Мики Ракић и његова улога у Вучићевом “пријатељском преузимању већинског пакета акција жутог предузећа”
| Највећа финансијска трансакција у Србији икада, изведена је без велике помпе и говора, у потпуном мраку и тишини. Нити је ико икада од политичких моћника њу најавио, нити се ико икада од политичких моћника Србије њоме похвалио, нити је јавност Србије о њој икада званично обавештена. Реализација те трансакције је почела моментом доласком СНС-а н “напредњака” на власт, а обзиром на њен обим и величину, трајала је пар година! Никако није могло брже, јер се радило о заиста компликованој и великој финансијској операцији, која би се најкраће могла описати и као ” пријатељско преузимање већинског власничког пакета акција “Жутог предузећа” (законски представник Борис Тадић), од стране СНС-а (законски представник Александар Вучића)! “
Највећа финансијска трансакција, у новијој политичкој историји Србије, је изведена, веровали или не, без икаквог међусобног потписивања обавезујућег уговора, између партнерских страна! Толико је велико међусобно поверење владало између наведених партнерских страна! Све се радило на реч и добру веру у искрене намере партнера са друге стране. Пошто за те “тајне” договоре немам „доказни материјал“, покушаћу неким другим “јавним” чињеницама, да вам илуструјем и докажем, какав је био њихов однос у том периоду док се управо одвијала „реализација договорене финансијске трансакције“! На свечаном отварању „кинеског“ моста преко Дунава (“Пупинов мост“), били присутни и премијер Александар Вучић, и бивши градоначелник Београда, Драган Ђилас, као и тадашњи СНС градоначелник Београда Синиша Мали, али и Балша Божовић, шеф градског одбора ДС-а (који је ту био на позив градских власти СНС-а!). Том приликом, очигледно циљајући да „јавности Србије објасни“ присуство ових челника ДС-а на том догађају, тадашњи премијер Александар Вучић је рекао:“Мост је довољно велика и важна грађевина да увек има довољно заслуга да их сви поделе“! Замислите само, упитајте се макар, зар вам није нимало чудно зашто тада Александру Вучићу уопште није сметало то што је Драган Ђилас, већ тада био „украо преко 600 милиона евра“ – као што нам сада то говори као „папагај“ сваки пут – кад га помене! Па зато што она „финансијска трансакција“ тече, и не треба је ометати! https://bit.ly/2PYc9p7
А јел можете да замислите, како Александар Вучић и Драган Ђилас, разговарају више од 1 часа о реализацији пројекта „Београда на води“! не верујете? Па ту вест можете наћи на сајту РТС-а, под 15 августом 2013. године. Још су се на том састанку договорили да формирају заједничке радне групе од градских и републичких власти: јер је у то време Александар Вучић био први потпредседник владе, а Драган Ђилас, владајући увек градоначелник Београда! Невероватно ми је да је Александар Вучић, тада намеравао, да у једну овакву велику финансијску инвестицију, укључи и човека, за кога је већ тада знао, да је украо преко 600 милиона евра! (https://bit.ly/2ShwkBt). О томе пише и “Блиц” од 03.08.2013, под насловом “Вучић и Ђилас граде “Београд на води” (https://bit.ly/2M8FMDe). О томе извештава и тадашња Б92 (https://bit.ly/2EzddL2) и таблоид “Курир” (https://bit.ly/36Hf9Nw)
О како су све то били “слатки разговори” и “слатке муке”- обостране! Оно што ми данас, са ове вишегодишње временске дистанце, једино можемо са сигурношћу да закључимо, а то је чињеница, коју сада сви можемо да потврдимо, а то је да се очигледно ондашњем “топ менаџменту “жутог предузећа”, познатом и под заједничким именом “жути лопови”, гарантовало задржавање свих кључних управљачких позиција! Зашто би се СНС и “напредњаци”, као нови већински власници акција разрађеног “Жутог предузећа”, излагали напору да граде „мафијашку структуру“ од нуле, или непотребном ризику да исхитреним променама постојећег и врхунског „жутолоповског топ менаџмента“, дозволе себи такав луксуз, да покваре изузетне финансијске резултате преузетог „Жутог предузећа“, и умање свој удео у добити, а који су већ били 100% загарантовани, и у