава предао доњем дому парламента – Думи. Након што предлог прође расправу у парламентарним тијелима, о измјенама устава гласаће се на референдуму, заказаном за сриједу 22. априла. Посебном уредбом 22. април проглашен је за нерадни дан на цијелој територији Руске Федерације.

Апсолутна подршка грађана уставним промјенама не доводи се у питање, док би излазност, у свијетлу пријетње корона вируса, могла да буде и не тако нарочито убједљива.



Игор Дамјановић / Извор ИН4С

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.