Београд је изменио чак 15 имена у својој историји: Сви знамо за Сингидунум, а ево која су остала

(Фото: Пиксибај)

Најстарији назив за Београд, за који се поуздано зна, био је Сингидум. Овим просторима владали су Келти који су за своју територију осмислили име као комбинацију речи синги – са значењем круг и дун – насеље. Према томе, најстарији писани назив нашег града је тумачен као кружно насеље или још вероватније утврђење овог облика.

Када су у 2. веку град освојили Римљани, преименован је у Сингидунум. Под римском влашћу Сингидунум је имао своју самоуправу, а статус му је био сличан статусу који су имале колоније. Грађани који су га насељавали нису имали право да учествују у политичком животу за разлику од римских држављана. С друге стране, били су у обавези да плаћају порез.

Под влашћу Византије, у 6. веку име прелази у Велиградон. Цар Јустинијан изграђује и обнавља ову територију коју су после римског периода разорила варварска племена: Хуна, Гота, Визигота… Град достиже тешко очекивани миран период, али ни овога пута не задуго.

Авари пале и уништавају Велиградон који уступа место данашњем називу, доласком Словена (средина 7. века). Београд како само име каже, Словени су му дали по светлој боји камена којом је изграђен. Назив се привремено устаљује и никада се више не губи у потпуности. У међувремену ће се појављивати друге варијанте, али је народ са ових простора у периоду од 9. до 11. века и даље своје станиште најчешће називао словенском варијантом, Београд.



Краткотрајно, биће познат и под латинским именом Alba Graeca. Бугари ће, за време своје владавине име променити у Alba Bulgaricu. Под Угарима ће, такође, уследити више варијанти: Fehervar, Nandoralba и од 14. века Nandorfehervar који такође алудира на белу боју. Једно време ће носити немачка имена: Weißenburg i Griechisch-Weißenburg као и италијанско Castel Bianco (Бели замак).

Под Османлијама познат је као Belgrat и Dar Al Džihad у значењу Кућа рата. Четрдесетих година прошлог века нацисти ће осмислити своју варијанту: Prinz Eugen Stadt.

Од локалних назива, познат је и као Бијоград, како га је Вук Караџић назвао у свом речнику; као Биоград на Дунаву и, наравно, најчешћа варијанта Београд, како су га и крстили стари Словени.



Извор: Опанак

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.