Крах међународних организација – повратак цивилној заштити и обавезном војном року

Пандемија вируса корона показала је да су муђународне организације пред крахом и неспособне да се одупру изазовима. Као да је дошло време да државе почну да размишљају о јачању цивилне заштите и поновном увођењу обавезног служења војног рока.

Пандемија вируса корона која је многе државе, укључујући и неке од најмоћнијих, затекла, отворила је широм планете питање увођења обавезних часова прве помоћи, обнављања цивилне заштите па чак и поновног увођења обавезног служења војног рока.

Саговорници Спутњика, стручњаци за безбедност, сматрају да је пандемија последњи сигнал да се почне са „обнављањем градива“ из прве помоћи и јачањем институције цивилне заштите.

Међународне организације слабе, повратак цивилној заштити

Генерал-мајор у пензији, професор др Митар Ковач каже да су избијањем пандемије међународне институције показале све своје слабости као и одсуство солидарности са државама захваћених епидемијом.

„Није поучно слепо следити инструкције неке наднационалне организације попут ЕУ и запасти у кризу институција које се баве проблемима епидемија. Пре свега мислим на ‘Торлак’ и на сличне институције, институте па и на едукативне системе – факултете и средње школе који би у свему томе требало да имају своју функцију“, истиче Ковач.
Према његовим речима, из војних али и цивилних разлога требало би размишљати о увођењу примерених садржаја наставе у основним школама и предмета у средњим школама који би се бавили заштитом живота људи и животне средине.

Идеолошки предзнак поплаве или пожара
Професор на Факултету безбедности др Зоран Драгишић каже да је у Србији почетком деведесетих година направљена катастрофална грешка кад је предмет „Одбрана и заштита“ избачен из школа.

Реч је о предмету којим се омладина обучавала за цивилну заштиту у свим ванредним ситуацијама које су нам се касније догодиле, додаје Драгишић и истиче да је у то време та одлука била правдана деидеологизацијом и раскидом са комунистичком прошлошћу.

„Ми који смо тада били против тога, постављали смо питање какав је идеолошки предзнак поплаве или пожара? Дакле, требало је само деидеологизовати програме и становништво не остављати без тих знања. Мислим да је важна обука целокупног становништва за ванредне ситуације организовањем цивилне заштите на највишем нивоу како смо то некад имали, пре свега кроз формирање јединица цивилне заштите опште намене и развијање специјализованих јединица путем тих тзв. колективних обвезника, односно предузећа и правних лица чија је делатност иначе повезана са цивилном заштитом. Може се и мора створити један јак систем који ће грађане обучити, опремити и оспособити да се суочавају са оваквом врстом проблема“, каже Драгишић.

Не можемо чекати да нам други решвају проблеме
Он наглашава да је изузетно важно да грађани унапред буду припремљени за ванредне ситуације без обзира да ли су оне изазване пандемијом заразне болести или поплавама, пожарима, сушама.

Важно је и да грађани имају свест да су то ствари које се дешавају и која је њихова улога у решавању таквих ситуација, јер „не можемо да седимо код кућа и да очекујемо да неко уместо нас то реши“, додаје Драгишић.

Ковач истиче да је у бившој СФРЈ војска била институција која је оспособљавала грађане за борбу са изазовима угрожавања здравља и животне средине али да „привременим суспендовањем војног рока“, такви проблеми све више долазе до изражаја.

Војна неутралност – обавезан војни рок

Он подсећа да је у време поплава на нивоу државе закључено да би у будућности требало јачати цивилну заштиту, али до данас по многим већим градовима немамо адекватно организоване јединице цивилне заштите.

Ковач сматра да је давно дошло време за увођење обавезног војног рока, али због притисака моћних чланица НАТО, наша земља није у стању да се определи за ту могућност.

„Нема војно неутралне државе која нема обавезно служење војног рока и војну обуку становништва, али никако да се донесе та одлука о наставку служења војног рока. Војни рок код нас није укинут, само је привремено суспендован. Ми имамо већ изузетно стару војску, прошло је много година од суспендовања војног рока и време је да се томе приступи на један нови начин, у смислу садржаја и трајања војног рока кроз курсирање и позивање регрута у више наврата, да то не би био намет за младу генерацију, посебно не за оне који иду на факултет после средње школе“, закључио је Ковач.

Боље мала и ефикасна војска

С друге стране, Драгишић сматра да обавезно служење војног рока није неопходно, пошто је основни задатак Војске Србије одбрана државе од агресије споља, затим учешће у међународним мултилатералним операцијама, а тек трећа функција је помоћ цивилним органима у ванредним ситуацијама.

„Основни задатак војске је вођење оружане борбе, а у савременим условима рата нисам сигуран да регрути могу много да помогну у томе. Дакле, много је важније да војска буде добро опремљена, добро увежбана и добро плаћена да би се људи мотивисали да уђу војску. Мислим да је данас време малих, ефикасних и технолошки савремених војски и ту служење војног рока не може много да помогне“, закључио је Драгишић.

Владимир Судар / Спутњик