Вучић и Дачић због другара Орбана ћуте на “велику Мађарску”

Премијер Мађарске Виктор Орбан открио је спомен плочу са мапом “велике Мађарске”, у чијем саставу се нашла и Војводина. Ово није први пут да Орбан показује претензије према територији Србије, али је још једном изостала примерена реакција овдашњих званичника, који су у неким другим случајевима имали шта да кажу.

Коментаришући спомен плочу са мапом “велике Мађарске”, коју је открио мађарски премијер Виктор Орбан, министар спољних послова Србије Ивица Дачић је поручио, да наша земља то не схвата као претњу територијалном интегритету, наводећи да ове две земље никада нису имале боље односе.

“Не верујем да је било који Орбанов корак био непријатељски према Србији. Ових дана им је годишњица неких догађања и ми када се сећамо неких времена и покажемо карту из Душановог времена што неког погађа”, навео је Дачић.

Остаје питање какви би тек били односи Србије са Мађарском да северни сусед не показује претензије према њеној територији. Такође, логично би било запитати се како то да се министар спољних послова, али и председник Србије Александар Вучић, радо оглашавају и бивају оштри, кад на сличан начин иступе њихове колеге из Албаније или Хрватске.

Тако је Дачић својевремено, реагујући на изјаве албанског премијера Едија Раме, који је истицао да Србија не треба да се осећа угрожено због споразума Тиране и Приштине о заједничкој спољној политици, истакао да је “велика Албанија – велико с….”

“Раминим уличарским речником речено – ‘велика Албанија’ је велико с… Од тога нема ништа. Раму ћу да подсетим да Приштина нема самосталну спољну политику, јер су Косово и Метохија саставни део Србије. Према томе, господин премијер је требало да са Београдом постигне тај споразум и сигуран сам да се због тога не би осећао угрожено, већ би видео како се иде напред”, навео је Дачић својевремено.

Да му тема “велике Албаније” посебно иде на живце, Дачић је показао и приликом заједничке изјаве Раме и председника Косова Хашима Тачија, о уједињењу свих Албанаца у једну државу.

Он је тада рекао да Брисел осуђује такву реторику, а да ће Србија упозорити све земље на опасности такве политике.

“Упозорићемо све земље, нарочито чланице Европске уније и велике западне земље на сву опасност једне такве политике”, рекао је Дачић.

Прилично гласан министар спољних послова је бивао и кад би се из Хрватске чули тонови који не пријају овдашњим званичницима. Суседну државу министар неретко опомиње кад “скрене са пута” и почне да кокетира са Независном државом Хрватском.

“Рехабилитација Степинца, усташко дивљање широм Хрватске, давање имена улицама по Милету Будаку, усташком министру који је творац идеје да трећину Срба треба побити, трећину протерати и трећину покатоличити, па чак и по 10. априлу, дану стварања НДХ, фашистички усташки поздрав “За дом спремни“ по стадионима и концертима, кукасти крстови на терену у Пољуду, подизање спомника усташком терористи Баришићу који је убио југословенског амбасадора, шта је то ако не рехабилитација фашистичке усташке НДХ“, говорио је Дачић.

Ипак, на овакав или сличан јавни наступ, министар спољних послова Србије није се одлучио након што је Орбан показао интересовање за Војводину, иако би то, у најмању руку, била његова обавеза.

Толеранцију на Орбанове претензије на српску територију, показује и председник Србије Александар Вучић, који, осим оцена да је Мађарска велики пријатељ Србије, као и да има изузетне односе са премијером те земље, није желео да осуди Орбанове очито нескривене жеље да Војводина постане део Мађарске.

Међутим, претходне године кад је гостовао на Међународној конференцији “GLOBSEC” у Братислави, Вучић је рекао да је чак шест пута добио молбу да не говори о “великој Албанији”.

“То им је највећа молба, пошто је то њихова грешка у корацима, кажу како они то стварно не желе, иако је свакоме јасно да то постаје део њихове суштинске стратегије. На то се насмејете и наставите да се борите за своју земљу”, рекао је Вучић.

Да му не прија прича о “великој Албанији”, Вучић је још неколико пута раније и касније понављао, а позната је његова изјава да та идеја има трагове “појединих обавештајних служби”. Ипак, борба за своју земљу, кад је угрожава званична политика Мађарске, не постоји ни у обрисима.

С друге стране, кад би из Хрватске стизале поруке које не пријају ушима оних који седе на Андрићевом венцу, реакција би била, најблаже речено, жустра и брза.

“Ја сад треба да ћутим и да не умем да вам оговорим да бисте ме волели, да бисте рекли ‘ево га српски Вили Брант’. Нисам Вили Брант, ја сам Александар Вучић и знам ко је Миле Будак, и извините што сам вам рекао истину”, поручивао је председник Србије суседима, поводом приче о подизању споменика усташком идеологу Милету Будаку.

Имајући у виду све досадашње изјаве председника државе на територијалне претензије суседних држава, очекивано је било да бар јавно осуди изјаву свог пријатеља из Мађарске.

И док Орбан изнова, на перфидан начин, истрајава на причи о “великој Мађарској”, Србија ћути. Очекивања да ће неко од званичника, чији је то посао, реаговати, остали су нивоу надања и изјава да наша земља “никада није имала боље односе са својим северним суседом”.

Нова.рс