Шта Неко добија, а шта губи насиљем

Навијачи, бакље, па онда жестока реакција полиције. Не треба много па да почне да се прича да је намештено. Нећу да улазим у технологију таквог намештања, о томе не знам много. Оно о чему могу то је шта Неко тиме добија, а шта губи, идући од онога да је мотив покретач дела…
Али не мора све бити рационално. Неки кажу да је председник нам психопата. Треба имати у виду да, чак и да је тако, психопате обично рационално поступају (због себе наравно). У неким ситуацијама су још најрационалнији. Ипак та рационалност може доћи у питање ако се неко такав осећа свемоћним или ако под притиском почиње да губи конце…

Дакле сагледаћемо могуће последице, колико то њему одговара, а тиме индиректно и мотиве (под претпоставком рационалности која не мора да важи). Али пре тога треба нешто разјаснити, у вези онога што је повезано са насиљем на демонстрацијама. Видео сам и чуо разне либераше који запањено понављају “Шта се добија упадом у Скупштину”. При томе се мисли на Нога. Ствар је веома једноставна. Може се прихватити или не, Ного и њему слични мрзети или волети, али јасно је (не само у теорији него и у познатој пракси) шта се тиме може желети и евентуално постићи. Они желе да покажу како власт нема монопол на употребу силе. Питање је шта онда? Васт може игнорисати, јер Скупштина је ипак (само?) симбол, али тиме губи ауторитет. Може интервенисати полицијом, мање или више брутално, али то води у спиралу насиља. И онда се може изгубити ауторитет. Наравно, ко тако нешто покрене, треба да зна да батина има два краја…

Пре него кренемо у разматрања треба имати у виду да говоримо о стварима које тек могу уследити, јер је направљен преседан. Можда већ вечерас све буде мирно, али како ће бити за неколико месеци?!

Вратимо се председнику, оно што он може да добије, што га је евентуално мотивисало, могу бити две ствари. Прво је да се демонстрације сасеку у корену, демотивишу и компромитују. То је углавном успело са опозицијом које нема више у парламенту, а има је иначе још само у траговима. Но овде има маса непознатих људи, који шире позиве “друштвеним мрежама” и о којима се у принципу ништа не зна, самим тим се ништа лоше не зна. Ако се прикажу као насилници, то би оправдало употребу силе, могуће оградило неке који мисле да то није решење, а сасвим сигурно задржало код куће још много њих који просто не желе да се бију. Треба имати у виду сценарио по којем насилне демонстрације прерастају у мирне, ненасилне, да би по потреби поново могле бити насилне. У међувремену се стиче подршка, симпатије јавности. (Много пута се то догодило, сам сам учествовао у таквим демонстрацијама деведесетих, сада имамо Black Lives Matter) Можда је баш зато полиција раговала тако брутално ефикасно другог дана протеста. Делује да је сценарио спречен…

Друга ствар је да се (а пред преговоре, зна се око чега) прикаже како има гора алтернатива овој власти, како је она под притиском па не може много да попушта, итсл. Сумња се да неки иначе служе томе. Само ту је проблем – ако се брзо безбедност не поврати, а видесмо и други дан нереда, сад и ван престонице, онда ће се посумњати како власт било који договор може “испоручити”, тј. спровести, спољни легитимитет се губи (види: Стабилократија).

Листа онога што Неко може изгубити је много дужа, мада квантитет не мора да значи квалитет.

1. Ако се улице рашчисте од “мирних демонстраната”, шта онда? Па остају они немирни. Можда и њих разјуре, али следећом приликом… Грађански рат је тешка реч, не бих о томе. Али такво рашчишћавање доводи Вучића баш тамо где је био Тадић. Ако нешто “потпише” – град гори. (Део људи демонстрира само зато што се преговара о Косову, још ништа није “потписано”, наводно “споразум” није ни на видику.) Остаје сам пред десницом (или “десницом”). Нема више добронамерног патриоте, који се борио против мрског Запада, а сад мора нешто преговорима, отприлике као Милош Велики. Нема навијача мирних чак и кад је геј парада. Управо од страха од насилних демонстрација Тадић је повлачио “црвене линије”, па су поставили новог гаулајтера.

2. Корона. Несумњиво ће бити више заразе. Наравно, виће крива опозиција, Ђилас, или “антиваксери, 5G јуришници…” Мере су практично укинуте зато што су неки лупали шерпе… Само, колико ће ту причу да попуши неко ко је под температуром 40, а речено му је да лежи кући, да се не тестира (било је већ таквих случајева)!? Можда неће одмах кривити Вучића, него докторе којима се обратио, њиховог управника који је из СНС. А Вучић је на врху пирамиде. Он је лично доносио респираторе, причао како ће да седне у авион…

3. Здравствени систем. Већ на ивици пуцања, а сад “праћење” демонстрација постаје први приоритет. До сада је био ковид, па су многи од тога оболели морали да чекају. Остали боље да и не мисле на своје тегобе… Истина, не знам колико је хитна помоћ у проблемима, а није било много повређених. Ово није битан фактор. За сада.

4. Полиција, жандармерија – изведено је у Београду шта се извести може, па какво може бити покривање територије, ако се протести шире? Такође, шта са обичним криминалом, другим претњама јавној и државној безбедности?