будућем периоду! Да се мало вратимо у прошло време, и анализирамо како је све почело? И дана данас се сећам тренутка и места и човека, који је преда мном први пут изговорио, до тада, за мене, непознате речи – “Жуто предузеће! Било је то давно, у време “пада” владе Војислава Коштунице, и почетка дугогодишње политичке доминације, пре свега ДС-а (уз Г17+ и остале партнере), и то у свим органима и на свим нивоима власти у Србији. Пресрећни што су се коначно докопали тако „широке“ власти у држави, врло брзо су кренуле и те приче о поменутом “Жутом предузећу”. Збуњен, питао сам га, да ми појасни ову за мене непознату језичку конструкцију. Насмејао се и рекао ми, да се под тим подразумевају, многобројни чланови Демократске странке (али и других странака коалиције на власти) и то углавном млађи људи, некадашњи партијски јуришници, иза којих стоје многи дани и ноћи, проведени “на терену”, у акцијама обезбеђивања такозваних “сигурних гласова” (примедба аутора: то је оно што данас напредњаци зову „капиларним гласовима“!), који су након “доласка својих на власт”, добили све “партијске позиције”, где су могли да “врше власт” и лагодно смишљају “привидно легалне начине”, да некако “наплате” сав тај свој “борачки страначки стаж”(А зар „напредњаци раде нешто друго сада?)! Такође, са друге стране, они други партијски јуришници, за које није било места у “државним органима”, су по савету своје “мајчинске” ДС странке, брзо оснивали приватне фирме и предузећа, или налазили власнике већ постојећих предузећа (иза којих су се “крили” интереси “жутих лопова”), и “обећавали им пролаз”, на свим потенцијалним пословима са било којим државним органом, институцијом, предузећем, установом, итд.
Касније сам, тај “израз” чуо и од многих других дугогодишњих искусних административних радника, запослених у различитим државним органима и институцијама и установама Републике Србије у Београду, уз опаску да они не памте до сада ниједну смену претходне власти, да су били тако “загушени” многобројним младим људима у неукусним, а лепим и скупим оделима (као некадашњи “јапијевци” ДС-а), који су тражили пријем на претходно већ заказане састанке и разговоре (пословне и страначке!) са својим дојучерашњим партијским другарима, а сада “свежим и новопостављеним државним секретарима у Министарствима, директорима, саветницима, координаторима”! Једноставно речено, “Жуто предузеће”, је било први такав “старт-ап” пројекат Демократске странке, потпуно оригиналан и јединствено и по томе, што су се његови “радници”, делили у две велике групе: једну групу – коју су чинили сви они “жути” који раде за државне органе и другу групу “жутих” – који су радили, али само наизглед, за приватне фирме, компаније, предузећа, а у ствари су такође радили за “Жуто предузеће”! Највећи допринос овог “старт-ап” предузећа, је управо била та њихова посебност: што су у исто време и једни и други били потпуно лојални радници само “Жутом предузећу”! Практично, сви токови новца, и сва плаћања која је држава Србија обављала, врло брзо су била преусмерена искључиво према оним приватним привредним субјектима, чији су оснивачи или власници, били или чланови Демократске странке или њихових коалиционих партнера, или њима “блиски пријатељи, рођаци, симпатизери и спонзори Демократске странке”, преко којих су једино могли доћи до “свог” дела новца, на штету буџета Републике Србије, и свих нас, њених несрећних грађана и држављана. Није више могла ни спајалица да се купи за било који државни орган, установу или институцију, а да није набављена од неког ко има везе са “жутим лоповима”! Плаћале су се и преплаћивале све могуће глупости по државним институцијама: од прављења интернет сајтова, па до аутомата за воду по ходницима (где су већ постојали бифеи и санитарни чворови, па самим тим и вода). Било је то “златно доба” (и злато је “жуто”!) Демократске странке и “Жутог предузећа”! Но, одмах је сама врхушка Демократске странке, приметила да се не “зна ко колико узима”, и да су они постали “колатерална штета”, то јест, да