Декан Шумарског факултета: У Kошутњаку заштитити интерес већине грађана, а не инвеститора

Урбанизација Kошутњака, уз уклањање шумских и осталих зелених површина у другим деловима Београда, довела би до драстичних последица, од ефеката стаклене баште до већег ризика од бујичних поплава, тврди у свом ауторском тексту декан Шумарског факлултета у Београду, Ратко Ристић.

Ристић се јавности обратио поводом Плана за детаљну регулацију комплекса Авала филма у Kошутњаку, који је узбудио домаћу јавност, јер су се појавила тумачења да он подразумева нову сечу шуме.

“Планирано уклањање зелених површина на подручју Kошутњака, без обзира на то да ли су заштићене или не, да ли представљају мање или више вредну шуму, јесте директна негација интереса већине грађана и покушај задовољења огољеног материјалног интереса појединаца и интересних група”, закључио је Ратко Ристић професор Шумарског факултета Универзитета у Београду.

Иначе, ризик од поплава је, према Ристићевом мишљењу, нарочито изражен у сливу Топчидерске реке и суседних, мањих водотокова у околини Kошутњака.

Он је упозорио и на штете од поплава из маја 2014. године и додао да су Београду потребни пројекти који ће трјно заштитити преостале природне потенцијале у урбанизованим зонама.

Ристић, као шумарски стручњак, иначе важи и за великог противника изградње малих хидроелектрана.

План детаљне регулације комплекса Авала филма, налази се на јавном увиду до 13. јула.

Од стране грађана и активиста организована је и петиција којом се тражи заштита Kошутњака.

Београду је, према Ристићевим речима, потребно пошумљавање, изградња пешачких, трим и бициклистичких стаза, дечјих игралишта, игралишта за децу са посебним потребама, вежбаоница на отвореном, одморишта са сеницима и клупама, као и зона са духовним и естетским вредностима.

Будућност српске престонице, наглашава, треба да се заснива на три стуба: економском, еколошком и етичком.

novastaraplanina.com