Ко води Србију, левица или десница, ко су одвратна фашистичка ђубрад?

Ко је дели, насељава мигранте, терорише породиље и пензионере, распродаје банке, бање, оранице, изворишта воде,.. и као најпрофитабилнија предузећа има странке?

Оно што је једино сигурно, када је све овако испреплетано и превртљиво, тако „нећемо“ погрешити, бар јавно, а најважније је да не гурамо прсте у очи владајућој гарнитури, левица су они на власти а десница они који нису на власти. Ипак, у себи саберимо 2 и 2, то није увек 4.

У политичкој терминологији Европе и света, Србије до пре 30г, десница и левица користе се као називи за одређене политичке групације или струје различитих – супротних – супротстављених оријентација.

Десницом се називају конзервативне (назадне), често и реакционарне и контрареволуционарне политичке снаге које се декларишу као браниоци традиционалних вредности, националних и државних интереса, које су привржене очувању старог система или успостављању старих, преживелих друштвених односа. Десница се супротставља свим новинама и реформама у друштву, модерном и напредном.

Левица у политици заступа нове, напредне идеје, тежи реформи друштва, већој равноправности и разумевању међу људима и народима, бори се против преживелих друштвених односа који коче развој, за демократију и успостављање новог, напреднијег и модернијег друштвеног поретка, не само у теорији већ и пракси.

Називи десница и левица потичу из француске политичке праксе из 19. века. У периоду рестаурације (1814–1830), након Наполеоновог дефинитивног пада, политичке снаге у Француској биле су оштро подељене на либерале на једној и конзервативце и монархисте на другој страни. Либерали су у скупштинској дворани седели са леве стране из перспективе председавајућег, конзервативци и монархисти са десне. По томе су први названи левица, а други десница. Ти називи су се касније пренели и на све остале политичке снаге сличне оријентације. Тако данас у парламентарним државама постоје десница и левица, без обзира на то да ли у скупштинској сали њихови посланици седе на десној или левој страни.

У последњих 30г у Србији се термини десница и левица, умерене и екстремне, те политички центри у политичкој борби користе више и учесталије него икада, а пред изборе који су јако чести, док изборна кампања траје од једних до других, добијају усијање и реторику која прераста у вређања, омаловажавања, ниподаштавања, етикетирања,..а снага „адута“ лежи у количини прљавог веша оних других. Левица су обавезно они који су на власти и који сами за себе говоре да су напредни и да безалтернативно иду ка ЕУ не гледајући на последице, понижавања, уцењивања и условљавања, који су за реформе и бољу сутрашњицу, док је десница, пошто је и она за реформе и бољи стандард живота, већински и за улазак у ЕУ, као термин резервисан за опозицију, а она је, по онима на власти, у чијим рукама су и медији, усмерена само на голу власт и пљачке, док су најекстремнији део „фашисти“, против су ЕУ, замене народа мигранатима и желе да нас врате у деведесете године прошлог века. И једни и други износе прљави веш противника, пљују се и вређају, лопови су са свих страна, само по томе ко је гласнији или мање или више агресиван може да се закључи ко је лево или десно. Да ли седе лево или десно од председавајућег нема никаквог смисла јер ионако већине нема у скупштинским клупама, или су заједно у скупштинском ресторану или негде тезгаре и обављају по више послова за шта добијају и више плата. Минималци су резервисани за обичан народ и раднике.

Да бисмо могли да одговоримо на питање ко је левица а ко десница, немамо могућност да то закључимо из њихових програма, и једних и других су скоро исти, ко је од кога плагирао се не зна, о програмима не дискутују, када су у Скупштини не говоре најчешће ни о питањима из дневног реда, све се претвара у обичан политички, боље речено политикантско-демагошки ријалити и забаву за гледаоце. Не може нам помоћи ни то ко је овакав или онакав у беспоштедној борби, ни ко прича лепше и маштовитије бајке о бољем животу јер је то увек везано за период после тренутног мандата, нико бољитак за све не гарантује у текућем мандату, а ако се владајући одрже у седлима опет причају како се не може све преко ноћи и да ће бити боље, нећете веровати, опет после и тог мандата, те смо тако од бољег живота који је 2000-те гарантован за две године сада још даље, можда негде за 5 година, што му онда дође 25 укупно, а ни тада.

Пре него што можемо да изведемо неке закључке морамо истаћи и оне неспорне чињенице које су опште познате.

Ђинђић је рушио владу у којој је Вучић био министар информисања, а више година касније његова удовица упознаје Вучића са Ангелом Меркел и изјављује да је Вучић подсећа на њеног Зорана.

Весић је уз Ђиласа и опозицију био са Ђинђићем против Вучића а сада је уз Вучића против Ђиласа и опозиције са којом се и тужи.

Чеда Јовановић је био најближи сарадник Ђинђића и док је био у опозицији и док је био на власти, а после убиства Ђинђића мајка истог са њим не жели ни да разговара, због чега?

