Зашто ће нам јавни дуг скочити на 60 одсто БДП

На крају 2019. године дуг општег нивоа државе Србије износио је 24,4 милијарди долара, тј. 52,9 процената БДП-а. Само током прошле године дуг опште државе је повећан за 1,0 млрд евра у односу на крај 2018, највише услед повлачења кредита страних влада и нето задуживања на домаћем финансијском тржишту, али и утицаја (неповољне) промене девизних курсева, показује најновија анализа јавног дуга у 2019. години који је урадила Парламентарна буџетска канцеларија. Стање јавног дуга треба гледати у контексту пандемије корона вируса и најављених мера Владе Србије јер новца за то тренутно нема и Влада Ане Брнабић ће морати прилично да се задужи.

Иако се повећао у апсолутном смислу у односу на крај 2018. године, садашњи ниво јавног дуга представља значајно смањење, како у апсолутном, тако и у релативном смислу у односу на крај 2014. године, када је почела фискална консолидација кроз смањења пензија и плата у запослених у јавном сектору.

Јавни дуг је дуг државе, чине да директан дуг настао задуживањем државе и индиректне обавезе по давању гаранција.

Јавни дуг чине државне обвезнице (12,5 млрд. евра) и кредити узети од страних држава (9,5 млрд. евра).

Највећи део дуга се користи за буџетску подршку и унапређење јавних финансија, док се кредити углавном користе за реструктурирање јавних предузећа, путну структуру и отплату дугова насталих у време СФРЈ.

МЕЂУ ДРЖАВАМА KОЈИМА СРБИЈА ДУГУЈЕ НАЈВИШЕ СУ ЕМИРАТ АБУ ДАБИ, KИНА, РУСИЈА, KУВАЈТ И АЗЕРБЕЈЏАН. ОБАВЕЗЕ ПРЕМА ОВИМ ПОВЕРИОЦИМА СУ У 2019. ГОДИНИ ПОВЕЋАНЕ ЗА СKОРО ПОЛА МИЛИЈАРДИ ЕВРА.

Република Србија има значајан део индиректних обавеза, које настају као последица издатих гаранција на задуживање јавних предузећа (ЕПС, Путеви Србије, Железнице, Србијагас итд), али и на задуживање предузећа у којима Србија има само један део (ФИАТ, Аир Сербиа). Ове индиректне обавезе износе око 1,5 милијарди евра, а прошле године је активирано 91,6 милиона евра гаранција.

Влада Србије је 31. марта објавила детаље економског пакета помоћи привреди у износу у 5,1 милијарди евра, што представља 11 процената српског БДП-а (процентуално, међу већим пакетима у свету).

Фискални савет предвиђа да ће Влада Србије морати да се задужи за додатних 3 милијарде евра, којих тренутно нема у буџету, да би овај пакет спровела у дело.

Узимајући у обзир неизбежну привредну контракцију (Бечки институт за међународну политику и привреду предвиђа за Источну Европу контракцију од 3-5 процената као оптимистичну прогнозу, односно 10 процената као песимистичну), ово би највероватније могло да погура ниво јавног дуга на 60 процената БДП-а, предвиђа Фискални савет.

С озбиром на то да ће задуживање преко држава бити смањено, Србија ће вероватно морати да се задужује путем емитивања обвезница. У последњих пет година Србија поправила рејтинг на међународном тржишту хартија од вредности, тако да данас има рејтинг ББ+ (Стандард анд Поор’с, Фитцх) или Ба3 (Моодy’с).

Ипак, обвезнице са овим статусом се и даље сматрају ризичним и сугеришу да код дужника постоји значајна вероватноћа да неће моћи да исплати сав дуг, што ће повећати цену задуживања мимо тренутне већ повећане потражње за новцем на светском тржишту. Kаматна стопа на десетогодишње државне обвезнице Р. Србије је на крају 2019. износила мање од 2 процента.

Извор. Парламентарна буџетска канцеларија; WИИW; ФС.