Министарство објавило права и обавезе послодаваца и радника у ванредном стању

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије је објавило детаљна објашњења права и обавеза радника и послодаваца у току ванредног стања.

Упућен је апел послодавцима да, уколико то могуће, запосленима организују рад од куће.

Запослени који у складу са Законом о раду и Уредбом о организовању рада послодавца за време ванредног стања раде од куће, имају право на зараду, као и запослени који раде на свом радном месту.

Једина разлика је што запослени који раде од куће, немају право на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са рада као запослени који долазе у пословне просторије послодавца, као ни на накнаду других трошкова у вези са организацијом рада на овакав начин.

У случају када послодавац не може да организује рад од куће, дужан је да обезбеди све мере заштите безбедности и здравља на раду.

На основу Уредбе о организовању рада послодаваца за време ванредног стања, као и на основу мера превенције ширења заразе ЦОВИД–19 вирусом, Министарство државне управе и локалне самоуправе донело је Препоруку за организовање рада у јавним управама и државним институцијама.

Ту препоруку, треба применити и на послодавце у приватном сектору, уколико то дозвољава делатност рада послодавца, указало је Министарство за рад.

По препоруци “послодавац првенствено треба да има у виду да су нарочито угрожена лица са утврђеним хроничним обољењима и лица старија од 60 година и да посебну заштиту има родитељ детета до 12 година, а нарочито уколико сам врши родитељска права, или је другом родитељу установљена радна обавеза”.

Запосленима који су у таквој ситуацији неопходно је омогућити рад од куће, и то у складу са планом рада и распоредом који је послодавац, односно руководилац, сам дужан да утврди за сваког запосленог.

Међутим, у случајевима где се због делатности и природе посла не може организовати рад од куће (и у јавном и у приватном сектору), послодавац је дужан да обезбеди мере заштите и здравља запослених, као и да организује рад у сменама, како би што мањи број запослених и свих других радно ангажованих лица рад обављао истовремено у једној просторији.

Послодавац треба да омогући једном родитељу са дететом испод 12 година да ради од куће, а уколико је процес рада послодаца такав да је немогуће организивати такав рад, неопходно је да се организује рад у сменама, тако да се распоред рада запосленог родитеља, не поклапа са распоредом рада другог родитеља који такође има радну обавезу.

Запослени који је у самоизолацији, а коме је надлежни орган издао акт (решење или други акт) о самоизолацији или карантину, има право на накнаду зараде.

Првих 30 дана одсуства плаћа послодавац, а од 31. дана Републички фонд за здравствено осигурање.

Запослени у самоизолацији или карантину треба да се јаве послодавцу телефоном и да мејлом или неким другим електронским начином комуникације, пошаљу скениран или сликан наведени акт надлежног органа.

Потврду о привременој спречености за рад, као и дознаку за запосленог, може да достави члан породице или сам запослени кад престану разлози због којих он није могао да достави.

Објашњена правила о накнади зараде
Накнада зараде, према Закону о здравственом осигурању је просечна зарада коју је осигураник остварио у претходних 12 месеци пре месеца у којем је наступила привремена спреченост за рад, и одређује се у висини 65 одсто од основа за накнаду зараде.

Послодавац може исплатити и већи износ накнаде зараде запосленом, уколико се тако уговори колективним уговором или уговором о раду.

Право на накнаду зараде имају запослени и лица која обављају самосталну делатност, али не и радно ангажовани по основу уговора ван радног односа (осим ако у овом уговору није утврђена и новчана накнада за случај када се не обављју послови за који је закључен уговор).

Радници се подсећају да у зависности од потребе посла, послодавац одлучује о времену коришћења годишњег одмора, уз претходну консултацију запосленог.

Запослени за време коришћења годишњег одмора, односно колективног годишњег одмора код послодавца, има право на накнаду зараде, у висини просечне зараде остварене у претходних 12 месеци.

Уколико послодавац има смањен обим посла или је у потпуности прекинуо рад, запослени се могу упутити на “принудни годишњи одмор” у трајању од 45 радних дана, односно и дуже у складу са законом. У том случају запослени имају право на накнаду зараде најмање у висини 60 одсто просечне зараде у претходних 12 месеци, која не може бити мања од минималне зараде.

Kолективним уговором или правилником о раду и уговором о раду може се утврдити и већи износ накнаде зараде од ове која је утврђена законом.

Указано је и да Законом о раду није утврђена висина накнаде зараде за време прекида рада, до кога је дошло наредбом надлежног државног органа или надлежног органа послодавца због необезбеђивања безбедности и заштите живота и здравља на раду, која је услов даљег обављања рада без угрожавања живота и здравља запослених и других лица.

Накнада се утврђује и исплаћује у висини која је утврђена колективним уговором/правилником о раду и уговором о раду. Прописано је да запослени има право на накнаду зараде за време одсуствовања са рада због привремене спречености за рад и то најмање у висини 65 одсто просечне зараде, односно у висини од 100 одсто зараде запосленог у случају повреде на раду или професионалне болести.

Запослени има право на накнаду зараде у висини просечне зараде за случај плаћеног одсуства: склапања брака, порођаја супруге, теже болести члана уже породице, смрти члана уже породице, добровољног давања крви и у неким другим приликама.

Послодавац у складу са Законом о раду, може запосленом да одобри одсуство без накнаде зараде (неплаћено одсуство), али само на захтев запосленог.

Послодавац који отказује радни однос запосленом јер је технолошки вишак, мора да води рачуна о томе да ли је у обавези да донесе програм решавања вишка запослених, као и да запосленима, које је утврдио као технолошки вишак, исплати отпремнину пре отказа уговора о раду.

Уколико послодавац не исплату отпремнину, а запосленом престане радни однос, инспектор ће вратити на рад све оне запослене, код којих послодавац није испоштовао одредбе закона.

У саопштењу се подсећа да се висина отпремнине утврђује колективним уговором, правилником о раду или уговором о раду, и не може бити нижа од збира трећине зараде запосленог за сваку навршену годину рада у радном односу код послодавца код кога остварује право на отпремнину.

Истакнуто је и да право на новчану накнаду има запослени на неодређено време, који је проглашен технолошким вишком, запослени на одређено време, као и лице које по основу уговора обављало привремене и повремене послове, а које је у периоду од најмање 12 месеци непрекидно или с прекидима у последњих 18 месеци било у осигурању.

Незапосленом припада новчана накнада од првог дана од дана престанка обавезног осигурања, ако се пријави и поднесе захтев Националној служби у року од 30 дана од дана престанка радног односа или престанка осигурања. Незапосленом који поднесе захтев, по истеку рока од 30 дана, новчана накнада припада од дана подношења захтева.

НЗС је од 23. марта омогућила електронске пријаве ради коришћења права на новчану накнаду у складу са законом.

Без обзира на ванредно стање, запослени који сматрају да им је повређено право из радног односа и по основу рада, могу се обратити Инспекторату за рад, које ће у складу са законом и својим надлежностима и овлашћењима предузети одговарајуће мере.

За контакт, министарство је дало две мејл адресе – инспекторат@минрзс.гов.рс или контрола@минрзс.гов.рс и телефон 0800/300-307 (бесплатан позив).

Бета