Кина лансирала крипто валуту ово ће променити свет, долар никад ближе пропасти!

Након бројних одлагања, чини се да је Кина спремна да користи сопствену крипто валуту, прву такве врсте коју је држава отворено одобрила и еквивалентна је законском средству плаћања.

Криптовалута је дигитална или виртуелна валута дизајнирана да функционише као средство размене. Користи криптографију да обезбеди и верификује трансакције као и да котролише стварање нових јединица одређене криптовалуте. Најпознатије су оне које су последњих година избиле на сцену, а које се обављају преко блокчеина – јавног регистра сваке трансакције која се икада догодила унутар мреже, доступног свима.

Међу њима се посебно истиче биткоин чија је главна карактеристика његова дистрибуирана контрола и (наводна) немогућност једног или неколико људи да то контролишу.

Упркос томе што нису имале одобрење централне банке или било ког званичног ауторитета, неке крипто валуте су постигле оно што је кључно да се сматрају новцем: прихваћене су као носиоци вредности.

Њихово ширење представљало је проблем владама јер постају црна кутија недоступна било којој контроли.

Због тога је у неким земљама, посебно у Кини, недавно забрањено њихово коришћење, као и процеси неопходни за њихово функционисање: око 70 процената глобалног ископавања биткоина одвијало се у Кини.

Велике корпорације, жељне проширења пословања у друге профитабилне секторе, такође су се окренуле овој технологији.

Фејсбук је предложио сопствену крипто валуту – Либру. Чини се да су банке научиле лекцију од филмске индустрије, хотела, медија и других жртава дигитализације, па су пожуриле са захтевима добијања веће контроле од владе.

Пројекат није могао да да јасне одговоре, па је остао заробљен у лимбу.

Упркос заокретима, интересовање за виртуелни новац се наставља. Кина је, након што је забранила биткоин, преузела водећу улогу у првој примени суверене криптовалуте засноване на блокчеину. Дизајнирала је дигиталну валуту ДЦЕП.

Шпекулише се да изненадна журба са имплементацијом након година резистенције има везе са претњом коју представљају валуте попут ове за коју се залаже Фејсбук: једном када се навике инсталирају, конкурентима је веома тешко да стекну удео на тржишту. Други разлог је терен који се отворио услед карантина и повећање дигиталних трансакција.

У априлу су слике виртуалног новчаника по први пут почеле да круже, а представници кинеских централних банкарских и саветодавних компанија пружили су нека званична објашњења о пројекту.

Дакле, у принципу се сазнало нешто сасвим очигледно: да ће његова контрола бити централизована и надгледана од стране централне банке, односно да ће централна банка тачно знати ко је шта платио, колико и када. То ће, уверавају из кинеске владе, смањити корупцију с обзиром да се сваки пени може пратити са централних сервера.

Још једна карактеристика је да ће ову виртуелну валуту подржати јуан у оптицају и да се може употребљавати на исти начин као и електронски новац у тој земљи.

Електронско плаћање је толико раширено у Кини да власти морају да подсећају неке компаније на обавезу прихватања картица. У том смислу, кинески потрошачи неће приметити велику разлику од онога што су већ свакодневно користили.

Какве ће ефекте имати ова нова валута?
Тешко је предвидети шта ће се тачно променити за ДЦЕП, али се о неким могућностима може нагађати.

На првом месту, Кина преузима водећу улогу у развоју који су се други плашили да отпочну.

У овом случају, као и у случају 5Г, показује да је способна да отвори нове границе.

Технологија која стоји иза ДЦЕП-а је сада доступна и, како кажу њени портпароли, може обрадити триста хиљада трансакција у секунди, број који је у стању да избегне уска грла чак и за време максималне потражње.

Највећи успех кинеске криптовалуте био би у томе што се користи широм света.

Крајња претпоставка је да ће заменити долар у међународним трансакцијама и поткопати финансијску моћ Сједињених Држава.

Техничка могућност дигиталног јуана, како га неки називају, је да интегрише друге услуге. Идеалан је за компаније које траже начине смањења провизија и банковних потреба.

Ова способност може га учинити врло примамљивим и претворити га у глобалну валуту, поуздану, једноставну, коју је одобрила држава и у домету било које технолошке компаније која тражи начине да уновчи свој развој.

Ипак, то је све само шпекулација: за сада није јасно како ће и када кинеска влада промовисати међународну употребу дигиталног јуана.

У пројекат су, поред кинеске Централне банке као издаваоца, укључене и три од четири највеће банке на свету: Кинеска индустријска и комерцијална банка, Банка Кине и Кинеска пољопривредна банка.

Корпорације Алибаба и Тенцент такође су део пројекта. Ови и други актери биће први који ће добити нову валуту и ??дистрибуирати је. Поред тога, други партнери су позвани да ураде прве тестове: међу њима су нико други до Старбакс и Мекдоналдс.

Од краја прошле године говори се о скором лансирању које се још није остварило. Гласине инсистирају на томе да ће први тестови бити спроведени у мају, а јавни у новембру, али то су непроверене информације које не треба узимати здраво за готово. Највероватније, када се то догоди, одјек ће постепено долазити са Далеког истока.

Informer