5. Финансијски систем. Само на тестирање короне, кажу, одлази милион ојра дневно. Можда то није истина, али све то није бесплатно… За покривање економских губитака, боље рећи финансирање избора отишло је пет и по милијарди! А сад треба платити и полицију, жандаре… При чему се не одустаје од неких договора и пројеката. А Србија је далеко од богате земље. И овде је на ивици пуцања, а сад се гура преко ивице…

6. Стабилократија. Вучић се могао похвалити тиме да до прекјуче није употребио ни пендреке. Зашто? Зато. Што рече Радован III: кад је било зашто да нема своје зато… Зато што није ни морао. Не са оваквом опозицијом. То му је била невероватна реклама ако знамо да се прошле године љуто протестовало од Грузије до Чилеа. Негде су протестанти били упорни и насилни (Француска), негде је све уз још више насиља довело до смене власти уз видљиви печат Грингоса (Боливија). Невероватна је реклама бити острво мира, или барем не-немира, у таквом свету. Демонстрација је било, углавном сасвим мирних и оне су мирно замрле. Доста тога је рађено испод жита, али то се споља не види. Сада те рекламе за режим просто више нема.

7. Симболика. По Србији су гнев искалили на плакатима дојучерашњег Месије, полицијским станицама, градским кућама, седиштима СНС. Полиција није могла свуда да реагује, бар не одмах… Кад се сетимо тзв. арапског пролећа (у наводну спонтаност не улазим), које је такође почело на друштвеним мрежама, велику улогу имало је уништавање билборда и статуа њихових диктатора. Истина, Вучић још своје статуе нема.
Симболи су и полицијска кола у пламену. Ако се то догодило, сутра може да гори и багер неког “инвеститора” који сече дрвеће и загорчава људима живот.

8. Следбеници СНС-а, познати као ботови. Ако дођу до демолиране зграде општине, у којој раде, то није баш охрабрујући призор. А шта ако неко почне да их напада, али не “на друштвеној мрежи”, где иначе има свачега, него лично? Мени они не делују као неки фанатици идеје, спремни да гину за “оно у шта верују”. Више су као људи који имају неписани уговор – ја те подржавам, зато имам посао и сендвиче. Ако треба да се “гине”, могу помислити – чекај мало, нисмо се тако договорили…

9. Микроагресија не мора да погађа само чланство владајуће партије (у том капацитету), може службена лица у обављању свога посла. На страну што су они обично чланови. Рецимо, за не ношење маске у ГСП треба да следи казна. Практично то се не спроводи ни пре ових демонстрација. Ваљда јер се зна да је народу прекипело. Али шта ако неко крене да наплати казну, па добије батине? Хоће ли полиција свуда стићи да реагује?! (Види: Полиција, жандармерија). Е сад, ако је такво повлачење власти тамо где се спасавају животи (види: Корона), шта рећи за много “невиније” ствари, рецимо хоће ли комунални полицајци и даље приљежно тркељисати по пијацама, извршитељи “радити свој посао”… и ако могу бити “жртве” микроагресије, то јест некога коме је пукао филм?! Ово се односи и на “неформални сектор”, разне рекеташе…

(Микроагресије има и на демонстрацијама. Ако Сергеја јуре каишевима (Левијатан?) да би му “отворили главу”, да ли ће се председник (не мора буквално и појединачно, мислим начелно) поставити изнад и смирити страсти, што му је уставна улога као председнику свих грађана и некоме ко би требало да нацију уједињује? Не бих рекао, а и да покуша, није он заједнички именитељ за једне и друге, осим можда у смислу неких полутајних дилова).

10. Свакодневни неред је нека последица. Мада би народ због изостанка тркељисања углавном одахнуо. Али шта ако некоме смета рецимо то што неко нема маску, или сутра нешто друго, типа непрописно паркирање… Хоће ли пријавити, и хоће ли бити реакције? Хоће ли изостанак реаговања надлежних довести до самосталног решавања ствари, што нас враћа на претходно (види горе, Микроагресија)?! Да и не говорим да се буџет, финансије формалне и неформалне попуњавају баш разним комуналним активностима, или се због њих не излази из легалних токова (види: Финансијски систем).

11. Подлегање притиску, попуштање под истим, није била одлика Вучића до сада. А онда се удовољава демонстрантима, што мирним, што немирним. Избацивање студената из домова је одбачено за двадесетак минута (што је била мудра одлука). А онда, после нереда, се одлука о полицијском часу пребацује на другога, са наслућеним исходом… И ту говоримо о питању свих питања, спасавању живота, због чега притисак иде на 210… Шта ће бити око других ствари? Рецимо ако грађани Кошутњака крену да блокирају разне ствари јер не желе да им се сече шума…

Због свега овога треба добро размислити шта коме одговара, шта не, па и има ли неко мотив. Некад ствари једноставно измакну контроли. А можда, о чему нико ништа не каже… постоји нека дубока држава која је независна од Вучића. Учешћа страних служби има увек колко хоћеш, али о томе вероватно никад ништа конкретно нећемо сазнати. Барем не битне ствари. А и да је умешан, неће бити да тај страни фактор баш директно контактира разне хулигане, “навијаче” и остале батице. То се ипак ради преко посредника…

Иван Вукадиновић / Свет Агарте