Лаж је да нема решења за Косово и Метохију!

(Фото: http://www.kmnovine.com/)

Историјско убрзано и згуснуто време одликује све већи број догађаја у јединици времена. Тако је у свету, Европи, на Балкану, па и у Србији. Када се процеси посматрају кроз призму вечитог специјалног рата, који је оубичајен на планети Земљи, онда није чудно што се у кратком раздобљу догађају несхватљиве грешке власти, неразјашњена политичка убиства попут убиства Борке Вучић, протести без вођа, претње слободоумним људима, млаки штрајкови, нескривене провокације окупатора…

Основно питање је, увек без одговора: ко стоји иза смутње и ко изазива зло? Неспорно је само то да језуитско-вавилонској елити, која влада светом „из сенке“, одговара „Ноема“ систем, који је наговестио Орвел, а који све више подсећа на погубни неоробовласнички поредак. Будући да је јасно да је пред људским родом (и свим Божјим створењима) амбис, природно је да људи осећају да у простор/времену места за даље узмицање не постоји, односно да је измена система неминовна и да је за то потребно променити начин размишљања. Да ли је човек дорастао том изазову и искушењу и да ли се довољно освестио? Имао сам част да на неки начин учествујем у неминовној фази освешћивања, па следе два моја става објављена средином јуна 2018. године.

13. јуни 2018. године:
Protesti u BGDБудући да сам јавно прозван да са другим виђенијим личностима станем на чело текућег протеста, овим желим да објасним своје ставове у вези са тим:
Сматрам да наша власт није ни кадра, ни вољна да води државу и притом заступа интересе народа у складу са својим уставним обавезама. Суштина лежи у томе да ни у једној држави на свету није проблем државна администрација, већ је проблем друштвени систем. Дакле, промена власти без промене система неће донети нити жељене и неопходне промене, нити бољитак грађанима Србије.




Србска власт није србска и не ваља, баш онако како не ваља ни свака друга власт у свету. Постављена је према вековима изграђиваним језуитско-вавилонско-хананским моделима владања. Обарање актуелне власти би несумњиво био позитиван догађај, али чак и када би актуелне уличне демонстрације у томе успеле, тиме би се само створили услови да на власт дођу људи истог кова као досадашњи, а такве ликове владајуће елите увек имају на „клупи за резервне играче“. Како кажу у народу: „Сјаши Курта, да узјаше Мурта“.

Зашто се „народ“ није побунио због неприкривене и бесрамне пљачке и продаје дедовине, земље, руда, воде, Косова и Метохије…? Или због осведочено полуписмених, неморалних и корумпираних министара и „народних“ посланика? Или због издаје националних интереса и продаје части, писма, језика, историје…? Или због присилне вакцинације и донирања органа…? Или због отимања и продаје деце, заједничке будућности свих нас…? Тај списак могућих разлога за народни бунт просто нема краја, па побуне „народа“ због прекомерне цене горива у поређењу са њима, у најмању руку, делују неозбиљно.

Заиста да ли неко искрено мисли да се помоћу фасада попут „скупо гориво“, или неуставни поступци за време „ковид 19“, може променити садашњи антиљудски систем? Зар још увек постоје интелектуалци који верују у спонтаност Француске револуције, „Велики прасак“, Дарвинову теорију и „Слетање на Месец“? Наравно да то не значи да се треба предати и седети скрштених руку, али је потребно ствари посматрати целовито и мењати их из корена, а не из средине и само козметички.

У својим радовима већ дуго објашњавам праве узроке проблема на овом свету и да је до суштинске промене могуће доћи само прогледавањем и освешћивањем, као и шта то значи и како се то постиже.

Био сам припадник система скоро 40 година и све време сам учио. Своје стечено војно-политичко знање и искуство вам сваки дан од срца преносим и предајем, управо због свог знања и искуства. 2005. године сам донео одлуку да не улазим у дневну политику, упркос бројним „примамљивим“ понудама које су ми од тада стизале из разних политичких покрета, странака, ложа, агенција,… да се поново укључим у систем. Одбио сам све те понуде, да бих задржао своју слободу мишљења и слободу личности – коначно – слободу душе. Не желим да имам претпостављеног, нити да будем претпостављени.