они који су сама врхушка ДС не добија и највише, као што би и био основни ред у сваком „предузећу“ или боље рећи, добро организованим криминалним организацијама! Поред „неконтролисаног одлива“ огромних новчаних средстава, “топ менаџменту” ДС-а, постаје јасно, и да на овај начин, пропуштају и велику шансу да прикупе „црни новац“ за Демократску странку, како би га имали у довољним (значи огромним и за пореске органе “невидљивим” количинама), за следећу политичку изборну кампању, а самим тим, и добре изборне резултате, који би им гарантовали даљи останак на власти, и продужетка „златног доба“! “Жути лопови”, односно “топ менаџмент” “Жутог предузећа”, анализира ситуацију, и припрема одређене мере контроле, које требају да имају за циљ, “потпуну контролу свих страначких црних финансијских токова”, како би могли да “наметну” плаћање једне врсте “страначког пореза”, односно “рекета”, на сваку финансијску трансакцију свог целокупног “нижерангираног чланства” (из сваке општине, топлане, вртића, царине, Здравственог центра, болнице, грађевинске дирекције, итд.)! Сви који су дошли у позицију да “раде” захваљујући Демократској странци, морају се својој странци и адекватно одужити! Наравно да се тим “жутим рекетом”, не обезбеђује само новац за странку, већ и за саме извршиоце и “сакупљаче жутог рекета”, у име “топ менаџмента жутих лопова”, који воде тај огромни „црнопорески страначки рекет систем, звани “Жуто предузеће”!
За врх ДС-а, постаје готово немогуће, управљати тим „брзорастућим чудовиштем“! У том тренутку, када прети опасност да се погубе сви управљачки конци, и „испусте дизгине“, на сцену ступа једна личност из ДС, која све време остаје иза кулиса, и у оном делу сцене, који никада није био изложен директним погледима јавности! Он осмишља генијалан, једноставан и практичан “механизам”, за ефикасно прикупљање “жутог рекета”, уз потпуну контролу „Жутог предузећа“! Та особа је Миодраг Мики Ракић. Уз сав пијетет према овом, као и било ком другом покојнику, који се бавио јавним политичким радом (као што га имам и према Слободану Милошевићу или Зорану Ђинђићу,) желим само да вам скренем пажњу на неколико добро познатих чињеница, које нико никада није оспоравао, ни за његовог живота, а поготову после његове, на жалост, преране смрти! Напомињем још једном, да уз сав пијетет према покојнику, ово није и не треба да буде “напад” и “блаћење” покојника, већ само “осветљавање” механизма управљања и ефикасног функционисања “Жутог предузећа”, које и дана данас ради на истим принципима, и код нових “напредних“ СНС власника! Он је, као интелигентан човек, знао, да је за ефикасан систем прикупљања “жутог рекета”, као и за сваки “модеран бизнис” данас, најважније правовремено поседовање “правих информација”! Но, на све је судбински утицала и сама природа посла, који је обављао током своје раније каријере! Кратко речено: наместило му се! Да би смо боље разумели “ту његову испољену генијалност”, морамо се укратко упознати са његовим “развојним путем”! Укратко о “развојном путу” Миодрага Микија Ракића Радни век започео у Дирекцији за градско грађевинско земљиште. Има ли боље место, где у практичним условима, треба да осмислите илегални “механизам” прикупљања новца за страначке “црне фондове”!? Од 1996. године почиње да напредује у ДС, и то од места председника општинског одбора Палилула, до секретара Председништва. Борис Тадић га 2003. године ангажује за свог саветника, у тренутку када се налази на позиција министра одбране државне заједнице Србије и Црне горе. Користи ту прилику и зближава се са врхом Војно-безбедоносне агенције! Од момента када (2004.године) Борис Тадић започиње свој први председнички мандат, Миодраг Ракић добија позицију његовог шефа кабинета, на којој остаје наредних 8 година. Већ тада, Миодраг Ракић, визионарски, почиње да прави планове о “помирењу” ДС -а са СПС-ом, али у исто време прави планове и за “релаксирање” Српске Радикалне Странке (цепање). Али за реализацију тих планова, у том тренутку још нема разрађене “механизме и алате”!
