Пећина у којој се крије круна цара Душана: Неприступачне стазе уз Острицу воде до блага Немањића

На само двадесетак километара од Чачка налази се село Остра, описано у бројним књигама јер су се управо на том месту уз реку Островку, неприступачним стазама све до врха оближње планине Срби склањали од Турака.

Кроз ово место у Шумадији прошао је и Ђурађ Бранковић, који је према предању, у пећини на Острици сакрио пуне сандуке злата и сребра, а међу вредним накитом налазила се и круна која је припадала цару Душану.

О овом благу писао је и Чедомиљ Мијатовић у роману „Рајко од Расине“ давне 1892. године и по њему на „митској планини, пуној пећина, змија и извора“ налази се скривена ризница српских средњовековних владара. Од тада потрага не престаје јер бројни су путници намерници корачали кроз густу шуму како би се обогатили, али то још увек никоме није пошло за руком, па је логично очекивати да је благо и даље ту.

Ни људи из села Остра ни сам нису остали имуни на идеју о потенцијалном богатству које се можда налази близу њихове куће.

„Кад сам имао око 25 година, био сам знатижељан и одлучио да истражим пећину и уверим се да ли то благо заиста постоји. А потајно сам се надао као и сви да ћу га пронаћи. Ушао сам у пећину око 50 метара, више нисам смео јер су услови заиста претешки. Тада сам успео само открити керамичке слојеве“, прича за Рину мештанин.
Овај први покушај, за њега је, како каже, био и последњи јер се више није смео усудити ући у пећину на планини Острици за коју се у прошлим временима веровало да је чувају змије. До сада је овде забележено неколико смртних случајева, па кружи и прича да оне који се одлуче за потрагу прати проклетство.

„Сигурно је да нешто постоји. Ја овде живим скоро 80 година и сећам се да су погинули човек и жена из Краљева кад су кренули пут пећине, а они нису једини. Ја се никад нисам баш охрабрио да кренем тамо, милији ми је живот, него било какво благо Немањића“, испричао је један старији становник овог тајновитог села.

Уколико нисте довољно храбри да се упутите ка пећини у потрагу за сребром и златом, овај крај ипак не би требало да заобиђете, јер пут ће вас ако не баш до блага Немањића довести до византијског утврђења Соколица које датира од петог века. Осматрачница и пушкарница постављене су тако да гледају на цео слив западне Мораве.

„Најстарији остаци овде се могу пронаћи из бакарног доба и од 2000. године пре нове ере, а први трагови живота овде су утврђени током бронзаног доба, па је Соколица једно од најинтересантнијих историјских налазишта у овом крају, које може имати изузетан туристички потенцијал“, каже Делфина Рајић, директор Народног музеја у Чачку.

Планинско утврђење Соколица је кроз историју имало велики стратешки значај, јер је контролисало важне путеве који су са Поморја и Босне преко чачанске котлине водили ка Шумадији.

Sputnjik