„Останите код куће” не важи за избеглице

Од либанске долине Бека до Јордана, од севера Сирије до ирачког Kурдистана, милиони избеглица и интерно расељених на Блиском истоку су после година глади и болести препуштени на милост и немилост вирусу корона.

„Останите код куће” је неоствариво упутство људима који кућу немају. Побегли су од сиријског грађанског рата или од бруталног терора Исламске државе. По десетинама палестинских логора избеглице деценијама живе у стабилним насељима, али генерације деле исти скучени простор.

„Социјално дистанцирање” звучи као цинично упутство онима који живе збијени у условима без елементарних хигијенских мера заштите. Држање растојања од најмање једног метра је за избеглице незамислива привилегија. На два шатора у којима је по 15 особа иде једно заједничко купатило.

Основних средстава за спречавање ширења пандемије нема. Прање руку сапуном је добар савет, али избеглице немају сапун. Нема земље Блиског истока коју је корона поштедела, од Либана, Западне обале и Газе, преко Залива, до Ирака и најтеже погођеног Ирана. Широм региона хуманитарне организације појачавају расподелу воде, неопходних средстава и информација о вирусу. У Ираку, где је размештено 1,5 милиона људи, логори се дезинфикују. У Kурдистану су блокирани, као и у Јордану.

Агенција УН за палестинске избеглице хитно тражи 14 милиона долара како би припремила одговор на изазов који корона задаје на Западној обали, у појасу Газе, Јордану, Либану и Сирији.

„Пренасељени услови живота, физички и ментални стрес и године продуженог конфликта, све то популацију од преко 5,6 милиона палестинских избеглица чини посебно рањивом на претњу од ковида 19”, каже вршилац дужности генералног комесара те агенције – која је суочена с дефицитом од милијарду долара. Kоординатор УН за хуманитарна питања на палестинским територијама упозорава на „застрашујуће последице” короне у Гази, једној од најгушће насељених области света, која је под блокадом Израела. Школе у Гази претварају се у клинике у очекивању пандемије, а лекари су водили молитве петком како би верницима објаснили опасности од вируса. У палестинском избегличком логору Дбаје код Бејрута, основаном још 1956, боре се да добију неопходна средства за стерилизацију, али подршке либанских власти нема.

За сада, по логорима и прихватним центрима Блиског истока нема регистрованих случајева заразе. Могуће је да је тако и зато што су тестирања ретка, али је извесно да то неће дуго трајати. Све државе у којима се налазе избеглице имају своје листе људи са симптомима. Kаква је ситуација са Турском, на чијој је територији смештено најмање 3,6 милиона избеглица? Турски председник није могао да замисли гори сценарио: вирус из далеке Kине потпуно је уништио његове планове да сиријским избеглицама уцењује Европу. Ово је фактички крај амбициозне операције Реџепа Тајипа Ердогана. Избеглице су сада суочене с двоструком опасношћу – блокадом на граници према Грчкој и вирусом који не познаје границе.

Грчка је по пренатрпаним камповима на Лезбосу и другим егејским острвима за 40.000 избеглица ограничила кретање како би спречила ширење ковида 19, али колико дуго ће се држати карантин у земљи са више од 620 заражених и најмање 15 умрлих?

У сиријској провинцији Идлиб крхко примирје између сиријских и турских снага се некако одржава, али су стотине хиљада људи побегле у Турску, где више породица живи у истом шатору.

Сиријско здравство је десетковано деветогодишњим грађанским ратом. Турска нема средства да обезбеди одговарајућу медицинску заштиту. Увећава се ризик од тога да хуманитарни радници пренесу вирус избеглицама. Агенције за помоћ ограничиле су своје активности. Kако се пандемија не би ширила преко прехрамбених производа, избеглице уместо њих добијају новац. Апел Агенције УН за избеглице да се испоруче средства за спречавање пандемије наишао је на слаб одзив. Државе се боре са сопственим изазовима. Тимови организације „Лекари без граница” послати су у земље попут Италије. Ако осећа имало одговорности, турски председник морао би хитно да опозове избеглице које је послао према Европи. Да барем не постану и жртве короне.

Бошко Јакшић / Политика