УДАР ДРЖАВЕ НА ДИЈАСПОРУ: Велики порези за све који примају новац из иностранства, хиљаде људи стрепи за своја радна места

Међу онима који ће се наћи на удару су запослени у бројним транспортним компанијама чија је централа у Америци, затим људи који раде у разним Цалл центрима и Цустомер сервисима, затим скоро комплетна српска средња и мала ИТ индустрија, која чини и највећи део тржишта, затим дизајнери, преводиоци…

Одлука Народне банке Србије (НБС) да ускоро почне да пописује све оне који шаљу и примају новац из дијаспоре, те прве, још увек незваничне информације које су процуреле након тога, а које говоре о томе да ће се тај новац опорезовати по стопама од 5-40 одсто, покренула је лавину коментара и оправдану бојазан да ће велики број, углавном младих људи, који тренутно раде за стране и домаће компаније са седиштем у иностранству, изгубити посао у Србији.

Наиме, овом одлуком НБС угрожен је велики број оних који примају плате из иностранства јер се страним, али и компанијама наших људи из дијаспоре, не исплати да, поред обавеза које већ плаћају држави на име пореза на дохотке, сносе и додатне трошкове које је прописала НБС, те је за очекивати да, уместо српске радне снаге, запосле људе из земаља у којима имају матични бизнис.

На списку оних који ће се наћи на удару су запослени у бројним транспортним компанијама чија је централа у Америци, затим људи који раде у разним Цалл центрима и Цустомер сервисима, затим скоро комплетна српска средња и мала ИТ индустрија, која чини и највећи део тржишта, затим дизајнери, преводиоци…

У Чикагу, другом највећем српском граду на свету, власници компанија из транспортног сектора, који по неким проценама у Србији запошљавају преко 7.000, углавном младих и образованих људи са завршенем факултетима и знањем страних језика, са забринутошћу су примили ову вест.

Одлука НБС ступиће на снагу 15. јуна, до када би требало да се формирају базе података о дознакама. Услове и начине вођења регистра прописала је НБС, која је банкама и осталим финансијским институцијама наложила и рок до када би требало да припреме техничке услове за формирање таквог регистра.

У евиденцију НБС ће бити уписани сви клијенти банака који шаљу или примају новац из иностранства, свако име које шаље новац из Србије и свакога коме новац стиже наћи ће се на списку. Иначе, до сада је на рачуне грађана званично стигло више од 2,5 милијарди евра, док се незванично претпоставља да та бројка износи и дупло више.

Увођење регистра предвиђено је недавно усвојеним Законом о спречавању прања новца и финансирања тероризма.

Законске измене могле би, у скорије време, да доведу до новог исељеничког таласа најобразованијег дела друштва у Србији, јер су их до сада у земљи задржавале управо натпросечне зараде за услуге које пружају страним компанијама.

Kад тога више не буде, ништа их више неће задржавати у Србији, тако да је лако претпоставити да ће срећу и бољи живот потражити развијеним европским земљама или Америци.

ТЕKСТ: Антоније Kовачевић / Сербиан Тимес