А онда, наступа и најважнији тренутак за каријеру Миодрага Микија Ракића, и загарантоване будућности “Жутог предузећа”, али и „уништавање будућности“ државе Србије и њеног народа, све до данашњих дана! Долази до формирања Савета за националну безбедност (31 маја 2007. године), да би се крајем исте године, све завршило доношењем “Закона о основама уређења служби безбедности Републике Србије”. Борис Тадић све то крунише формирањем Савет за националну безбедност, кога по донетом Закону чине: председник Србије, премијер Србије, министар одбране, министар унутрашњих послова, министар правде, начелник Генералштаба Војске Србије, директор БИА, директор ВБА, директор ВОА. На место секретара тог Савета, поставља Миодрага Микија Ракића, који постаје аутоматски и председник Бироа за координацију рада служби безбедности! Многи ће рећи да је разлог формирања овог “тела” у ствари национална безбедност, односно покушај државе да коначно оконча сарадњу са судом у Хагу. Сложићу се, да је вероватно тако и било, али само у почетку његовог рада. Временом, својим “преданим” радом, Миодраг Мики Ракић, схвата да на тој позицији, практично, једини у земљи, има потпуни преглед “шта ко ради у Србији”! Врло брзо постаје свестан да информације до којих долази, вреде читаво богатство. Оне му даје позицију, са које може, да “вештом манипулацијом и трговином откривеним и доказаним информацијама”, ефикасно управља државним интересима, али исто тако и према сопственим страначким интересима. Са те своје позиције, више ниједна “финансијска трансакција” преданих „жутих“ активиста не може остати “неоткривена”, а наплата жутог ДС “рекета”, од сваког „жутог“ бизниса “Жутог предузећа”, расте право у небо!. Вешто тргујући “компромитујућим информацијама свих страначких челника, он добија прилику да “одлучује” и о “политици сваке политичке странке у Србији”, па чак и да управља “унутарстраначким борбама и политиком”, укључујући ту и своју странку (сетите се и запамтите пример хапшења Горана Кнеžевића из ДС-а због “проневере партијских црних новчаних фондова – и његовог накнадног ослобађања и преласка у СНС – ипак је то „топ менаџер жутих лопова“, који је требао „напредњацима“), и да тиме директно утиче, чак и на то које ће “групе људи”, и који људи у појединим странкама доћи на управљачке позиције! Са те позиције, господин Миодраг Мики Ракић, је могао да контролише готово целокупну политичку сцену Србије, да бира коалиционе партнере, да формира Владе Србије, да усмерава државну политику према свом нахођењу (са добрим мотивима оно може бити и позитивно!), односно према интересима партије чији је члан, а то је ДС! На пример, господин Миодраг Ракић, преко ове позиције “напипава” и групу великог наркодилера Дарка Шарића и контакте његовог непосредног окружења, “са челницима СПС-а”, па чак и самог Ивице Дачића. Да ли можете да претпоставите, какву моћ имате, када вам службено доставе “снимке” састанка Ивице Дачића са врхом наркокартела, а ви их онда “опуштено пустите да мало процуре у јавност”! Да ли може само и да замислите, до каквих је све “пословних” података криминогене природе, на овај начин и на овој позицији дошао Миодраг Мики Ракић (Шта мислите, на основу којих података, из ког државног тела, су касније, од стране „напредне власти“ хапшени неки бивши министри (углавном жути), Саша Драгин, Слободан Милосављевић, Предраг Бубало, па многобројни функционери Агенције за приватизацију, итд)? Да ли онда можете да замислите, како можете са пар речи да убедите политичку елиту и председнике странака, са ким ће ићи у коалицију и када? Да ли знате, да је целу “криминалну политичку врхушку Србије држао у шаци”, да не кажем у својим фијокама, и на нарезаним дисковима! И тако, ако вам је јасно, шта хоћу да кажем, 18. октобра 2008. године, као резултат његових старих планова, долази до потписивања “историјске” Декларације о политичком помирењу ДС са СПС-ом”, а само 3 дана касније, 21. октобра 2008. године долази и до формирања Српске Напредне Странке!!! Да нам није објављених