СВЕТ ДРХТИ! ПОЧИЊЕ РАТ: Избио сукоб нуклеарних сила, има мртвих (ВИДЕО)

Кинеска војска (Фото: chinamil.com.cn)

Двадесет припадника индијске војске погинуло је у сукобу са кинеском армијом на спорној граници на Хималајима, саопштила је синоћ индијска војска.

У саопштењу које је издато раније јуче наведено је да су животе изгубили један официр и двојица војника, али се у вечерашњем саопштењу истиче да је током дана преминуло још 17 војника, који су били рањени током сукоба.

Томе је допринела и температура знатно испод нуле на великој надморској висини на Химајалима, где је дошло до размене ватре.

Ово је први инцидент између две велесиле са погинулима од 1975. године, наводи АП.

Већ недељама владају тензије између индијских и кинеских трупа на неколико места дуж линије стварне контроле (ЛАЦ) у источном Ладаху, делу индијског Кашмира.

Индија и Кина су две најмногољудније земље, а поседују и нуклеарно наоружање. Често се међусобно оптужују за провокације недозвољеним патролирањима и презак на другу страну спорне границе.




Петог маја на граници у индијској савезној држави Сиким дошло је до физичког обрачуна између две стране, летеле су каменице и повређено је 250 војника. Након тога су, према тврдњама индијске стране, кинески војници прешли демаркациону линију и ушли у регион Ладак, на шта је индијска војска у то подручје послала појачање, укључујући и војна возила и артиљерију.

Са друге стране, Кина тврди да је било жртава и међу њеним војницима, али није изнела детаље.

На конференцији за новинаре у уторак, портпарол кинеског Министарства спољних послова Џао Лиђијан рекао је да су “индијски војници у понедељак озбиљно прекршили договор и два пута прешли границу због илегалних активности, провоцирали и нападали кинеско особље, што је довело до озбиљног физичког сукоба између две стране”.

– Поново позивамо индијску страну да поштује договор и строго нареди својој војсци да не прелази границу, не изазива проблеме, те да не преузима једностране кораке који би могли да искомпликују ситуацију – додао је Џао.

Ово је први пут за 45 година да су у сукобима дуж спорне границе страдали и људски животи.

– Ово ће можда променити ситуацију. Ово је можда почетак краја договора између Индије и Кине који је трајао 45 година – оцењује Хепимун Џејкоб, професор асистент и политички аналитичар Унвиерзитета Џавахарлал Нехру у Њу Делхију, преноси Си-ен-ен.




Према „Форин полисију“, могућа су три објашњења зашто све више расту тензије између Кине и Индије.

Прво, пандемија корона вируса можда је убрзала растуће уверење Пекинга да има моћ да предузима одважне акције широм света. То такође може да објасни зашто се управо у овом тренутку одлучио на промену закона о националној безбедности у Хонг Конгу. Чак и 2008. године, док се свет гушио у глобалној финансијској кризи, Пекинг је одговорио огромним стимулативним мерама и глобалним зајмом, проширивши свој утицај и моћ. Другим речима, могуће је да Кина само користи кризу.

Друго, кинески упади вероватно су и одговор на дугогодишњу индијску изградњу путева и излетишта уз саму Линију стварне контроле која дели две земље, што побољшава повезаност индијског војног ланца снабдевања у том подручју. Недавни потези Пекинга, такође, могу бити одговор на сукоб између две земље у Докламу 2017. годину, када је Индија спречила кинеске трупе да граде пут.

Треће, од 1988. године Кина и Индија деле споразум за одржавање мира како би се фокусирали на свој домаћи раст и стабилност. Али, пре 32 године две земље су имале економију сличне величине и трошиле готово исти износ на одбрану. Данас је кинески БДП више од пет пута већи од индијског, а на одбрану троши четири пута више. Динамика односа се у потпуности променила.

Последњим вестима о окршајима,претходило је гоилање војске од стране обе државе, што је многе забринуло због могућности сукоба, посебно јер су и кинески и индијски медији практично објавили позиве на акцију.

И кинески председник Си Ђинпинг и индијски премијер Нарендра Моди у великој су мери изградили јавну подршку на национализму и обећању „величине“. То се често преводи у агресивну реторику, посебно пред домаћом публиком.

Линија стварне контроле, тј. тренутно важећа линија раздвајања Кине и Индије, пружа се између области Аксај Чин, под кинеском контролом, и остатка спорног региона Џаму и Кашмир. Оквирна линија разграничења резултат је граничног сукоба двеју земаља 1962, али Индија и Кина нису сагласне у томе колико је она тачно дуга и где се тачно налази. Кина Аксај Чин сматра делом аутономног кинеског региона Синкјанг, док индијска влада сматра да је то део региона Ладак.




– Поново позивамо индијску страну да поштује договор и строго нареди својој војсци да не прелази границу, не изазива проблеме, те да не преузима једностране кораке који би могли да искомпликују ситуацију – додао је Џао.

Ово је први пут за 45 година да су у сукобима дуж спорне границе страдали и људски животи.

– Ово ће можда променити ситуацију. Ово је можда почетак краја договора између Индије и Кине који је трајао 45 година – оцењује Хепимун Џејкоб, професор асистент и политички аналитичар Унвиерзитета Џавахарлал Нехру у Њу Делхију, преноси Си-ен-ен.

Према „Форин полисију“, могућа су три објашњења зашто све више расту тензије између Кине и Индије.

Прво, пандемија корона вируса можда је убрзала растуће уверење Пекинга да има моћ да предузима одважне акције широм света. То такође може да објасни зашто се управо у овом тренутку одлучио на промену закона о националној безбедности у Хонг Конгу. Чак и 2008. године, док се свет гушио у глобалној финансијској кризи, Пекинг је одговорио огромним стимулативним мерама и глобалним зајмом, проширивши свој утицај и моћ. Другим речима, могуће је да Кина само користи кризу.

Друго, кинески упади вероватно су и одговор на дугогодишњу индијску изградњу путева и излетишта уз саму Линију стварне контроле која дели две земље, што побољшава повезаност индијског војног ланца снабдевања у том подручју. Недавни потези Пекинга, такође, могу бити одговор на сукоб између две земље у Докламу 2017. годину, када је Индија спречила кинеске трупе да граде пут.

Треће, од 1988. године Кина и Индија деле споразум за одржавање мира како би се фокусирали на свој домаћи раст и стабилност. Али, пре 32 године две земље су имале економију сличне величине и трошиле готово исти износ на одбрану. Данас је кинески БДП више од пет пута већи од индијског, а на одбрану троши четири пута више. Динамика односа се у потпуности променила.




Последњим вестима о окршајима,претходило је гоилање војске од стране обе државе, што је многе забринуло због могућности сукоба, посебно јер су и кинески и индијски медији практично објавили позиве на акцију.

И кинески председник Си Ђинпинг и индијски премијер Нарендра Моди у великој су мери изградили јавну подршку на национализму и обећању „величине“. То се често преводи у агресивну реторику, посебно пред домаћом публиком.

Линија стварне контроле, тј. тренутно важећа линија раздвајања Кине и Индије, пружа се између области Аксај Чин, под кинеском контролом, и остатка спорног региона Џаму и Кашмир. Оквирна линија разграничења резултат је граничног сукоба двеју земаља 1962, али Индија и Кина нису сагласне у томе колико је она тачно дуга и где се тачно налази. Кина Аксај Чин сматра делом аутономног кинеског региона Синкјанг, док индијска влада сматра да је то део региона Ладак.



Блиц

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.