Тридесеторо младих је животе дало за слободу, а шеталиште преко њихове масовне гробнице и даље стоји: Брука Црне Горе и престоног Цетиња

ТРИДЕСЕТ младих људи из разних крајева Црне Горе који су пре 101 годину положили своје животе за уједињење са Србијом и осталим јужнословенским народима, још чаме испод шеталишне стазе испред Биљарде, на Ћипуру, у престоном Цетињу! Злочин о коме се ћути и после толико времена, а нико од државних органа у Црној Гори не осећа моралну обавезу да војнике сахрани, као што су то урадили са посмртним остацима припадника злогласне СС дивизије “Принц Еуген”, која је по Пиви и Велици починила стравичне злочине над црногорским православним живљем.

Спомен-гробницу са обелиском испред Биљарде срушили су црногорски сепаратисти и италијански фашисти 1941. године, нова власт после Другог светског рата није је обновила, мада је све до пре деценију била лако уочљива, уздигнута затрављена хумка, испод које се налази бетонска масовна гробница са земним остацима младића, учитеља и војника, опредељених за уједињење са српском и осталом јужнословенском браћом, којима су пресудили црногорски зеленаши.

НЕВЕРОВАТНО је докле је отишла актуелна власт у Црној Гори и престоном Цетињу, која је 2011. године направила ходну стазу по костима црногорске младости, и поред упозорења политичких партија, невладиног сектора, грађана. Тада је Цетињем руководио актуелни министар културе Александар Богдановић, који није одустао од пројекта – шеталиште преко заједничке гробнице!

– Имена и презимена свих сахрањених у заједничкој гробници над којом се до 1941. године налазио обелиск су позната и сви они имају рођаке и братственике који, нажалост, до данас нису покренули поступак код надлежних да се достојно обележи стратиште – каже, за “Новости”, Јован Маркуш, историчар и публициста са Цетиња.

БИВШИ први човек Цетиња подсећа да су почетком деведесетих година прошлог века, када су одржани први вишестраначки избори после педесет година, неки људи покренули ова питања мислећи да би се наслеђени антагонизми могли превазићи.

– Међутим, такве идеје садашња власт је дочекала “на нож”, одбијајући помисао да се пружи рука братског помирења и цивилизовано изврши свети чин сахране и обележавање безимених гробница. У времену док се правила ходна стаза да би се сакрила масовна гробница испред Биљарде, на другом крају Цетиња, у Бајицама, уз државне почасти открива се споменик, обелиск, учесницима Божићне побуне из 1919. године, уз присуство Удружења бораца Народноослободилачког рата и антифашиста Цетиња. Ваљда би Удружење антифашиста требало да се залаже да се обнови заједничка гробница коју су управо фашисти срушили, а не да се бави обележавањем Божићне побуне из 1919. која нема ама баш никакве везе са неговањем сећања на Други светски рат – каже Маркуш, који годинама упорно указује на фалсификате историје.

ДОК црногорска власт упорно прећуткује злочин на Божић 1919. године и још се скрнаве кости жртава братског сукоба, Маркуш подсећа да је пре неколико година у Црној Гори сахрањивање окупаторских немачких војника, уз државне почасти, актуелна власт прогласила цивилизацијским чином.

– Тим поводом тадашњи председник Црне Горе Филип Вујановић изјавио је да је сахрањивањем неколико десетина немачких војника из Другог светског рата, Црна Гора испунила своју цивилизацијску обавезу. Није спорно да је етички сахранити човека, али како се може говорити о испуњењу цивилизацијске обавезе Црне Горе ако је у престоном граду направила пешачку стазу да би сакрила масовну гробницу своје деце – пита се Маркуш.

Он додаје да политика нема право да пише историју, и не може се говорити о етичности и цивилизованости све док постоји страх од гробова:

– Уколико желимо напред, морамо направити корак у нама и пред нашом савешћу на путу очишћења и просветљења од једноумља и мрака, а нас самих од срама и стида пред будућим генерацијама. Уколико се жели истинско помирење, поред ексхумације, сахране и обележавања гробница, треба подићи прикладно спомен-обележје свим палима за отаџбину, што би и симболично требало да означи крај међусобних сукоба у Црној Гори. Не треба ништа измишљати, већ узети пример Шпаније која је то одавно урадила и за коју нико разуман не може рећи да је на нижем цивилизацијском нивоу од Црне Горе.

ПОЗНАТА СВА ИМЕНА САХРАЊЕНИХ У ЗАЈЕДНИЧКОЈ ГРОБНИЦИ

ПОЗНАТА су имена свих сахрањених у заједничкој гробници на Ћипуру испред Биљарде над којом се до 1941. године налазио обелиск. Списак погинулих за уједињење објављен је у “Новом добу”, 14. јануара 1919. године:

– Мирко Вукотић, ученик гимназије са Чева, Марко Гардашевић, војник са Чева, Баћо Мрваљевић, војник са Велестова, Бошко М. Грујичић, војник са Цетиња, Ђуро Прља, војник са Љуботиња, Милутин В. Пејовић, учитељ из Ораха, Иван Б. Пејовић, наредник из Ораха, Душан Ђуришић, војник из Љешанске нахије, Марко А. Радусиновић, војник из Љешанске нахије, Никола П. Радусиновић, војник из Љешанске нахије, Марко Вукчевић, војник из Љешанске нахије, Стеван Вукчевић, војник из Љешанске нахије, Јован С. Вукчевић, војник из Љешанске нахије, Благота Ђ. Вукчевић, војник из Љешанске нахије, Марко Вукчевић, војник из Љешанске нахије, Илија Вукчевић, студент из Љешанске нахије, Бошко П. Кажић, официр из Љешанске нахије, Иван Кажић, војник из Љешанске нахије, Петар Кажић, војник из Љешанске нахије, Ђуро Радовић, ученик гимназије из Бјелопавлића, Радојица Дамјановић, капетан из Бјелопавлића, Бошко Лакић, војник из Бјелопавлића, Радисав Ивановић, војник из Куча, Саво Поповић, војник из Куча, Радоња Поповић, ученик гимназије из Куча, Радован Божовић, војник из Пипера, Душан Бољевић, војник из Пипера, Никола Кековић, војник из Братоножића, Михаило Спаић, ученик гимназије из Подгорице, Мирко Краљ, војник из Боке.

В. КАДИЋ – М. СЕКУЛОВИЋ / Новости