и доступних “Викиликс депеша”, не би смо ни знали, колико су дубоко у све ово уплетени његови прсти! Замислите, када “Викиликс” објављује да је Миодраг Мики Ракић (ДС), “радио на обезбеђивању” финансија за СНС, и то директно у сарадњи са Александром Вучићем, и уз знање Бориса Тадића?! Зашто је то радио? Немојте ми само рећи, како је Миодраг Мики Ракић, препознао невероватне капацитете и способност Александра Вучића, и оно што он може да уради за Србију будућности! Нисам сигуран! Пре бих рекао да је „правио околности и услове“, да његов ДС и даље има великог партнера, са којим може очувати и задржати “језгро” власти! Колико је био у праву, видите сви данас! А како их је убедио на то, можете само да замислите! И на крају, постоје информације, да је лично утицао и тражио од медија, да пруже максималну покривеност тог значајног догађаја за историју Србије – оснивање СНС-а! Бљак! Нећу спорити да је господин Миодраг Мики Ракић сигурно дао и велики допринос сузбијању криминала у Србији, али исто тако је и дао ветар у леђа свим политичарима у Србији који су ухваћени у криминалу! Својим колегама “политичарима”, је “гледао кроз прсте”, вешто их уцењујући и управљајући њима, у складу са “свакаквим и свачијим” интересима! Дакле, сигуран сам, да је он таквим својим понашањем, посадио и однеговао све ововремено огромно и готово несавладиво зло, које данас “доноси плодове” на све стране, уништавајући нам и државу Србију и њен обичан збуњен и посвађан народ! Можете само да замислите, колико је тих “информација”, оставио у државним органима, којима данашња власт, као и она претходна, може да манипулише и уцењује, све “старе политичке лисце” на политичкој сцени Србије?! Зато се немојте никада “шокирати” неочекиваним “преусмеравањем” и променама “политике” ниједног од њих! Нама обичним “смртницима”, остају само “Депеше викиликса”, као трајни и једини извор огромне количине података о активностима Миодрага Микија Ракића, и који најбоље потврђује све овде изнете претпоставке, и много, много више од тога!
Александар Вучић, Томислав Николић, Борис Тадић и Миодраг Мики Ракић Кажу и да му је последња идеја, коју није стигао да за свога живота реализује, била да следећа владајућа коалиција буде у ствари између ДС-а и СНС-а, а да “нарко СПС” избаци из учешћа у власти. На “чудесан и необјашњив” начин, сматрали су га истовремено, и Борис Тадић, и Александар Вучић, и Драган Ђилас, за свог великог пријатеља! Томислава Николића је “планирао” да свакако “склони” обимним материјалом који је о њему поседовао. А зашто је то “сачувао и није објавио у “председничкој кампањи”, е то је тајна, коју је однео у гроб. Уједно, ето одговора, зашто данас “Тома ћути као таоц и нема га нигде”! Дакле, требало би да је свима јасно, како је једна од кључних услова, за “добар и квалитетан” рад “Жутог предузећа”, био и остао (и данас када је преузето од стране “напредњака”), запоседање места секретара Савета за националну безбедност, односно место председник Бироа за координацију рада служби безбедности. Без те позиције, врло је тешко и скоро немогуће, координирати наплату “страначког рекета”, за потребе “црних новчаних фондова” за потребе финансирања изборне кампање, али и “куповања” чланова других странка, за потребе преузимања свих политичких позиција, на свим нивоима власти! На пример, када Љубиша Прелетачевић Бели, изјави да су му нудили 150 000 евра за “улазак у изборну трку”, јасно вам је одакле је само могао бити тај новац! Наравно, иако је „примопредаја“, у самом почетку добро функционисала, у самом договору се крила једна огромна „системска грешка“! Наиме, „жути топ менаџери“, који су наставили са старим начином рада, брзо су увидели, да им је много сигурније и исплативије, да промене политичку странку, и пређу у напредњачки табор, јер им је одмах било јасно, да заштиту за своје „криминалне марифетлуке“, могу добити само из прве руке, а то значи од странке на власти, а никако од своје странке у опозицији, без обзира на договор на врху! Јер, не заборавите: план