Позив да се прикључим уличним протестима заједно са личностима које се између себе не поштују, чак вређају и презиру, је бесмислена, јер вођство подразумева слогу, преданост заједничком циљу и координисано деловање. Чак и да се таква скупина људи појави на улици, шта би могла реално да постигне? А последице неуспеха би биле потенцијално фаталне за народ.

Све у свему, мислим да свакој власти одговара смутња, као што је србској власти одговарала поплава 2014-те године и као што јој одговара „пандемија“ корона вируса. Може да се поиграва „руљом“. Такве (наводно спонтане) активности учвршћују власт. Треба бити веома опрезан. Док се не рашчисти светска, европска и балканска ситуација (а мораће убрзо да се разреши), не сме да се у политичке сврхе изгуби ниједан људски живот.
Србин сам срцем и душом. Ово пишем да не бисте помислили да сам на страни погубне петооктобарске власти, али и да бисте разумели да не бих могао да станем уз неког кога не познајем, нити знам који су му мотиви и ко евентуално стоји иза њега, у време када су операције „под лажном заставом“ постале свакодневна појава.

15. јуни 2018. године:
SmutnjaНеки од коментара на моје претходне објаве изражавају подршку, разумевање и сталоженост, док су други огорчени, гневни, па чак и агресивни и увредљиви. Захвалан сам свим пратиоцима на подршци и на критици и прихватам и једно и друго. Друштвено-политичко, економско и духовно стање у Србији су у суноврату, тако да су гнев, огорченост и нестрпљивост народа више него оправдани и разумљиви. Ово је покушај свеобухватног одговора онима који ме поштују:

Мој идол је Тарас Буљба, али сам свестан да у овом животу свако има своју улогу и да треба да је одигра најбоље што зна и уме. Да сам остао командант, вероватно се не бих двоумио да станем на чело демонстрација, али сам ја прешао у воде науке. Испред мене је нажалост, у тим војнонаучним стратегијским водама, мало њих. Сматрам да је теорија о умности свега постојећег, души и моћи мисли, којој сам се посветио, важнија од сваке физичке победе.

Већ дуже од две деценије нудим своје знање свим организацијама. Нудим бесплатне савете и бесплатна предавања. Знају за моја истраживања, важни чиниоци власти и противници власти. Хтели би да имам њихову партијску књижицу, не би ли их својим именом промовисао, али ми се нико није обратио за помоћ или савет, јер их не занимају решења. Не, сви би само да господаре. А мени не треба господар.

Да ли заиста мислите, да би личности, на које се позива др Душан Дунђер (не знам ко му је доделио улогу, али знам да хода храбро и часно ивицом амбиса), биле у стању да воде Србију у овом лудачком амбијенту, у коме су све вредности изврнуте руглу, издате, покрадене, распродате, пропале, или упропашћене? У сатанизованим светским условима. Ма колико ценим тог искреног патриоту и колико сам му захвалан са сваку реч коју је изговорио о мени, и ма колико ценио изузетне људе и стручњаке, које он помиње, сматрам да нису створени услови за преврат. Сваки нормалан човек би брзо сагорео у настојању да преко ноћи измени систем. Актуелну власт чува њено лудило. Она је део Система. У њој влада зло, оно које је Србе довело до безнађа.

Свргавање власти је озбиљна работа. Не може то учинити скуп интелектуалаца или тзв. медијских личности. То може учинити само изванредна организација, која се за то припрема годинама. Да би неко био озбиљан, није довољно да се намршти, већ његови потези треба да буду добро промишљени, припремљени и, по могућству, у складу са уставом, да никоме не би пружио нападну површину. Можда ти интелектуалци имају добру намеру, али немају довољно ни знања, ни искуства. Искуство имају само у својој струци, а то није довољно. Власти и разрађеној језуитско-вавилонско-хананској машинерији одговарају такви, јер им омогућавају да дуже опстају.




