ЕУ не преслишава моћне западне чланице због десетина хиљада мртвих већ Мађарску где је преминуло 400 људи

За разлику од неких европских земаља које имају више десетина хиљада жртава вируса корона у Мађарској је преминуло нешто више од 400 људи. Ипак, ЕУ није преслишавала моћне западне чланице због краха здравственог система и помора у геронтолошким центрима, већ је на тапету опет Орбан због увођења ванредног стања током борбе против Ковида 19.

Европска унија се са мигрантском кризом и са кризом око Ковида-19 показала као једна у потпуности нефункционална политичка заједница, где су бирократске процедуре отишле толико далеко да је немогуће наћи нека брза, флексибилна и ефикасна решења. И онда се наравно скреће пажња тако што се налазе дежурни кривци, што је у овом тренутку Орбан.

Овако др Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду тумачи позив мађарском премијеру Виктору Орбану да дође у Европски парламент на расправу о ванредном стању које је увео у Мађарској због епидемије корона вируса и утицаја тих мера на основна права и слободе.

ЕУ не анализира стандард моћних чланица, дежурни кривац је Орбан

Наш саговорник каже да се у Бриселу у овом тренутку не прича о Европском механизму за стабилност, нити о стању економије и последицама пандемије. Тема је мађарски премијер, што је једна врста скретања пажње и покушај дисциплиновања чланица ЕУ које не иду „уз длаку“ са политиком која је пожељна у Берлину и Паризу.

„До пре пар дана становништву у Италији било је забрањено да иду у паркове, па то није засметало, него се говори о некаквој слободи и људским правима у Мађарској. Када смо већ код људских права треба знати да је Италија установила комисију, још пре ове Фејсбукове комисије, која треба да „чешља“ интернет и да уклања садржаје где лекари и људи из струке износе другачија мишљења од оних које износи званична држава. То међутим није сметало Бриселу, није сметало ни Европском парламенту, ни Европској комисији, али ето видимо да Орбан смета“, оцењује Јанковић.
Трећа криза на релацији ЕУ-Мађарска

Јанковић подсећа да је ово од 2017. године трећа већа криза у односима између Брисела и Мађарске.

„Пре три године када су у Мађарској уведени нови закони око универзитета и невладиних организација, након чега је угашен Сорошев универзитет у Будимпшети, опет је Брисел био тај који је критиковао Орбана. Прошле године је опет дошло до кризе када је Орбанова странка Фидес била суспендована из редова народњачке коалиције, групе странака које у Европском парламенту припадају десном центру“, каже Јанковић уз оцену да су сви ти сукоби на релацији Мађарска-Брисел мање-више исти, а Орбану се изнова замера владавина права и стање демократије у држави на чијем је челу.

Према његовим речима, поента сукоба није у коронавирусу или људским правима, већ на потпуно другој страни.

„Оно што је кључно је тај шири сукоб између снага које можемо назвати транснационалистичким или глобалистичким на једној и суверенистичких снага на другој страни. Наиме, Орбан има добре односе са САД, председником Трампом и његовим тимом, па у том, ширем контексту треба гледати на ову ситуацију. Стално долази до трзавица на линији између Америке и Немачке, Америке и Француске, па онда наравно земље ЕУ које су у лошијим односима са Трамповом администрацијом све више долазе у сукоб и са оним земљама које на унутрашњем плану воде политику какву Трамп покушава да води у Америци“, примећује Слободан Јанковић.

Питање увођења ванредног стања у Мађарској и последице по правну државу биће разматрано у четвртак на пленарном заседању Европског парламента. Мађарски премијер Виктор Орбан одбио је позив председника Европског парламента да учествује у расправи о увођењу ванредног стања у земљи због пандемије коронавируса, рекавши да у овом тренутку борба против пандемије црпи сву његову енергију и снагу.

Сандра Черин / Спутњик