О чему Шарчевић размишља када је програм без Десанке већ објављен?!

Програми српског језика и књижевности за трећи и четврти разред гимназије, у којима нема дела Десанке Максимовић су већ објављени у Просветном гласнику од 2. јуна, а правилник у коме се они налазе је потписао министар просвете Младен Шарчевић 27. априла.

Претходно се још прошле године о тим програмима изјашњавао Национални просветни савет и никаквих примедби на то што су изостављена дела наше познате песникиње није било, потврдили су Данасу поједини чланови НПС-а.

Сада, међутим, сви тврде да са целом причом немају ништа и одговорност пребацују на Kомисију за српски језик и књижевност коју је формирао Завод за унапређивање образовања и васпитања, а која је само сачинила предлог, имајући своје образложење зашто су изостављена дела Десанке Максимовић из гимназијских програма књижевности.

Kоординаторка комисије Дејана Милијић Субић потврдила је за Данас да јој цео дан стижу претње и увреде, а на мети критика се, према нашим сазнањима нашао и први човек Завода за унапређивање образовања и васпитања Златко Грушановић.

Министар просвете, међутим, каже да „одлука Завода за унапређивање образовања и васпитања да из трећег разреда средње школе искључи избор из поезије Десанке Максимовић, а из четвртог чувена збирка велике песникиње „Тражим помиловање“, није коначна.

Он је истакао да Министарство неће дозволити да се ни на који начин смањи учешће Десанке Маскимовић у оквиру програма наставе предмета српски језик и књижевност. Kако је истакао, ради се о покушају Завода да се преорганизује оно што Десанка Максимовић има у школском систему, али оно што је важно истаћи да је све у процедури и радној верзији.

Премијерка Ана Брнабић коментарисала је на Твитеру овај случај. Она је написала: „Никада се Десанка Максимовић неће избацивати из образовног система Србије. Никада. Тачка.“

Јасна Јанковић, председица Уније синдиката просветних радника, која је чланица Националног просветног савета каже за Данас да се НПС о програмима за трећи и четврти разред гимназије изјашњавао још у новембру прошле године и да су они прихваћени, те да се ниједног тренутка није говорило о Десанки Максимовић.

Она је рекла да је пред Саветом био обиман документ од хиљаду страна, да је свако из своје струке гледао, пре свега шта је промењено и да је направљен случајан пропуст, а не намерна грешка.

– Прва ја се као професорка српског језика и књижевности залажем да Десанка Максимовић мора да буде у програму тог предмета у гимназијама. Али за мене је, пре свега, питање зашто је нема у првом разреду, јер се увек радила њена рана поезија.

Наравно да ће НПС поново разматрати предлог да се њена дела врате у програм и верујемо да ће Завод за унапређивање образовања и васпитања то препоручити – каже Јанковић.

Председник НПС Радивоје Стојковић, међутим, тврди да је материјал „у фази раматрања“ и да се чека да чланови Савета прибаве мишљење овлашћених предлагача и по питању дела Десанке Максимовић и „Прољеће Ивана Галеба“ Владана Деснице, који је из обавезног пребачен у изборне садржаје, на шта је примедбе имала Матица Српска.

Стојковић каже да је све у фази „давања мишљења о новим програмима за гимназије“ и да је то „процедура која траје“, те да ће ако дођу примедбе на програм НПС о томе дати своје мишљење.

Он је најавио да ће примедбе због избацивања дела Десанке Максимовић и Владана Деснице бити на дневном реду јунске седнице Савета, а постоји могућност и да буде сазвана хитна ванредна седица ако стигну мишљења овлашћених предлагача. Стојковић каже да му је драго због великог фокуса јавности на ову тему „јер је то прилика да се добију што квалитетнији програми“, али додаје да му је жао што се представници више институција у НПС, међу којима су Универзитет у Београду, Универзитет у Новом Саду, Матица Српска, Друштво за српски језик и књижевност, раније о томе нису огласили.

Правилник о програму наставе и учења за гимназије, у коме су обједињени гимназијски програми за све четири године формално није још ступио на снагу, јер у Просветном гласнику пише да ступа на снагу осмог дана од објављивања.

Данас