ЈАВНА ТАЈНА! БЕЗ ЦЕНЗУРЕ! Моћна нафтна компанија која одређује судбину Америке: Давали новац Хилари, добри су са Путином!

Амерички новинар Стив Кол у једној од својих књига говори о томе како је компанија Ексон Мобил “способна да одређује спољну политику САД као и судбину читаве нације”.

Неко би могао рећи да звучи помало као претеривање да једна нафтна компанија, колико год она била моћна, може бити способна за тако нешто.

Тај неко не би био у праву.

Посебно што је Ексон, а видеће се то даље у тексту, моћнији него што се мисли.

Но, кренимо редом.

За оне мање упућене да прво разјаснимо шта је Ексон Мобил. Реч је о америчкој мултинационалној нафтној и гасној компанијi, и директном наследникu Рокфелерове “Стандард Оил” компаније.

Компанија је формирана 30. новембра 1999. године, спајањем Еxxон и Мобил компаније.

У 2017. Ексон Мобил је био десета најпрофитабилнија компанија света а по резервама гаса и нафте се налази међу првих 14. у свету. Ова моћна нафтна компанија неретко је оптуживана да има великог утицаја на државну политику Америке.

Како то раде? Новцем. Великим новцем.

Те године, када је Џорџ Буш изабран први пут за председника САД, више од 75 одсто новца који је нафтна и гасна индустрија потрошила на политичке кандидате отишло је републиканцима.

Што се тиче Ексон Мобила – више од 95 процената онога што су дали као подршка политичким кампањама, а дали су 700.000 долара, отишло је републиканцима, пише The Ecologist.

Када се све сабере Буш је укупно добио 1,5 милиона долара од нафтне индустрије за своју председничку кампању 2000. године. У то време, ово је била највећа донација од стране нафтне индустрије само једном политичком кандидату.

“И тако је 20. јануара 2001., Џорџ Буш инаугурисан као председник Сједињених Држава, пливајући на новцу од нафте”.

Али нису само републиканци у добрим односима са Ексон Мобилом.

Везе између Хилари Клинтон и ове нафтне компаније су такође биле предмет америчке и светске штампе.

Клинтонова се дуго борила да задобије поверење група и активиста који позивају на веће акције владе у вези са климатским променама. А то је делом и због тога што је раније прихватала новац које су донирали лобисти нафтних компанија.

Оно што је посебно занимљиво је да је Фондација Клинтон узимала огромне своте новца од нафтних компанија, укључујући и Ексон Мобил.

Да, Клинтонова јесте била један од сенатора који су подржали истрагу против Ексон Мобила, али то није било довољно да се сакрију чињенице које говоре у прилог да њена породична фондација уопште није била гадљива на новац који је стизао из Ексона.

Наиме, ова нафтна компанија је дала Фондацији Клинтон између милион и пет милиона долара, према јавно доступним подацима Фондације.

„Мислим да је Фондација компромитована у свом климатском раду ако се узме у обзир колико је новца узела од Ексона и других нафтних компанија,“ изјавила је својевремено Кетрин Томасон, шефица Лекара за друштвену одговорност.

Али новац није добила само Фондација.

Током кампање 2016. Клинтонова је узела новац од најмање седам лобиста који раде за Ексон Мобил. Кампања Клинтонове је укупно од нафтне индустрије добила 6,9 милиона долара.

Иначе, занимљив је тренутак када се Клинтонова одлучује да се придружи нападима на Ексон Мобил. То се наиме десило, каква случајност, баш у моменту када ова нафтна компанија одлучује да престане са спонзорством Фондације Клинтон, писао је ИБС.

Ексон Мобил и климатске промене
Е сад долазимо до дела где ова нафтна компанија своју снагу показује и у стварима које се тичу глобално.

Више од 40 водећих националних удружења за заштиту животне средине и социјалне правде затражило је 2015. савезну истрагу компаније Ексон Мобил оптуживши ову нафтну и гасну компанију да је обманула америчку јавност умањујући ризик од климатских промена како би заштитила свој профит.

У писму тужиоцу Лорети Линч, они сугеришу да би Ексон Мобил могао да буде крив за исту врсту преваре за коју су открили да су дуванске компаније починиле када су сакриле податке који показују какав ризик носи пушење цигарета, писао је Њујорк Тајмс.

С друге стране Ексон Мобил је одбацио поређење са дуванском индустријом, изјавивши да је та компанија помогла финансирање научних истраживања о климатским променама и да је своје истраживање учинио јавним од 1970-их до данас.

„Постоји одређени ризик од климатских промена“, рекао је тада потпредседник компаније за јавне послове, Кенет П. Коен и додао:

“Имамо записе о учешћу компаније у значајним и озбиљним научним истраживањима овог проблема.”

Парадокс је у томе да од тренутка када се научна заједница први пут забринула над темом климатских промена, а то је било седамдесетих година прошлог века, Ексон Мобил је финансирао истраживање на ту тему, а њени научници углавном подржавају растући консензус да емисија фосилних горива може представљати ризик за друштво. Научници из ове компаније допринели су да се дође до десетина научних радова који су подржали ово гледиште и истражили степен ризика.

Али крајем 1990-их, Ексон Мобил под новом управом се придружио многим пословним групама како би покушао да блокира америчко учешц́е у међународном климатском споразуму познатом као Кјото протокол.

Шта је протокол из Кјота?
Протокол из Кјота уз Оквирну конвенцију Уједињених нација о промени климе је додатак међународном споразуму о климатским променама, потписан са циљем смањивања емисије угљен-диоксида и других гасова који изазивају ефекат стаклене баште. До сада га је потписало скоро 200 држава и владиних организација.

Протокол је ступио на снагу 16. фебруара 2005. године, када га је ратификовала Русија. Државе које су га ратификовале чине више од 60 одсто загађивача.

Протокол је отворен за потписивање у јапанском граду Кјоту у организацији Конвенције Уједињених нација за климатске промене, 11. децембара 1997. године. За његово ступање на снагу било је потребно да га ратификује најмање 55 држава и да државе које су ратификовале протокол чине најмање 55 одсто загађивача.

Уплив у државну администрацију
Колико је компанија моћна види се и по томе да њихови челни људи могу чак да дођу на високе државне функције.

Погледајте само некадашњег председника Ексона Рекса Тилерсона.

Годину дана је Тилерсон био државни секретар САД. Иначе Тилерсон је у веома добрим односима са Русијом још из доба Бориса Јељцина. То се наставило и са садашњим шефом Кремља Владимиром Путином.

О томе говори и Орден пријатељства који му је доделио Путин 2013. године.

“Путина познајем од 1999, и са њим имам веома близак однос”, рекао је својевремено Тилерсон.

Иначе Тилерсон је у периоду од 2000. до 2016. дао скоро пола милиона републиканцима. Новчано је подржао кампању Џорџа Буша, Мита Ромнија.

Занимљиво је да није био међу донаторима Трампове кампање.

Курир