Родитељи се хватали за главу од обавеза око школе: Kо је крив за то?

(Фото: depositphoto/AllaSerebrina)

Још није познато како ће изгледати следећа школска година.

Kолико пута сте само чули у претходна два месеца: „Јао, ово је пакао, има толико обавеза“, „Пре подне радим, по подне учим“, „Морала сам да се подсетим да бих детету објаснила“ и сличне коментаре незадовољних родитеља чија деца још имају онлајн наставу и тако ће и да заврше школску годину. Приде је још неизвесно да ли ће и следећа школска година имати организовану онлајн наставу.

Из удружења грађана „Родитељ“ кажу да су се родитељима највише жалили на то што се не сналазе најбоље са технологијама и да су ту изгубили доста времена, да су деца била преоптерећена количином градива, односно да су наставници слали више задатака него што треба.



„То што се наставници нису ускладили довело је до тога да деца не могу да савладају градиво без родитеља, нити да ураде домаћи без њихове помоћи. Многи нису имали више од једног компјутера у кући, који је служио и родитељима за обављање посла од куће. Све то довело је до страха родитеља и деце да неће стићи да одраде сво градиво и да деца неће бити адекватно оцењена“, истиче Гордана Племић из поменутог удружења за портал Б92.нет.

На све то, имали су родитељи и друге проблеме, а то је страх од коронавируса, као и егзистенцијални страх да ли ће остати без посла због пандемије. Сада се брину да ли су деца довољно научила и, конкретно код ученика осмог разреда, да ли ће моћи да положе матуру, због чега је, како наводи Племићева, потписивана и петиција.

„Kао родитељ, мислим да ће ова година моћи да се ‘баци низ воду’, бар ово друго полугодиште. Нема праве интеракције са ђацима, слање радова се углавном сводило на фотографисање свески / цртежа из ликовног и слање, мада су се технички сви мање-више снашли“, прича забринути отац Владимир Ј. из Београда.

Психолог Бранка Тишма ради у основној школи „Лазар Саватић“ и каже да треба имати разумевања за учитеље и наставнике који су у онлајн наставу ушли нагло и без припрема.

„Наставници су лутали око тога који је најбољи начин рада. Друго, сада су имали више обавеза јер су морали да раде и индивидуално и групно и нису стизали увек да одговоре на време деци којој нешто није јасно. С друге стране, имамо родитеље који не владају градивом тако добро, па су морали да се подсећају. Овде су могле много да помогну групе, односно рад у групама.“



Што се обимности градива тиче, Тишма напомиње да се наставници нису најбоље снашли да издвоје битно, али је зато извесно да деца нису пропустила ништа од градива.

Без обзира на све, психолог верује да су сви изазов успешно савладали, а за почетак следеће школске године саветује родитељима:

„Часови на РТС треба да буду основ стицања знања, а родитељи, ђаци и наставници су ти који треба да препознају које су им технике олакшале рад. Породице треба да направе распоред дневних активности, тако да свако има времена за компјутером. Децу треба подстицати да истражују и формирају те групне размене преко ИТ технологија које могу да помогну. На крају крајева, та техноогија је сада више коришћена за размене у корисне сврхе, а не само за међусобне размене“.

Покушали смо да сазнамо да ли ће следећа школска година почети онлајн наставом, као и да ли ће родитељима и деци бити олакшан рад ако до тога дође, али из Министарства просвете, науке и технолошког развоја Србије нисмо добили одговор.



Слађана Васић / Б92

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.