У српским казаматима робија 160 силоватеља

Од осуђених 7.800, колико их је у српским затворима, њих 160 робија због силовања. Према подацима Управе за извршење кривичних санкција Министарства правде достављеним „Политици”, силоватељи чине 2,1 одсто популације осуђеника. Тај проценат је константан и не мења се већ пет година уназад.

Због кривичног дела обљубе са дететом у затвору је 0,6 одсто осуђеника (47 особа), али забрињавајући податак је да у затворима нема ниједног осуђеника због кривичних дела – подвођење и омогућавање вршења полног односа и искоришћавање рачунарске мреже или комуникације другим техничким средствима за извршење кривичних дела против полне слободе према малолетној особи.

Такође, због приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавања малолетника за порнографију у затвору је само 0,1 одсто од укупног броја осуђеника (седам особа). Ови подаци изненађују с обзиром на честа хапшења осумњичених за ова дела и показују да судови ретко изричу осуђујуће казне за поменута дела. Само су у полицијској акцији „Армагедон” од њеног почетка 2010. до данас поднете кривичне пријаве против више од 250 осумњичених због кривичног дела приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавања малолетне особе за порнографију. Забрињавајућа је чињеница да су многи од њих сада на слободи.

Републичко јавно тужилаштво (РЈТ) објављује годишње извештаје о раду јавних тужилаштава на сузбијању криминалитета и заштити уставности и законитости. Извештај за прошлу године још је у фази израде, рекли су за наш лист у РЈТ-у, али су зато доступни извештаји из 2018. и 2017. године.

За кривична дела против полне слободе тужилаштвима је 2018. пријављено 619 осумњичених. У току те године, надлежним јавним тужилаштвима је због силовања пријављено 107 особа што, у односу на претходни извештај из 2017, када је због овог кривичног дела пријављена 141 особа, представља смањење за око 24 одсто.

Када се броју пријављених дода 14 нерешених кривичних пријава из 2017, тужилаштва су 2018. поступала по кривичним пријавама због силовања против 121 особе. Оптужнице су подигнуте против 24 осумњичена што представља 38 одсто од укупног броја пријава које су остале у раду након одбачаја. Судови су у 2018. донели пресуде против седам силоватеља и то против петорице осуђујуће, донета је једна ослобађајућа и једна одбијајућа. Јавни тужилац се жалио на шест ових пресуда.

Када је реч о кривичном делу приказивања, прибављања и поседовања порнографског материјала и искоришћавања малолетника за порнографију, у 2018. је пријављено 16 особа (годину дана раније пријављено их је 52), наводи се у извештају РЈТ. Међутим, у извештају нема прецизнијих података у вези са овим делом – колико је оптужница подигнуто као ни њихов судски епилог.

Занимљив податак из извештаја РЈТ-а је да су јавна тужилаштва одбацила око 40 одсто пријава за насиље у породици. Тако је на пример због овог кривичног дела 2018. године пријављено 10.732 особе – 9.543 мушкарца и 1.189 жена, а јавна тужилаштва одбацила су кривичне пријаве против 4.232.

Весна Станојевић, координаторка Саветовалишта против насиља у породици, под чијем окриљем су и сигурне куће каже за „Политику” да њихова организација годинама прати случајеве насиља у породици и да је њихова статистика из године у годину веома слична.

„Прошле године нашој организацији обратило се 3.200 жена које су тражиле неку врсту помоћи. Претпрошле смо, на пример, добили око 3.300 позива. То нам показује да насиље у Србији нити јењава нити се повећава. Али чини се да га је више јер медији чешће извештавају о темама које се односе на насиље над женама и децом”, каже наша саговорница.

Са друге стране, она наглашава да би медији требало да буду пажљивији, јер некада је боље не извештавати о насиљу над женама и децом него то радити на сензационалистички начин.

„Медији откривају податке и идентитет жена и деце које су жртве. Сматрам да то није добро”, закључује Весна Станојевић.

Александар Бојовић / Политика