Да ли Шведска постаје прва безготовинска држава

Новац какав познајемо ускоро би могао да се пресели из банака и новчаника у музеје, јер се свет приближава тренутку када ће постати безготовинско друштво. Стручњаци кажу да је ово процес који се не може зауставити, те да је само питање када ће се то десити, то јест када ће једини начин плаћања постати картице и мобилне апликације.

Како преноси Бизнис инфо, то ће се десити пре него што многи мисле – у неким државама већ у наредних неколико година. Овакве информације последњих година све чешће се могу чути, а код грађана изазивају опречна реаговања.

Насупрот овоме такође има и ставова, заснованих на стручним истраживањима из света финансија, да су предвиђања о нестанку готовине у скоријој будућности претерана. Преовлађујући став јесте да је ово најбољи начин за контролу не само токова новца већ читавог човечанства, јер би државе, избацивањем кеша из употребе могле да прате све трансакције појединаца и прибављају различите информације о њима.

Помиње се да су већ увелико увприпреми дигитални јуан, долар, рубља, као и да ЕУ такође размишља да крене у овом правцу са својом валутом. Како преноси портал, прва држава на свету која би могла да избаци новчанице из употребе јесте Шведска, где се предвиђа да би се то могло десити већ 2023. године.

Широм света грађани су на неки начин принуђени да све мање користе новчанице, а дешавања у вези с пандемијом вируса корона могла би додатно да убрза еволуцију новца, с обзиром на раст онлајн продаје, социјалног дистанцирања и дигиталног плаћања, пише Бизнис инфо. Најдаље је отишла Шведска, за коју се предвиђа да би за две године могла да постане прва безготовинска земља на свету. Ово је закључак истраживања које су још 2017. спровела два професора – један шведски, а други дански – у сарадњи са саветником и истраживачем у Центалној банци Шведске. У истраживању су проучавани трошкови управљања новцем 750 шведских трговаца на мало и пад готовине у оптицају.

– Открили смо да управљање новцем постаје скупље од добити када готовинске трансакције падну испод седам одсто укупних платних трансакција – рекао је Јонас Хедман, један од аутора истраживања и професор са Копенхшке школе бизниса. Ово се већ дешава у Шведској. Око 80 одсто Швеђана сада користи картице, а 58 одсто свих плаћања је картично, за разлику од само шест процената готовинског плаћања, показују подаци шведске Централне банке. Електронска плаћања у Шведској брзо расту. Све више продавница и ресторана у земљи не прихвата плаћање у готовини. Од купаца се траже да плате картицом или мобилном апликацијом. Многи Швеђани више не носе готовину због свеприсутности електронских средстава плаћања у својој земљи. Чак и деца (изнад 6 година) у Шведској плаћају картицама. Велика већина шведских банака престала је да дозвољава клијентима да подижу или уплаћују готовину преко шалтера, јер је управљање готовином скупо – због мера осигурања и слично. Готовина се може подићи само на банкомату. Међутим, портал закључује да је кључна ствар специфични шведски закон. У већини држава компаније и даље морају да примају новац. Шведска већ сада има закон који фирмама, на пример продавницама, омогућава да не примају папирни новац ако не желе, чиме купце присиљавају да плаћају електронским путем. Све што такве фирме треба да ураде јесте да на улазу у радњу поставе знак да не примају готовину.

Растућа употреба електронског плаћања и смањивање употребе готовине не дешава се само у Шведској већ у многим земљама. На пример, дигиталне трансакције у Индији порасле су за 55 одсто у 2018. години, 48 у Кини и 23 у Индонезији. Хедман сматра да неће само Шведска постати безготовинско друштво већ је то нешто што чека све земље света.

–То је неминовност. Не можете зауставити тај процес– рекао је он приликом једног ранијег интервјуа. Треба рећи да владе, банке и компаније широм света форсирају што бржи прелазак на дигиталне форме новца из много разлога. Њима то одговара јер имају много ниже трошкове обраде новца, као и његовог складиштења и чувања од потенцијалних пљачки.

Ј. Антељ – И. Албуновић / Политика