Миодрага Микија Ракића је био: коалиција СНС и ДС! Тако креће незаустављив „одлив“ „жутих лопова“ са искуством, које „напредњаци“ дочекују у свом табору раширених руку! Тако убрзо долази до потпуног колапса Демократске странке, јер је њен „топ менаџмент“, коме је био гарантован посао, договором на највишем нивоу између СНС и ДС, одједном променио своју партијску припадност! Та чињеница не промиче искусном оку Александра Вучића, и он „престаје“ да поштује постигнути договор, и креће у отворени сукоб са већ уништеним ДС-ом! Но, овде се десило још нешто: “новозапосленим” напредњацима (углавном без школе и знања), док су посматрали “искусне жуте лопове”, како “раде свој посао“, се све то што они чине учинило “лако и једноставно”. Учинило им се врло брзо (али прерано), да су стекли сасвим довољно практичног знања, посматрајући њихова рад, да могу и сами кренути у бизнис са “Жутим предузећем”. Али како су напредњачки кадрови, у највећем броју случајева, “потпуно билмези” (чак и “кримоси”), без икакве школе, знања и образовања, ствари су се драстично закомпликовале! “Жути лопови” су се трудили да макар формално и минимално “испоштују” слово Закона у свему томе што раде, и тако дају јак привид легалности, тако да су ретко имали проблем са истим. Напредњаци то наравно нису способни да изведу како “треба”, а осим тог, њихова огроман глад и апетити за “новцем и моћи”, су учинили целокупни систем осмишљен од стране ДС, потпуно неодрживим! Осим тога, они се од “самих себе и својих” уопште не крију, јер скоро свако од њих “зна за све марифетлуке” осталих, и имају их у “шаци”, тако да у старту рачунају на то., да никада не могу бити заустављени у свом походу на “врх света”! Ето откуда, све ове силне афере! Ништа то није необјашњиво, ако знаш позадину! И тако смо, корак по корак, дошли у овакво данашње стање, где “информације о криминалним” активностима не могу никако да буду процесуиране, односно могу да буду “процесуирани” само они који нису “чланови” СНС-а. Кључни доказ о постојању и фунционисању описаног система у Србији Драги моји, цинично је, и црно, без имало белог, да су кључни докази, за постојање оваквог система, у ствари изјаве „криминалне политичке врхушке“, поводом преране смрти Миодрага Микија Ракића. Ако знате да сви ови политичари нису имали овако униформне оцене о ниједном другом покојнику (па чак ни о благопочившем Патријарху Павла!), осим о Миодрагу Микију Ракићу, онда вам је вероватно већ све јасно! Како је могуће, да љути политички противници, који се буквално данас не могу ни око чега договорити, и који се налазе на потпуно супротстављеним странама, само се око једне ствари, у свом животи слажу, и то баш о улози Миодрага Микија Ракића, у политичком животу Србије?! Да, могуће је, али само ако сам ја са овде изнетим тумачењем и схватањем механизама и начина његовог рада у праву. Једино у том случају.
Ако ја пак, нисам у праву, молим све доле прозване “поштене политичаре” Србије, који нам кроје судбину веће деценијама, да јавно и отворено, кажу читавој Србији, чиме је и како то све, покојни Миодраг Мики Ракић, задужио целу Србију и њен народ! Ако је заиста Миодраг Мики Ракић, имао тако огроман допринос и заслуге за државу Србију, онда имам за вас једно питање: зашто му за те заслуге, не доделите и достојно одликовање, и тако му се бар на тај начин постхумно одужите! Како вас није срамота, да га тако брзо заборавите, и њега и његов рад! Ако је „онај и онакав“ председник Србије, Томислав Николић, за свога мандата, могао да подели толика одликовања државе Србије, зашто бити шкрт на Миодрагу Микију Ракићу!? Ево шта су све “међусобно “љути политички противници” изјавили о Миодрагу Микију Ракићу, након његове преране смрти (Ако су неки у међувремену, “променили” своје мишљење о њему, волео бих да то онда јавно саопште – уз обавезно објашњење и одговор зашто. Александар Вучић: У телеграму саучешћа породици је рекао: “С великим болом сам примио вест да је преминуо ваш супруг и отац. Примите изразе мог најдубљег саучешћа.