Вучић је читао писмо Шешеља из Хага Милошевићу и носио беџ са ликом Шешеља, а сада је Вучић на власти, алфа и омега свеколиког живота Србије, Шешељ у опозицији и најомиљенији опозиционар, који само што не носи беџ са ликом Вучића. Некада је Вучић скидао табле са натписом Булевар Зорана Ђинђића и стављао табле са натписом Булевар Ратка Младића, а Зоранова супруга га протежира код Меркелове.

Зорана Михајловић је била члан Г17 Плус за коју је Вучић и тада и сада тврдио да је била лоповска али је Зорана сада једна од најутицајнијих особа у његовој странци, министар у Влади Србије и потпредседник исте, са њом има одличне односе а последњих дана се њени најближи сарадници хапсе због корупције и проневера, што се ње не дотиче, таман

посла пред изборе.

Дачић је био са Милошевићем, рушио га Тадић, па је са Тадићем био против Вучића, онда са Вучићем против Тадића, а у свим комбинацијама је певао „Миљацку“.

Десница су били они који су рушили власт на улици а када су је освојили пучем постали су левица а они други десница, када су изгубили власт поново се ситуација променила, као и улоге левице и деснице, а странке постају најпрофитабилнија предузећа, само се оне не продају и не доводе у стечај, све друго се некомпетентним кадровима уништава а онда крчми.

Блер и Шредер су за све били злочинци, они су криви и за страдале у РТС-у и на стотине невиних, онда су нам постали пријатељи а сада и саветници и највероватније да је Блер договорио са САД да се гради железница до Приштине, да се отвори авио саобраћај са истом, вероватно су већ добили и међународне кодне бројеве, рецимо, за железницу Србије су прва два, издвојена броја на вагонима, 72, који ће бити за „К“, да ли их Србија полако признаје, ако им је дала и посебни позивни за телефонске везе? Ко ће да се вози том железницом, да ли Срби када иду да обиђу порушене домове и гробља, и за кога се све то финансира, да ли имамо све друго решено, док и у БГ немају сви канализацију и квалитетан водовод широм Србије, одакле силне милијарде док народ гладује, да ли то отварамо војсци „К“ пут до Ниша и НАТО-у коридоре за брже јурцање по Србији, или можда треба и црвени тепих да поставимо за долазак миграната, заслужују, решиће нам питање наталитета? Хоћемо ли уложити милијарде евра да би Приштина тек тада укинула таксе и ми им за награду дали део територије за државу, „комрпмисном“ капитулацијом званом „разграничење“, од кога и са ким?

САД инсистира на именима оних који су убили браћу Битићи, држављане САД и плећенике терористе УЧК, док из Србије нико ни у сну несме да помисли да пита ко је убио малу Милицу Ракић и рушио дечије болнице, вртиће и све што је стигао, они су нас и затровали за сва времена а сада од њих очекујемо да нам дозволе да поделимо Србију и учинимо нешто што нико у њеној историји није, па још и народ заменимо са онима које Запад враћа као непожељне и опасне.

Оно што је једино сигурно, када је све овако испреплетано и превртљиво, тако „нећемо“ погрешити, бар јавно, а најважније је да не гурамо прсте у очи владајућој гарнитури, левица су они на власти а десница они који нису на власти. Ипак, у себи саберимо 2 и 2, то није увек 4.

Претходно, да бисмо били сигурни ко је левица а ко десница, ко њен најекстремнији део, шта је напредно или назадно и за кога гласати, одговоримо на следећа питања и биће нам све кристално јасно, немојмо се чудити ако закључимо да левицу уопште немамо, да су све то варијанте деснице, а онда је одговорност на изборима наша:

– Ко је уништио у крви СФРЈ и Србију и ко исту и даље комада и бесомучно пљачка, чак и органе њених синова и децу као кадрове и да ли је пузање према њима прави пут или погрешан и погубан? Ко и зашто инсистира на истом?
– Ко жели да подели Србију и терористима да државу на њеном најсветијем, најдуховнијем и најбогатијем делу?
– Ко жели да Србију насели мигрантима, најјефтинијом радном снагом, да ли ће они и како да пуне буџет, и ко заговара да нам они реше проблем наталитета, вероватно би све то онда били Срби, чиме би се заменио народ?
– У односу на интересе Србије и њених грађана, „одвратна фашистичка ђубрад“ су они који нису за политику замене народа мигрантима, војском са разних ратишта, или они који су за насељавање истих у 50.000 празних кућа, станова, салаша?
– Ко жели закон о ГМО који у синергији са ОУ и осталим „милосрдним“ поклонима са неба дефинитивно гаси нацију?
– Ко распродаје изворишта воде, оранице, бање, руднике, банке, ЈП, затвара велику индустрију и води народ ка ропству?
– Да ли са Србијом све то ради левица или десница, напредни или ретроградни, да ли је за Србију све то добро или не?

Пуковник у пензији

Странка као права фирма, има профит и губитке и попуњава исте у стотинама милиона из каса из претходних година, да ли од 2014 увођењем рекетирања пензионера? Како зарађује и профитира, шта производи осим муке за породиље, младе и пензионере? Да ли ствара профит рекетирањем преко странке запослених у ЈП, или продајом и куповином диплома и доктората?

Александар Михаиловић