Неочекиване последице претварања Аја Софије у џамију
У Аја Софији у Истанбулу у блиској будућности може се одржати муслиманска служба. Фото: СПЖ
Аја Софија у Истанбулу, која данас има статус музеја, биће претворена у џамију са вероватноћом од 99% . Овај корак турске владе и лично председника Ердогана требало би да буде значајан догађај за светску геополитику, за односе између Европе и муслиманског света, за православље и за хришћанство у целини. Међутим, последице овог корака могу бити врло неочекиване. Које? Да разјаснимо.
Намере да се Аја Софија претвори у функционалну џамију званично је објавио турски председник пре више од месец дана. То је изазвало бурне дипломатске реакције и влада разних држава и верских организација. Реакције су биле углавном негативне. Овај негативан став аргументован је чињеницом да ће промена статуса Аја Софије нарушити статус кво успостављен након формирања Турске Републике и одбацивања ове земље од империјалне политике Османског царства. Тада је отац-оснивач модерне турске ,Кемал Ататурк, одлучио да џамију Аја Софију претвори у музеј. Године 1935. уклоњен је слој малтера и људи су поново могли да виде мозаична лица Исуса Христа и Мајке Божје, скривене од очију више векова.
Мозаична слика Пресвете Богородице у апсиди Аја Софије
Већ данас је Р. Ердоган, који се с једне стране проглашава следбеником завета К. Ататурка, а с друге стране води неоосманску политику, поново узео право, да попут освајача Цариграда, султана Мехмеда II, главну хришћанску цркву претвори у џамију. Врховни суд Турске 2. јула 2020. донео је одлуку да се статус Аја Софије може променити декретом председника Р. Ердогана. И практично нема наде да Ердоган ово право неће искористити. Изјаве о намери претварања Аја Софије у џамију дате су тако изричито и одлучно да би одустајање озбиљно наштетило политичком имиџу турског председника и, као резултат, његовом политичком утицају како у Турској тако и ван ње. Да и турско министарство спољних послова реагује веома оштро на позиве да се ствари оставе онакве какве јесу, а који долазе од влада различитих држава и међународних организација.
На пример, после недвосмисленог позива Министарства спољних послова САД да се одустане од намере да се промени статус Аја Софије, турско дипломатско одељење дозволило је себи да одговори овако: «Аја Софија је власништво Турске, као и све наше културне вредности које се налазе на нашој земљи. Било какве намере власти у вези са Аја Софијом такође су проблем који се тиче наших унутрашњих послова у оквиру турских суверенитетних права.» У преведу са дипломатског језика, то значи: Ми ћемо радити све што желимо и није нас брига за ваше мишљење. Још само пре неколико година ниједна земља није могла себи да дозволи да разговора са америчким властима сличним тоном. Међутим, времена се мењају …
Зашто је Ердоган одлучан да иде до краја
Прво, он унутар државе повећава свој ауторитет, који је у последње време прилично уздрман у вези са економским тешкоћама у земљи. О популарности Ердогана међу људима сведоче локални избори одржани у Турској прије неколико година, који су показали значајно смањење подршке владајућој странци од стране становништва у земљи.
Друго, свети се Европи због понижења приређеног последњих година, када је Европска унија прихватила захтев Турске за чланство у овој организацији, али ју је дословно слуђивала сталним одлагањима и новим захтевима.
Треће, свети се Сједињеним Државама због покушаја организације државног удара 2016. године. Као што је познато, Сједињене Државе су недавно покушале да лобирају за повратак Аја Софије у статус православне цркве. Године 2007, чак је створен и „Савет за ослобођење Аја Софије» (Free Agia Sophia Council), које је био у могућности да организује седницу Конгреса САД о овом питању. У то време се тотална доминација Сједињених Држава на Блиском Истоку била је чврста и ништа није наговештавало њено слабљење, али сада су потпуно друга времена. После неуспеха америчког пуча, Турска се из партнера-заштитника претворила у противника, посебно за председника Р. Ердогана лично. Занимљив детаљ: провладини медији у Турској сугеришу да ће прва муслиманска служба у Аја Софији бити одржана 15. јула, на четврту годишњицу пропалог пуча.
Четврто, а то је вероватно и најважније: Р. Ердоган практично потезима које вуче јача свој улогу за неоосманизам и лидерство у муслиманском свету.