Борис Тадић: “Миодраг Ракић је мој највећи пријатељ и најхрабрији саборац. Био је потпуно посвећен сигурној будућности Србије и њене деце. На дан његовог одласка мало је оних који знају како би у тешким околностима данас наша земља била без његове огромне храбрости и дела. Од данас нека то знају сви. Хвала ти за све, друже мој, мој брате, велики човече, Мики Ракићу!” И још: ” Хвала ти за посвећеност, храброст и приврженост заједничким идејама и људској врлини. С тобом у сваку борбу и искушење, до сада и од сада. Највећи пријатељу, нежни човече, саборче у отровном времену. Твој друг и брат.”
Драган Ђилас: Ово је за све нас изузетно тужан дан, у ком смо изгубили најхрабријег међу нама, човека који се свим срцем борио за бољу будућност ове земље и који је дао немерљив допринос у борби против сваког облика криминала. Мики је свакодневно радио на побољшању имиџа Србије у свету, истински се залажући за демократизацију нашег друштва, уз међусобно поштовање и уважавање без обзира на различитост и политичку припадност и опредељење. Био је поуздан партнер, сталожен, рационалан и толерантан. Неко ко је Демократску странку и све нас сваким даном чинио бољим. Почивај у миру, пријатељу. Чедомир Јовановић: “Примите искрено саучешће због смрти Миодрага Ракића. Памтићемо га и поштовати као човека који је учинио све како би Србија била боља земља.” Срђан Срећковић (функционер ЗЗС-а): “Драги пријатељу, била је част и привилегија познавати те и сарађивати с тобом. Почивај у миру.” Ненад Чанак: “Били смо пријатељи и веровао сам ти. У ово не могу и нећу да поверујем.” И поред тога што га је описао као скромног човека посвећеног држави и породици, додао: “Био је симбол за неког ко испод радара вуче конце, ко је владар из сенке и ко све може да заврши, али то су могли да говоре само они који га нису познавали. У овом блатњавом послу је био неко ко је пред собом имао чисту јасну и прецизну визију зашто се нешто ради – а разлог је да би ова земља била боље место за живот – рекао је Чанак. Душан Петровић: “Драги мој пријатељу, била ми је велика част да имам прилику да заједно с тобом пролазим кроз борбу за бољу Србију. Доброта коју си задржао бавећи се тим тешким послом надахњујућа је. Ивица Дачић: “Пре недељу дана смо се чули. Рекао ми је да се бори. Није успео да се избори са болешћу која га је напала 2008. године. Био ми је пријатељ, саборац и политички противник. Али остаће ми велика жал за њим. Изражавам најдубље саучешће породици и његовој партији.” Бојан Пајтић: “Изражавам дубоко жаљење због преране смрти човека са којим сам годинама веома добро сарађивао. Страшна вест за све оне који су га познавали.” Небојша Крстић: “Осам година смо сарађивали. Био је озбиљан, посвећен човек. Имао је изузетан аналитички ум, који нам је користио у бројним ситуацијама.” Комеморацији су још присуствовали и следећи политички лидери, а чије изјаве нисам успео наћи: Расим Љајић, Милан Кркобабић, Млађан Динкић,итд. Изражавајући дужно поштовање и пијетет, према сваком покојнику, па и према Миодрагу Микију Ракићу, примећујем једно: Колико се само вас, после његове преране смрти, “самосврстало” у категорију његових великих пријатеља! Када би могао на трен да оживи, био би сигурно шокиран, својим новооткривеним “пријатељима”, за које није ни знао за свога живота да их има! Вероватно би смогао снаге да вам каже: “Ко је вас познавао, ни пакао му тешко пасти неће. Нема веће увреде за човека, од ваше јавне похвале и позивања на ваше пријатељство. Колико вас се за мога живота јавно издавало и позивало на велико пријатељство са мном!” Упутство за тумачење горе наведених изјава политичара: Изјава Миодрага Микија Ракића за “Нови Магазин”: Сви контакти политичара са криминалцима су документовани у Тужилаштву и УКП (касније прецизирано на 130 дискова доказа), али да се није ишло у даље истраживање тих комуникација, само да не би смо “клану показали колико знамо”! Илустрације примене горњег упутства: Изјава Станка Цанета Суботића, који је за време ове власти