Ако нам отму Косово, питање је шта ће бити са остатком

Улазак у гета, Ораховац, Велику Хочу, Грачаницу, за младе је огромно искуство. Нису исти када се врате са Косова, а косовска тема се указује као питање смисла историје и смисла опстанка српског народа у овом тренутку. Схватају да су се сусрели са питањем голог опстанка државе, јер, ако нам отму Косово и Метохију, питање је шта ће бти са остатком.

Ово за Спутњик каже историчар Милош Ковић, предавач Призренске летње духовне школе, треће по реду, која ће бити одржана и ове године, иако због коронавируса студенти не могу да посете Косово и Метохију.

Млади из Србије, Републике Српске и Црне Горе са духовницима који тамо живе разговараће преко интернета.

За учешће на предавањима чија је главна тема косовски завет пријавило се 85 студената, али ће, због великог интересовања, овогодишњу онлајн школу моћи да прате сви који су заинтересовани.

Предавачи треће Призренске духовне школе, која је организована у окриљу Епархије рашко – призренске су и отац Андреј Дечанац, Срђан Ратковић, отац Сава Јањић, отац Иларион Драганачки, Феђа и Блажа, чланови бенда „Београдски синдикат“, новинар и публициста Живојин Ракочевић, професорка из Ораховца Оливера Радић и Арно Гујон.

Ковић сматра да су школа и њена тема изузетно важни у актуелном тренутку. Данашњи млади много су отворенији од претходних генерација, али су и мање под утицајем повољних идеологија, то је важно, каже.

„Они више немају ону врсту илузија коју смо ми имали. Због тога су отворенији за оно што нуди и што чува Српска православна црква, за оно што чува та врста наше традиције, а мислим управо на косовски завет. Рекао бих чак да млађи људи боље разумеју шта је данас потребно нашој култури од генерације својих очева, па и дедова“.

Ковић додаје да се млади не информишу преко класичних медија, да врло мало гледају телевизију, углавном на интернету бирају оно што их интересује, а пажња им је расута. Верује да ће ова модерна форма, предавања путем интернет платформе, привући пажњу младих, а посебно тема.

„Обнова побожности уочава се као светски тренд, не само на Балкану, већ у Сједињеним Америчким Државама, на целој јужној хемисфери, без обзира да ли говоримо о хришћанском или муслиманском свету. Једини изузетак од тог тренда је западан Европа. Та обнова побожности као алтернативе доминантном материјалистичком дискурсу, чак бих рекао нихилистичком, то је управо уочљиво међу младим људима. За њих је то нека врста алтернативне културе“, каже Милош Ковић.
Он не пропушта прилику да са својим студентима оде на Косово и Метохију. Међу њима нису само верујући млади људи. Многи одлазе на Косово да би научили нешто о традицији, о предању, али и да би разумели оно што се данас дешава у политичком смислу.

„За њих је огромно искуство улазак у српска гета, Ораховац, Велику Хочу, Шилово, Гореждевац, Грачаницу која је такође велики гето. Они више нису исти када се врате са Косова и Метохије. Да би сте то осетили, не морате да будете побожни у конвенционалном значењу те речи. Ту се косовска тема указује као питање смисла српске историје и смисла опстанка српског народа у овом тренутку“, каже Ковић и додаје да одласком студенти схватају да су се сусрели са питањем голог опстанка државе, јер је, ако нам отму Косово и Метохију, питање шта ће бти са њеним остатком Србије.

Летњу призренску духовну школу је покренуо вероучитељ из Београда, Дарко Николић, који сматра да свако за живота треба макар једном да оде на Косово, јер је тамо, како каже, кључ за свакога ко трага, не само за националним идентитетом, већ и за сопственим. Управо због тога је главна тема школе косовски завет, вишеслојна мисао која делује компликовано, али ствар је у томе да може да јој се приступи из различитих углова, каже Николић за Спутњик.

„Тај завет у сваком времену треба да се наново тумачи и продубљује, да се проналази његов смисао. Он није ништа друго, већ наставак Новог завета, и изван еванђељског контекста не може да се посматра. То је важно, јер су у данашње време млади људи прилично безнадежни. Све што им се нуди као културни модел, обрасци живљења, такво је да својом снагом остављаја незаситост или горак укус. Они који се сусретну са истинским хришћанским предањем, осете ситост, радост душе. Осете да је он по мери људског достојанства“, каже Николић.

Он додаје да се за овогодишњу школу пријавила и већина учесника из претходних година, што је још једна доказ да је на правом путу.

„За ове три године постали смо једна велика породица. Летња духовна школа је у њиховим животима место од посебног значаја. Многи су изменили свој живот, толико је снажно на њих утицало то што су доживели и чули за недељу дана проведених на Косову и Метохији“.

Призренска летња духовна школа почиње у понедељак и моћи ће да се прати на фејсбук страници манастира Високи Дечани.

Сенка Милош / Спутњик