Наравно, за Турску постоје и минуси и значајни ризици. Они су очигледни. То је улазак у отворени сукоб са Европом и Сједињеним Државама. Међутим, сукоб већ постоји и он се не може отклонити одустајањем од планова да се Аја Софија претвори у џамију. Између Европе и Турске постоји нерешен проблем миграната. Турска верује да европске власти коче приступ турске робе европском тржишту, као и да крше права Турака који живе у Европи. Турска је у сукобу са Сједињеним Државама због америчке подршке Курдима и опозиционом проповеднику Ф. Гулену, кога Ердоган оптужује да је организирао покушај пуча 2016. године. Много је и других проблема, а њихово присуство омогућава турским властима да делују не осврћући се на ставове Европе и Америке.
О реакцији Грчке и Фанара
Грци су сами себе поставили у веома тежак положај. Влада ове земље оштро је осудила планове Турске и изјавила да би претварање Аја Софије у џамију нагло погоршало односе две земље. Међутим, однос две земље је и онако био већ заоштрен до крајњих граница. Један од главних каменова спотицања је изградња од стране Турске у близини непризнате Републике Северни Кипар луке. Грчка је дала врло ратоборне изјаве о овом питању, али у стварности не може ништа да учини и супротстави се Турској. Грчка још једном демонстрира своје грозне дипломатске изјаве иза којих стоји стварна немоћ да се бар нешто учини.
Ипак, страна која ће најтеже бити погођена, ако турски планови постану стварност, биће Константинопољска патријаршија и лично патријарх Вартоломеј. Ако се (икада) у Аја Софији одржи муслиманска служба, престиж Цариградске патријаршије ће увелико пасти. Његове претензије на свеправославно лидерство претрпеће значајан ударац. Још већа штета биће нанета престижу патријарха Вартоломеја због једномесечне ћутње по овом питању, а која је постала просто непристојна. После тога када су планове турске владе искритиковале бројне државе и међународне организације, као и многе верске организације, патријарх Вартоломеј је коначно дао изјаву која више личи на додворавање него на прави протест.
Прво, глава Фанара је рекао америчком листу «Вашингтон пост» да је «тужан» због могућег претварања Аја Софије у џамију, а нешто касније у својој проповеди рекао је и следеће:
«Аја Софија може функционисати као место и симбол сусрета, дијалога и мирног суживота народа и култура, међусобног разумевања и солидарности између хришћанства и ислама, што је изузетно важно и корисно за савремени свет (…) претварање Аја Софије у џамију разочараће милионе хришћана широм света, а Аја Софија, која благодарећи својој светости представља животно важно средиште где се Исток сусреће са Западом, поделиће та два света.»
Међутим, чак су и ове изузетно опрезне речи у Турској схваћене као претња муслиманима. «Саветујемо Вартоломеју да изрази жаљење због свих тих муслиманских дела која су уништена у многим деловима света, посебно у Грчкој. Он упозорава на планиране нападе Запада на ислам и муслимане», рекао је Исмет Бујукатаман, генерални секретар Турске странке националне акције.
О реакцији Русије и Руске православне цркве
Занимљива је реакција Русије и Руске православне цркве на планове Турске. Она је другачија. Руско министарство спољних послова изјаснило се веома уљудним речима. «Очекујемо да ће било какве одлуке о статусу овог јединственог споменика бити уравнотежене, узимајући у обзир велику осетљивост овог питања за вернике, познати интер-конфесионални контекст и устаљену праксу међународно-правног уређења управљања светским културним наслеђем УНЕСКА», рекла је портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова. Преведено са дипломатског језика, ми не поздрављамо такве акције, али нећемо посебно протестовати.
Патријарх Вартоломеј је учинио стратешку грешку супротстављајући се Руској православној цркви, а посредно и Русији по украјинском питању. Уместо да их добије за свог савезника, што одговара вековној историјској традицији, Фанар је одлучио да их учини непријатељима. Међутим, вероватно сама Русија не би могла да се умеша у намере Р. Ердогана у вези са Аја Софијом. Ипак, Фанар је онемогућио заступништво Русије. Сада, од пада имиџа Константинопољске патријаршије, Русија само добија. Чини се да Руска православна црква такође побеђује, иако она изражава снажније негодовање. «Сматрамо да је овај чин у данашњим условима неприхватљиво кршење верских слобода и то, наравно, није само унутрашња ствар Турске, како многи турски званичници сада кажу. Ово је споменик од заједничког хришћанског значаја, глобалног значаја», рекао је митрополит Иларион (Алфејев), шеф Одељења за спољне црквене односе Руске православне цркве.