СНС-а ослобођен судског гоњења, и који је учествовао и финансирао “оснивање” СНС-а, и то за време његовог суђења у Специјалном суду у Београду (суђење у септембру 2013. године, поводом оптужбе за шверц цигарета у Србији 2006. године, ), цитирам: “Миодраг Ракић је заједно са Тадићем и бившим чланом ДС-а Вуком Јеремићем “вршио притисак на њега”. Прецизирао је: Тадић и Ракић главни су организатори мог прогона и отимања моје имовине у Србији 2006. На крају их је чак позвао да пред камерама иду на детектор лажи (данас се СНС често позива на детектор лажи али не пред камерама!). Мило Ђурашковић (другооптужени у процесу против Мирослава Мишковића), је у судници Специјалног Суда у Београду, рекао да су Тадић, Ракић и бивши ДС-овац Душан Петровић, захтевали да у послове на коридору 10 буде укључена фирма “Интер-коп” из Шапца, која није испуњавала услове. Тадић је то демантовао, а Ракић се није оглашавао. Војислав Шешељ за “Информер”: “Покојни Миодраг Мики Ракић основао је тајну службу ДС-а. Он је контролисао све политичке процесе у Србији, као и криминалне радње, а самим тим и ко ће бити ухапшен, а ко не. Он је креирао Србију као мафијашку државу новијег формата.” Уместо закључка Колико је значајно место секретара савета за безбедност, које аутоматски подразумева и место председника Бироа за координацију рада безбедносних служби, говори и податак, да је на то место, након Миодрага Микија Ракића, дошао директно Александар Вучић. У том тренутку, Александар Вучић је био министар одбране, али и чувени “први потпредседник Владе”, чији је премијер био Ивица Дачић. Председник Томислав Николић, као и премијер Ивица Дачић, били су у сенци “великог и моћног”, министра одбране, и првог потпредседника Владе Александра Вучића! У ствари, то је само била наша грешка у тумачењу: ова двојица (председник и премијер) су у ствари били у “сенци”, секретара Савета за безбедност и председника Бироа за координацију безбедносних служби! Иако је то место требало да “попуњава”, шеф кабинета председника државе (значи шеф кабинета Томислава Николића), нашао се на њему, ипак Александар Вучић. Сад знате и зашто – воли он да се хвали како све зна, како за сваког има по “нешто” лоше да каже, и да се загонетно смешка. Ту позицију не напушта, чак ни онда када је изабран за премијера Србије, и то у два мандата! Тек избором на место председника Републике Србије, у новембру месецу, “напушта” то место и “уступа га”, човеку коме апсолутно верује, а ја бих рекао, човеку који без њега и не постоји, доктору Небојши Стефановићу. Наравно, обзиром на статус који др Небојша Стефановић има, јасно је да ту “позицију” и даље фактички држи Александар Вучић! То је најважније “место” у Србији! Поука за крај Покојни Миодраг Мики Ракић је пропустио шансу да уреди државу Србију, онда када је могао, јер је требало само да “похапси” све политичаре који су ухваћени са рукама у “нашим џеповима”! Након њега, и Александар Вучић је на тој позицији пропустио прилику, да уради нешто за државу Србију – а он је могао такође да ухапси све “политичаре” који су мућкали, али укључујући и себе самог! Сигуран сам, да би он као најбољи правник и виспрен човек, успео да објасни јавности Србије, да је он толико поштен, да је ето, морао да ухапси и самог себе! Др Небојша Стефановић, на овој најмоћнијој позицији, сада не може ништа да уради, јер поред Александра Вучић, он би евентуално могао да одлучи, само то да себе да ухапси (мада мислим да ни то не може без председника да одлучи)! “(Не)могуће решење” за државу Србију би било само једно: да се у Србији нађе један поштен и независан човек и постави на ово “најважније” место, који би потом “предао све доказе једном “поштеном” и независном тужиоцу, који би све које треба – послао на суд, којим би управљао један “поштен и независан” судија. Све у свему, нажалост, та три поштена и независна човека – данашња Србија још увек нема! Извори: |
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
САМО ТЕРАЗИJЕ МОГУ ДА СПАСУ ОСВЕТЕ СРБИJУ.!!!