Власт у Србији само симболизује стање србског рода. Она јесте болесна, али смо болесни и ми који смо је изабрали (изласком и неизласком на изборе). Морамо да променимо начин размишљања! Душевно! Када се продобримо, неће нам више пасти на памет да изаберемо психопате за своје вође. Чопор мајмуна води увек најјачи, највештији и најсуровији мајмун. Направите брзу анализу како и због чега су на јавну сцену избиле личности које би да буду замена болеснику. Идите редом. Изненадићете се.

Можда верујете да постоје бољи кадрови, само ми не знамо за њих? Као главни и одговорни уредник најугледнијег општевојног научног часописа упознао сам све вредније људе у Србији, од Смиље Аврамов, преко Драгоша Калајића, до Михаила Марковића и Драгана Недељковића. Сви вреднији професори са Факултета политичких наука су долазили у моју канцеларију. Знам са чиме располажемо. Зар мислите да се неко од умних сакрио и неће да покаже шта зна, зато што му се не допада друштво или власт? Не, нема скривених у Србији. Све што Србија има је на сцени.

Остали, ако су исте вредности, нису ни покушали да изађу на брисани простор. Дакле, упркос томе што постоје велики кадровски потенцијали, испољили су се најамбициознији, најбескрупулознији, најумишљенији и најнеморалнији и запосели власт. Зашто? Зато што је систем свесно тако кројен. Због тога се променом ове, несумњиво катастрофално лоше власти, нажалост, ништа неће значајно променити.

Зар је могуће да нико не схвата да је основни промашај садашње власти што не зна за Творца, а одмах затим што се спанђала са непријатељем и што обећава да ће му се још више потчинити? Омча око србског врата је неумољива и непрестано се стеже, али је излаз неминован. Руси и Кинези ће убрзо урадити, из сопствених интереса, оно што Србима треба и одговара. Зато, треба да се Срби науче да мисле стратешки, односно изуче дела Сун Цу Вуа и Гориношо Мијамота. Немам ни времена ни прилику да објасним људима, који неспорно желе добро народу, шта сам сада написао.

Не сме се изгубити ниједан људски живот, нити циљ сме да буде само проста смена режима, већ замена начина размишљања и Система, који су нас и довели до амбиса! Потребно је да се Срби душевно измене! О томе зашто и на који начин, пишем у својим књигама. Живот јесте једна врста парадокса. Можда нас извуку неминовни историјски циклуси, туђи интереси, „закон критичне масе“ и „квантни скок“.

Када бих мање знао о светској ситуацији, коју смо сви предосећали и предвиђали, можда бих упао у клопку. За сада, нека ме критикују и мрзе (ако мисле да треба), остаћу доследан да помажем колико знам и могу свима на сцени. Нисам раскинуо ниједно пријатељство и сваком добронамерном родољубу стојим на располагању, али улица није моје место рада. Уосталом, и када би ми због оваквог става пропало све што сам чинио од 1988. године, остао бих задовољан – јер су моје мисли записане за сва времена.

Прешао сам из физике у метафизику, зато што сам сигуран да је у метафизици излаз, не само за Србе, већ и за цео људски род. Био бих истински идиот када бих све што сам наумио да урадим сада напустио, зато што ме више нема у физичкој сфери. Ако сам ја једини спас свом роду и нема никог који би мени био раван, онда је боље да мог народа нема. Али, наравно, није тако.

Ни од чега не бежим и ништа не избегавам, само знам да је глупо да радим туђи посао и онај који мање знам и умем. Учим људе да раде на себи, а не на другоме, јер се Систем може изменти само колективним скоком свести. Самосвесном појединцу не требају вође!