Успут, корисно је упоредити ову изјаву са изјавом патријарха Вартоломеја. Тако оштар тон Руске православне цркве настаје због разумевања да упркос сукобу Руске православне цркве и Константинопољске патријаршије око украјинског питања, претварање Аја Софије у џамију представља ударац читавом православљу и захтева мобилизацију целе Цркве.
Које последице могу настати после промене статуса Свете Софије?
Као што смо већ говорили, ово је пад престижа Константинопољске патријаршије и њеног утицаја у православном свету. Можда ће се наставити разговори о томе да константинопољском патријарх у Станбулу већ нема шта да ради и да је време да се он негде пресели. На пример на Атос или у Сједињене Државе. Значајна штета биће нанесена плановима Фанара да некако формализује своје првенство власти, а не само части међу помесним православним црквама. О каквом првенству може бити речи, ако чак ни статус музеја за Аја Софију Фанар није могао да одбрани?
Може се претпоставити да ће признавање деришта Фанара, такозване Православне цркве Украјине (ПЦУ), од стране помесних Цркава престати или чак преокренути. Последица тога биће пораст и сукоба унутар саме ПЦУ, између њених «епископа» жедних власти. Истовремено, Филарет Денисенко добиће неке аргументе у корист постојања своје Кијевске патријаршије.
Напетост између Турске с једне стране и Сједињених Држава и Европе с друге стране повећаће се, али не пуно. Можда ће бити уведене неке санкције, којих се нико не боји.
Међутим, најнеочекиванији одговор за Р. Ердогана, као кандидата за лидерство у муслиманском свету, може стићи из … Израела. Да бисмо то разумели, окренимо се аргументима Турске који користи да одговори свима који протестују против претварања Аје Софије у џамију.
Турско министарство спољних послова: «Аја Софија је власништво Турске, као и све наше културне вредности смештене на нашој земљи. Било какве намере власти у вези са Аја Софијом такође су проблем који се тиче наших унутрашњих послова у оквиру турских суверенитетских права.»
Турски председник Р. Ердоган: «Оптужбе против наше земље због Аја Софије су директно посезање у наше право на суверенитет.»
Другим речима, аргумент турских власти о праву да претворе Свету Софију у џамију произлази из суверенитета над овим објектом. Међутим, данас Израел изјављује о свом суверенитету над Јерусалимом и Храмовом гором, на којем су главне светиње хришћанства, ислама и јудаизма.
Храмова гора, Јерусалим
Испада да се Израел може односити према светињама које се налазе на Храмовој гори на исти начин као што су Турска односи према Аја Софији, односно да делује на основу сопствених интереса и да не обраћа пажњу на мишљења других верских организација и држава. Ове године велику бука изазвала је групу јеврејских верских лидера са апелом да израелске власти дозволе жртвовање јагњета на јеврејску Пасху. Шта рећи о плановима ортодоксних Јевреја да обнове Саломонов храм, који је уништен 70. године и од којег је остао једино зид плача.
Зид плача, Јерусалим
Данас део уништеног јеврејског храма заузима џамија Кубат ал Сахра.
Џамија Кубат ас Сахра, Јерусалим
Постојећи планови за обнову Јудејског храма предвиђају и могућност рушења Кубат ал Сахре, као и могућност очувања у целима. У сваком случају, муслимански свет ће бити гласно против такве изградње. Међутим, овде на воду Израела иде Р. Ердоган који користи речи: наша држава, наш суверенитет, шта желимо то у радимо. Некима се ово све може чинити невероватним, али ко је могао замислити да ће се израелска држава обновити након скоро две хиљаде година од уништења?
С руског превео Зоран Милошевић
За више вести из Србије и света на ове и сличне теме, придружите нам се на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Вајберу, Телеграму, Вконтакту, Вотсапу и Јутјубу.
