Мале фирме ће радије снижавати плате него узимати кредит

(фото:Profimedia)

Финансијски најзначајнија помоћ привреди требало би да буде гаранцијска шема за кредите за ликвидност која ће уз кредите Фонда за развој да износи око 264 милијарде динара или 2,25 милијарди евра (4,8 одсто БДП-а), од чега ће највећи део бити средства банака.

Министарство финансија је донело уредбу којом се регулишу зајмови Фонда за развој намењени микро, малим и средњим предузећима и предузетницима за набавку обртних средстава и измирење обавеза према пословним партнерима, запосленима и држави за шта ће бити издвојено 24 милијарде динара (око 200 милиона евра) из буџета и средстава Фонда.

Ови динарски кредити биће одобравани са роком отплате до три године са почеком до 12 месеци и са годишњом каматном стопом од један одсто. Минимални износ кредита ће бити милион динара за привредна друштва, а 200.000 динара за предузетнике и задруге.

С друге стране, максималан износ ће бити 10 милиона динара за предузетнике и микро предузећа, 40 милиона за мала предузећа, и до 120 милиона динара за средња предузећа. Током грејс периода камата ће се приписивати главници.

Друга уредба, која регулише много већи износ средстава, око две милијарде евра, тек ће бити донета ове недеље и односи се на гаранције које ће држава дати за банкарске кредите привреди.



У јавности је раније објављено да ће држава издвојити 500-600 милиона евра за гаранције, а да ће банке кредитирати привреду, пре свега микро, мала и средња предузећа износом од око 1,5 милијарди евра.

Држава ће гарантовати за износ до 80 одсто појединачних кредита, али до трећине укупног износа свих кредита. Зајмови би требало да буду такође на до три године са грејс периодом од девет до 12 месеци и каматном стопом у динарима од око 3,5 одсто (према садашњој вредности белибора).

Међутим, колико ће ови кредити бити помоћ предузећима зависиће и од још неких детаља, попут тога колики ће ризик банке бити спремне да преузму, каква обезбеђења ће тражити и какви ће услове морати да се испуне.

Наиме, јасна порука Министарства финансија је да су све мере намењене само онима који од 15. марта нису отпустили више од 10 одсто људи. Међутим, да би се добили кредити Фонда за развој не смеју да отпусте више од 10 одсто радника ни до краја отплатног периода, што значи у наредне три године.

Привредници махом поздрављају повољне кредите Фонда за развој, док се одлучују ипак да виде услове банкарских кредита пре него што их оцене. Оно што јесте познато да на државну помоћ, па ни кредите за ликвидност не могу рачунати фирме које исплате дивиденду.

Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије указује да је то иако повољно, ипак ново задужење, а ипак је неизвесно да ли ће се следеће године десити опоравак и какав ће бити промет.

„Углавном ће на те кредите моћи да рачунају они који су већ јаки, док ће они који послују на граници исплативости добро размислити да ли ће да уђу у нови дуг. Многи ће хтети да узму кредит па да развуку обавезе на дужи период. И банке ће се пре одлучити да дају кредите са гаранцијом државе и онима којима без тога можда и не би, али питање је да ли ће дати кредит некоме ко нема добар бонитет“, напомиње Атанацковић додајући да зависи и од тога каква ће обезбеђења банке тражити.

Атанацковић истиче и да се сада испоставља да ће вероватно и април проћи без државне помоћи за предузећа и да ће фирме морати да прегурају из сопствених извора и март и април.

„Ми смо добили информацију да се за мартовске плате морају уплатити порези и доприноси иако смо тумачећи уредбу мислили да ће то бити одложено. Ако буде тако, биће јако тешко за оне најслабије, мала предузећа“, оценио је Атанацковић додајући да би оваква ситуација могла да натера фирме у банке по кредите.

Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку подсећа да је и мораторијум на кредите у ствари кредит, па одлагање плаћања пореза, као и евентуално одлагање плаћања закупа.



„Kада би фирме још узеле и кредит за ликвидност, то значи да би предузећа ушла у следећу годину са три, четири задужења, а неизвесно је да ли ће тражња бити на истом нивоу као пре кризе. Мислим да ће се фирме којима је промет пао до 20 одсто пре одлучити да смање плате него да се додатно задужују у таквој неизвесности“, напомиње он.

Рудолф Билицки, власник текстилне индустрије Билицки, подвлачи да влада велика неизвесност и шта ће бити касније у току године.

„Поздрављамо сваки акцију владе и свака мера је много више него ништа. Нама је малопродаја затворена по сили закона и приливи су нула, а извоз је пао на трећину ранијег. Дакле, овде се не може причати о некој економији, већ о преживљавању. Мере су добре, али питање је колико ће се дуго осећати последице епидемије вируса, колико дуго ће људи бити опрезни и уздржавати се од куповине било чега па и гардеробе. Нама је рецимо веома важно да Италија почне да ради, јер тамо имамо заробљен репроматеријал, а такође и новац од продаје готове робе“, напомиње Билицки.

И Душан Kоларевић, власник Kоларевић намештаја из Ћићевца који углавном извози, пао је на трећину производње.

„Ми извозимо за Немачку, Аустрију и Швајцарску, али је сада остао транспорт само у Немачку док су остали блокирани. Тако смо и ми редуковали производњу на трећину. Истовремено, обавезе су исте остале. Kредити Фонда за развој са један одсто камате су повољни и они ће значити живот за предузећа“, истиче Kоларевић.

Драгољуб Рајић подсећа да су некадашњи субвенционисани кредити за ликвидност у време кризе 2009. године отишли углавном у руке средњих и великих предузећа, док их мали нису могли добити.



„Истраживања показују да две трећина малих и микро предузећа не улази уопште у критеријуме банака за доделу кредита, а посебно они који немају шта да заложе. Банке тада оцењују њихове новчане токове из ранијег периода, али ова ситуација то све мења. Мислим да ће банке прво гледати да пласирају новац фирмама које добро познају и које имају добар бонитет, а онда овим малим, тако да ће њихова судбина зависити и да ли ће ове веће бити заинтересоване за кредите“, истиче Рајић.

Према неким информацијама банкари покушавају да обезбеде да три четвртине кредита буде занављање ранијих кредита који истичу у овом периоду.

У одговору из Рајфајзен банке наводи се да су њихова очекивања да ће тражње за овим кредитима бити, имајући у виду да су у питању кредити на три године са грејс периодом до 12 месеци, а у функцији финансирања обртних средстава и ликвидности.

„Kредити ће се одобравати у складу са пословном политиком банке, уз обезбеђења која су и до сада коришћена, а као минимум менице предузећа и личне менице већинског власника. Поступак одобрења ће бити краћи, имајући у виду да се углавном ради о постојећим клијентима са којима имамо дугогодишњу сарадњу“, каже се у писаном одговору ове банке.



Данас

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.