Имам још много да учим, а не знам до када ћу трајати. Зато бих волео да сви који очекују нешто од мене, пусте моју душу да доврши своју мисију. Светозар Радишић је у тој причи истински неважан. Закаснио сам да будем попут Тарас Буљбе. Али, то не значи да треба да вас лажу да решење за Косово не постоји. Ко год то изговори, ради за окупатора и не зна или не жели да зна да је прошло 20 година од почетка окупације. Све се променило.

Запамтите: ОКУПАТОР ЈЕ СЛАБИЈИ НЕГО ШТО ЈЕ БИО 2000-ТЕ ГОДИНЕ. РУСИЈА И КИНА СУ МНОГО ЈАЧЕ, А ЗНАЈУ КАКО СУ СРБИ И ЗАШТО ОКУПИРАНИ. ЗАТО ЈЕ ПРВИ ИЗЛАЗ ‒ МЕЂУНАРОДНА МИРОВНА КОНФЕРЕНЦИЈА О КОСОВУ И МЕТОХИЈИ.
ТРЕБА ИНСИСТИРАТИ ДА СЕ СТАЊЕ У СРБИЈИ ВРАТИ НА ОНО ПРЕ 1974. ГОДИНЕ. УКОЛИКО ТО ЈОШ УВЕК НИЈЕ МОГУЋЕ, ТРЕБА ИНСИСТИРАТИ И ОБЕЗБЕДИТИ ПОШТОВАЊЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ 1244. СБ ОУН. ПОДРАЗУМЕВА СЕ ДА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ТРЕБА НАУЧИТИ ДА ШЋИПЕТАРИ ТРЕБА ДА СЕ ВРАТЕ НА ПРОСТОР СА КОЈЕГ СУ ДОШЛИ. ТО ЋЕ СЕ ДОГОДИТИ САМО ТРЕБА БИТИ ИСТРАЈАН И СТРПЉИВ.

Светозар Радишић



3 Коментара

  1. Избори су опет дошли али нису и прошли. Уствари, све време су били ту. одабираћемо и у самртном часу, на одру, избори престати неће. Преиспитујмо своје ставове, и нећемо никада стрепити од исхода избора. Свемир је изборна комисија. Нема лажирања резултата и свако ће пожњети што је посејао, и ти и ја јешћемо наш труд.

    Одабир, избор, селекција, трајаће и сутра и прекосутра и првог Јула, Августа, бира се и 31. Децембра. Сваки дан се бира и доносе се одлуке. Не заборавимо да са сваким избором, одлучујући се за леви или десни пут на раскрсници, утиремо пут и још некоме поред нас или некоме иза нас.

    Како саблазници саблажњују, тако продуховљени продуховљавају. Немој да нас ова одлука затекне афективне и непромишљене. Немој да се залећемо на зло, на лаж, да се светимо проливши крв, не каљајмо се у блату Нечасти. Наш је пут пут духовног племства. Ми смо посланици. Ми смо конзули. Ми смо представници. Ми смо председници, краљеви и краљице. Нека нам одежде остану беле, трудимо се да их не упрљамо, трудимо се да их увек одржавамо чистим. Инвестирајмо у себе, у своје мисли, своја осећања, своје речи. Имајмо увек пред очима да смо људи. И кад смо сами, и кад смо у кавезу са зверима, остаћемо људи. И кад је ноћ и кад је хладно, и када је празан желудац, и онда, тек тада и баш тада по цену краја бивствовања тела на земљи, нећемо упрљати руке. И тада сасвим је могуће, и чуда престају да буду чуда, силе ће учинити да нам спадну окови са глежњева.

    Носимо свесност о значајности својих поступака сваки дан као ланчић око врата, као венчану бурму на руци, као веренички прстен – да никада не заборавимо љубав којој смо се обећали и венац којим смо се овенчали. Нека нам задње мисли при заспивању и први мисли при буђењу буду подсећање, да нећемо поткрадати нити лагати него да ћемо ходати земљом као исцелитељи и чиститељи, као утешитељи и градитељи. Без обзира да ли ико на земљи знао за наша дела, и без жеље да ико то једнога дана позлати. Не понесимо се својим добрим делима, не охолимо се својим путем праведника. Ми тиме не позајимамо ништа, и не чино ништа вредно чуђења, плаћања. Ми само Богу и васиони враћамо оно што смо добили, и то је мали део за овај пламен душе, за дашак свести којим смо обдарени. Хвала ти Боже, о како ти слатко хвала.

