Тик ток опасни „изазови“: У ризик улазе и деца из Србије

Друштвена мрежа Тик ток постаје најпопуларнија међу младима у Србији, а овој апликацији највише су наклоњени старији основци. Кроз њу могу да испоље своју креативност и забаве се, али и да се доведу у опасност смишљајући и одговарајући на „виралне“ изазове. Према мишљењу стручњака, опасним изазовима посежу несигурна и изопштена деца.

Као најчешће помињане опасности друштвених мрежа по децу су „предатори“ разноразних врста, где је педофилија број један, односно сексуална злоупотреба деце. Међутим, глобалним ширењем „изазова“ на које треба одговорити јавиле су се бројне“интернет акције“ којима се живот актера доводи у опасност.

Тако је у току епидемије коронавируса на Тик току био актуелан „коронавирус“ изазов где се корисници апликације изазивају да полижу даску тоалета на јавном месту. Још опаснији је изазов „петопарац“ којим деца изазивају своје другаре да ставе метални динар између пуњача и утичнице, како би утичница кренула да варничи. Ризичан Тик ток изазов је и „Разбијач лобање“, који подразумева подметање ногу особи која скаче, са циљем да се скакач спотакне и падне на главу.

Опасни изазови на Тик ток, али и у реалности

У Сједињеним Америчким државама забележени су бројни случајеви деце која су због ових изазова завршила у болници. У Србији је употреба ове друштвене мреже у порасту, али још нема забележених случајева повређивања.

Према мишљењу психолога Ане Мирковић суманути изазови којим деца која се осећају изопштено желе да привуку пажњу других, постојали су и постоје и ван друштвених мрежа. Само је на родитељима да утичу на децу како би могли да превазиђу осећај несигурности и неприпадности.

„Ти изазови заиста јесу некада на ивици и животно могу да их угрозе. То су некада изазови да се прегризе стаклена чаша, да се прогута нека пилула, да се балансира на ивици крова зграде. Значи, суманути изазови, али опет, погледајте да је и у реалном животу  ван Тик тока и ван контекста друштвених мрежа, увек  било неке деце која кажу: „ Ајмо сада да трчимо по крову зграде…“, па би промил деце рекао „ајде“, а сви остали би направили листу приоритета и важности зашто то не треба да радимо јер то није добро за нас. Е сад, која су то деца која прихватају, то су она која су најчешће изопштена, најчешће депресивна, која не осећају да припадају примарној породици, и онда траже заправо ту конекцију и снажну везу са неким имагинарним ликовима које упознају преко друштвених мрежа и који ни не постоје у том облику“, објашњава Мирковићева за Спутњик.
Тик ток нуди могућност за креативност

Тик ток, према речима наше саговорнице, пре свега нуди огромне могућности да се изрази креативност, зато што младим људима даје да на концепту који је њима близак, а то је видео, креирају фантастичне кратке видее и да на основу дефинисања тих трендинг „хештегова“ лако привуку публику, и  дају могућност да тај видео погледа велики број људи.

„И то је све њима занимљиво и они јако лако претражују те садржаје, сада већ знају и ко су инфлуенсери, прате шта се дешава свуда у свету. Мени је јако занимљиво када анализирам понашање младих на Тик току, много више запажам те позитивне трендове, да прате еколошке теме, прате сада антирасизам покрет у Америци, прате шта се дешава током пандемије, тако да заправо има много могућности које ова платформа нуди. А ти изазови и те опасности нису ништа ново, и нису заправо нешто што је заправо везано само за Тик ток. Свака друштвена мрежа је доносила неке изазове за младе“, указује наша саговорница.

Ти изазови најчешће имају забаван карактер, али могу проузроковати опасне последице што показују примери деце која су примењујући изазов „разбијач лобање, завршила са потресом мозга и ломљењем руку и ногу.

Психолошкиња закључује да је у спречавању употребе друштвених мрежа у опасне сврхе најважнија улога родитеља или старатеља, који морају да препознају промене код детета, промене у понашању, промене у навикама. Родитељ мора да реагује и да се постави као тај примарни ваздушни јастук за дете, а не да оно тражи тог неког на Тик току, Снепчету, Инстаграму или виртуелном свету.

Спутњик / Бојана Стојадиновић