Десанкин повратак у будућност!

Десанка Максимовић

Један од идиотскијих прилога „Похвали лудости“ времена у ком живимо, свакако је и образложење комисије за унапређивање образовања и васпитања која је одлучила да избаци чувену збирку „Тражим помиловање“ Десанке Максимовић из средњошколског програма. А разлог је то што се, по комисији, ова збирка, па самим тим и Десанка као таква, „не уклапају у поетичке оквире епохе“.

Десанкин повратак у будућност!
Војислав Тодоровић

Осим тога што одмах можемо видети да се ова комисија не уклапа ни у какав оквир било какве епохе и било каквог здраворазумског концепта, не можемо а да не поставимо и неколико додатних питања.

Пре свега, како је могуће да се неко до сада уклапао у поменути оквир, а од одлуке комисије, више се не уклапа? Да није та комисија можда некакав револуционарни комитет, задужен да раскрсти са нашом прошлошћу? (Прво чега сам се сетио кад сам прочитао небулозно образложење комисије, били су покушаји из осамдесетих година да се Његош због наводног национализма протера из лектире.) По истој тој логици, могла би комисија и даље да оде, па да све оне који се по њима нису уклапали у оквире неке епохе, једноставно елиминише из програма.

(Ево, Никола Тесла се, на пример, уопште није уклапао у схватања своје епохе, јер су његове идеје, као што сви знамо, ишле испред свог времена.) И како је уопште могуће из садашњости утицати на свршену епоху, односно из данашњег времена посезати у прошлост, као у филму „Повратак у будућност“?

Знам да разне напредне структуре воле да делују ретроактивно, као на пример у случају кад је Скупштина изгласала ванредно стање уназад, али што је много много је.

Не можете некога избацити из сопствене епохе, односно из времена у коме је стварао. Ствар би могла да буде разумљива да је Десанка изучавана у оквиру неког песничког покрета коме не припада; да је на пример била ђутуре са надреалистима, па да кажемо да јој ту није место.

Али да је избаците из епохе, односно из њеног сопственог живота, уз образложење да јој се поетика не уклапа у ту епоху, то заиста нема никаквог смисла и можемо да се надамо да је у питању само још једна преиспољна будалаштина актуелне епохе, а не подмукла намера да се највећа српска песникиња једноставно елиминише из књижевног канона, да ли због „национализма“ као што је некада покушано са Његошем, или због нечег другог… ко би то знао…

Војислав Тодоровић

Васељенска

Прочитај још: Како је омиљена песникиња избачена из школске лектире



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.