    Хвала вам ви који сте насрнули на нас, хвала вам који сте нас издали, хвала вам који радите против нас и против себе, не знајући шта чините. Без вас никада не би заплакали, никада не би упалили пропулзоре и дошетали до ивице провалије, тражећи пут између звезда. Недавно сам научио да вас љубим, као своје најстрожије учитеље. Ми положићемо овај испит, то вам гарантујемо сигурно као што смо се обрели у овом разреду, у овој епохи. И хвала и вама који пишете књиге и вама који сабирате истину на суво и вама који о истини говорите. Лепо је осећати да се не знамо, а тако се добро познајемо, јер мислимо слично, вреднујемо сличним вредностима, плаћамо истом валутом. Наше царство није са овог света, али ми му утиремо пут за долазак и кораке му посипамо цвећем. И када смо ми сабрани, и то царство се оваплоћује на Земљи и бива видљиво.

    И док смо стајали на крају пута, и гледали чежњиво у правцу слободе и сунца, у правцу државе у којој деца јесу деца, у којој тате и маме јесу тате и маме, а деке и баке јесу деке и баке, у којој можемо расти и учити да поштујемо и да јесмо поштовани, питали смо се „шта ја могу да учиним за Земљу, за Свет“. И поглед се из даљине вратио у подножје нас самих, тик испред наших стопала. Очистимо своје ципеле, очистимо Земљу, очистимо себе.

    Очистили смо се од мржње, јел тако? Очистили смо се од гордости, јел тако? Очистили смо се од тражења криваца, јел тако? Почнимо сада од нуле, од себе.
    Сасвим недавно, обрео сам се овде, на месту одакле се све другачије види и где се одговори сами намећу. И наједном, прођосмо преко моста без и да смо били свесни да је баш то био мост. И нађосмо се на другој страни и амбис онај оста иза нас, и стајасмо на другој звезди, у другој Земљиној димензији, у једној новој стварности. И поставка задатка јаснија је од тада и решење се назире.

    Не треба нам вођа. Потражимо вођу и водиљу у себи. Будимо помоћници једни другима и неће нам требати вођа. Не намећемо се, нисмо ничији тутори и не треба нам тутор. Не желимо бити непливачи који ће се закачити за неког као за кладу која треба да нас пренесе преко реке.

    Радујмо се и будимо сретни. И овога пута изабрали смо најбоље могуће што смо знали и умели. Идемо даље у нове изборе, почињу већ за који тренутак.

    Хвала вама драге звезде и звездице, драги свици и светлице. Ја заклањам ваш пламен од ветра грејући своје руке на вашој ватри, пирећи у ваш жар, дахом жара зеница својих. Шта ће нама победа, она само прави друге губитницима.

    Ми хоћемо да сазри. И ево, дозрева.

  2. Molim Vas, ucite nas jos! I pomognite dr. Dundjeru jer on bas radi na promeni sistema. Ja vec 25 i vise godina pricam svojim kolegama, prijateljima, rodjacima da ne mozemo da ocekujemo bolji zivot ako svi radimo za neki interes i ako uvek radimo nesto „preko veze“. Svi hoce da kupe preko reda, da zavrse nesto u opstini, posti ili banci preko reda, da zavrse skolu preko veze, da ih doktor pregleda preko veze. Ako svako od nas to uradi bar jednom u zivotu propali smo! Ja nikad nisam to radila i karijera mi je propala, porodicu jedva izdrzavam, ali mi je cista savest i mirna dusa. Postujemo Vas mnogo, i ja i moj suprug od trenutka kada smo prvi put culi za Vas pre dve godine. Ne predajte se! Trebate nam! Svaki covek sa dusom nam treba!

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.