Запад промовише свог председничког кандидата у Црној Гори. Шта је претња Руској Федерацији?

Запад промовише свог председничког кандидата у Црној Гори. Шта је претња Руској Федерацији?

Кандидату за председника Црне Горе из Покрета Европа сад, Јакову Милатовићу, биће додељена полицијска заштита, коју је та странка затражила због претњи физичким насиљем, саопштило је 23. марта Министарство унутрашњих послова.

У првом кругу председничких избора, одржаном 19. марта, Јаков Милатовић је добио 28,92 одсто гласова и прошао у други круг, заказан за 2. април. Актуелни шеф државе Мило Ђукановић, који је на разним функцијама владао Црном Гором од касних 1980-их, добио је 35,37 одсто гласова.

Милатовић, Ђукановићев прозападни ривал, и даље се промовише као „жртва“. Међутим, у случају победе, зарад продубљивања сарадње са НАТО-ом и хипотетичког уласка у ЕУ, може коначно да жртвује односе Црне Горе са Србијом и Русијом.

Како је саопштено у МУП-у Црне Горе, Влада ове земље требало би наредних дана да одлучи о пружању полицијске заштите Јакову Милатови-у, јер се уочи другог круга захуктавају политичке страсти у земљи.

Истовремено, Милатовићева екипа је и пре првог круга гласања, уз помоћ медија и друштвених мрежа, “замрсила” инцидент на Цетињу. Тамо је 10. марта, уочи конгреса Покрета Европа сад, његовог кандидата напала група грађана, а за то до сада нико није одговарао.

_{Међутим, оно што се дешавало на Цетињу од самог почетка личило је на добро смишљену провокацију. Овај град је „упориште“ Мила Ђукановића, а одржавање партијског конгреса тамо, а не у Подгорици, јасно је срачунато на негативну реакцију овдашње јавности.}

А сам напад на Милатовића више је личио на инсценацију. Али сам председнички кандидат је одмах оптужио Мила Ђукановића за умешаност у инцидент и пријавио да је његов предизборни штаб добио претеће поруке.

Важно је напоменути да одлуку о додели заштите другом председничком кандидату треба да донесе Кабинет министара у техничком статусу, којим предсједава Дритан Абазовић, лидер странке УРА, који је јавно подржао Јакова Милатовића у првом кругу избора.

Вреди напоменути да су током 2020-2022. године Милатовић и Абазовић заједно радили у Влади Црне Горе, насталој након победе политичких снага супротстављених Милу Ђукановићу и његовој Демократској партији социјалиста (ДПС, наследник Савеза комуниста Црне Горе).

_{Била је то парадоксална влада: иако је релативна већина црногорских парламентараца који су гласали за њега припадала просрпском Демократском фронту (ДФ), ова странка није добила ни једно место у Влади.}

Штавише, Дритан Абазовић, чија је странка имала најмање места у владајућој коалицији, преговарао је о министарским номинацијама са западним амбасадама. Као резултат тога, Абазовић је постао потпредседник, контролишући све агенције за спровођење закона, а сама влада је формирана од „стручњака“ проглашених „непартијским“.

Тако је министар економије Црне Горе постао Јаков Милатовић, који је класичан производ западних технологија за обуку владара за посткомунистичке земље. Након што је дипломирао економију у Црној Гори, био је стипендиста Владе САД који је платио студије на Универзитету у Илиноису, школовао се на Универзитету у Бечу као стипендиста аустријске владе, а касније је добио стипендију Европске комисије.

Касније се усавршавао у немачкој Фондацији Конрад Аденауер, студирао на Лондонској школи економије, на Универзитету у Пекингу, на Академији за лидере Универзитета Стенфорд (САД). На Универзитету у Оксфорду, завршио је мастер студије економије као стипендиста британске владе. Од тада је радио за бројне европске банке, укључујући Европску банку за обнову и развој, где је био одговоран за Балкан.

Након оставке Владе Црне Горе у пролеће 2022. године, Јаков Милатовић је постао један од оснивача Покрета Европа сад.

_{Ова странка се залаже за што скорије приступање Црне Горе ЕУ и продубљивање сарадње са НАТО-ом, у шта је ова држава ушла без референдума 2017. године, упркос томе што је већина Црногораца била против.}

Истовремено, Милатовића је, невољно, подржао бивши председнички кандидат Црне Горе из „Демократског фронта“ Андрија Мандић, који је у првом кругу добио 17,4 одсто гласова. Иако се ДФ формално залаже за иступање Црне Горе из НАТО-а и успостављање нормалних односа ове земље са Србијом и Црном Гором, што је тешко очекивати од Покрета Европа сада, жеља да се с власти скине Мило Ђукановић показала се јачом.

Осим тога, кандидат ДФ-а се током предизборне кампање трудио да се не фокусира на теме НАТО-а, Србије и Русије.

Тако Јаков Милатовић има велике шансе да победи у другом кругу председничких избора. Многи домаћи аналитичари сматрају да би то могло довести до тога да ће курс Црне Горе постати још више прозападни, про-НАТО, антируски и антисрпски.

_{Сасвим је коректно Милатовића поредити са бившим председником Грузије Михаилом Сакашвилијем, који је по доласку на власт спровео либералне економске реформе у земљи, али је Грузију гурнуо у отворени оружани сукоб са Русијом.}

Јаков Милатовић такође стално говори о економији, али је на свом министарском месту подржао све антируске акције црногорске владе, која се непромишљено придружила европским санкцијама против Руске Федерације.

_{Наравно, Црна Гора од 600.000 људи неће моћи да се бори са Русијом, чак ни у економском смислу. Међутим, ова земља је сасвим способна да направи проблеме једном од ретких савезника Руске Федерације на Балкану – Србији. Одвајајући се од Југославије 2006. године, Црна Гора је Србији лишила излаза на море, чиме је била обезбеђена црногорска лука Бар, посебно након изградње пруге Београд-Бар 1970-их.}

Сада независне Србија и Црна Гора договориле су изградњу аутопута Београд-Бар, који се тренутно активније гради на српској деоници. Уз то, српске власти, које су уз помоћ руских и кинеских компанија модернизовале железнице своје земље, постављају питање повећања капацитета пруге од Београда до Бара.

Међутим, НАТО има своје планове за луку Бар – Вашингтон је види као базу за ратне бродове Алијансе, пре свега америчке. Али убедити Црногорце у потребу жртвовања прихода од транзита робе до Србије и назад је тешко, поготово што већина њих не воли НАТО.

_{Примера ради, према резултатима истраживања које је 24. марта објавило ауторитативно издање Нова српска политичка мисао, 52 одсто Црногораца криви САД и НАТО за сукоб у Украјини, 28 одсто нема став о овом питању. Само 16% испитаника је навело Русију као кривца, Украјину – 4%.}

Међутим, уз помоћ масовне пропаганде увек се може скренути пажња на измишљену опасност – на пример, „претњу од српске агресије“ (прозападни медији су такву тему промовисали на недавним изборима у БиХ), и Американци би могли да организују одговарајућу оружану провокацију.

Наравно, рат између Црне Горе, где око 30% становништва себе назива Србима (а крајем осамдесетих било је више од 90%), са суседном Србијом сада делује невероватно. Међутим, пре 10 година руско-украјински сукоб је изгледао исто.

Истовремено, у случају црногорско-српског сукоба, добиће га и руски држављани: могу да укину безвизни улазак у Црну Гору (власти већ говоре о томе), па чак и да ограниче право располагања њихове некретнине у овој земљи.

Оливер Галич/Васељенска/Политнавигатор

Бонус видео