О феноменологији егзонима Шоплук

С обзиром на нарасло интересовање за феномен Шоплука, решио сам да концизно, а са филолошким аргументима кажем оно што српска јавност треба да зна о шопском имену.

Моје познате ставове у вези српског карактера становништва југоистока Србије не морамо понављати. Неспорно је и то да је добар део Шоплука данас у Бугарској и да је потпуности интегрисан у бугарску нацију, а да се сличан процес десио нешто касније у Северној Македонији, на подручју северно од Радовиша у правцу Криве Паланке, тојест у североисточном делу данашње Северне Македоније, иако је могуће да ће пројекат „македонске нације“ бити и деконструисан временом.

Ипак, поставља се питање откуд то име Шоп? Да ли га можемо повезати са античким племеном Сапеји, које је било уз Егејско море? И поред таквих претпоставки, ваља знати да је име Шопа врло неуједначено присутно у том целом ареалу, који се назива Велики Шоплук.

Наша теза је на основу докумената и извора, који су доступни да је име Шоп заправо несрпског, туркијског порекла. Тачније и сам префикс -лук, није турски, већ туркијски. Туркијско племе Печенега је између осталог продирањем на Балкан имало више утицајних кланова, а када се десио њихов пораз 1123. од Ромејског Царства, остаци тих Печенега су разбацани на неколико места (околина Софије, околина Лесковца, околина Радовиша).

Највећи печенешки клан звао се Цопон.

Временом они су се претопили у Старосрбијанце, који су и били пре њих, а данашњи Шоплук називан је и Старо Браничево и Сардикија (по Софији, која се звала Сердика).

У време средњег века становници Ниша су се звали Нишевљани у свим повељама, али иако је дошло у 19. веку до ослобођења Ниша, и данас имамо Нишлије, а не Нишевљане (ретко ко користи). Тако и од времена османлијске окупације шопских крајева крајем 14. века Турцима је било драже да нас називају Шопима, него рецимо Србима, или Браничевцима, или Срдитима, јер све је то асоцирало на Српство. Временом назив Шоплук је потиснуо све друго, баш као што је Херцеговина потиснула Захумље.

Демоним Шоп је остатак присуства Печенега у источним српским земљама. Печенези су минимално заступљени у генетици садашњих Шопа, али ето оставили су нам име.

Ова хипотеза је тешко оборива, а овом приликом нисам улазио у детаље, само сам желео да српска јавност зна да кад се деси да неком ткз. Шопу не годи да му кажете да је Шоп, да за то постоје неки разлози. Мени лично назив Шоп уопште не смета, одавно је посрбљен и прихватљив.

Ипак, то не значи да треба заборавити да смо ми најисточнији Срби – Сарди, срдити, понекад, бесни Срби, који су увек на бранику, те су стога граничари, Браничевци.

Горан Игић (пореклом и из Годеча и из околине Пирота)

Васељенска