Интернет провајдери морају да прослеђују податке тајним службама

Провајдери на интернету су нешто као поштари у аналогном свету. Али, шта би било када би поштар писма прво достављао властима и тајним службама? Управо то би убудуће требало да буде обавеза провајдера у Немачкој.

Једно од апсолутно основних правила на Интернету гласи: свако ко нешто преузме – на пример софтвер – требало би да обрати пажњу на извор. Јер, као и у реалном свету, ни на интернету се не може веровати свакоме.

Преваранти воле да користе манипулисани софтвер да би се ушуњали у рачунар својих жртава. Kонкретно, то може значити да је игрица заражена тројанцем или вирусом, па се краду лозинке, подаци о кредитној картици или се чита електронска пошта.

Очигледно да власти и тајне службе у Немачкој – а ради бољег прац́ења сумњивих особа – сада хоће да користе управо ту методу.

Али, за разлику од криминалаца који морају да се потруде да некако дистрибуирају манипулисани софтвер, на пример путем такозавних пхисхинг имејлова, па ко се упеца, упеца се – власти хоће да им се омогуц́и да користе неку врсту луксузне варијанте. Или подаци на тацни.

Нацрт закона који Савезна влада очигледно жели да усвоји данас, предвиђа да интернет провајдери буду обавезни да сарађују и достављају властима потребне податке.
Провајдер као (неутрална) раскрсница података

Провајдери заузимају централно место на интернету – само они су директно повезани са интернетом. Обичан корисник свој рачунар или паметни телефон не повезује директно на интернет, податке добија преко свог провајдера.

Замислите то овако: службе које испоручују пакете (података) прво их депонују у централи, па их онда поштари или курири (у случају података провајдери) испоручују на адресу којој су намењени.

Али, док се полази од тога да ц́е поштар пакет предати поштено – без отварања и мењења – интернет провајдери би убудуће требало да омогуц́е властима увид у податаке.

Планирано је да провајдери све пакете података које добија нека осумњичена особа – прво пошаљу органима власти. Тек потом власти или тајне службе те податаке прослеђују осумњиченом кориснику. То се одвија тако брзо и неприметно да као корисник обично ништа не примети, преноси Деутсцхе Wелле.

Али то властима и тајним службама отвара многе могуц́ности за манипулацију и шпијунирање. Јер када нешифрирани пакети података стигну до њих, они их могу читати – али и мењати. То олакшава манипулацију рачунаром или паметним телефономи и представља велики корак за власти, јер су до сада морале да се помуче за приступ подацима и уређајима сумњивих особа.

Индустрија и заштитници података страхују од губитка поверења

С друге стране, за провајдере је то прави ужас. Многе компаније се бране од такве обавезе – на пример преко удружења Битком, које каже да пројекат МУП-а не препознаје огромне ризике за интегритет и губитак поверења у провајдера.

Другим речима, провајдери се плаше за свој посао ако их корисници виде као продужену руку власти и тајних служби.

И Улрих Kлебер, савезни опуномоћеник за заштиту података сматра да планирана промена закона није добра. На упит ДW-а, његов портпарол Kристоф Штајн је рекао: Са становишта заштите података, ширење обавеза сарадње треба критички посматрати. “Ово је један нови квалитет, упоредив само са прац́ењем међународног саобрац́аја.”.

Још јаснији је Јохим Селцер, портпарол “Рачунарског клуба хаос”. Он је за ДW рекао да немачке тајне службе овим себи фактички омогућавају да манипулишу све рачунарске системе повезане са интернетом. Додуше, то је могуће чинити неприметно – само за некодиране везе.

Али пошто није сваки саобрац́ај података на интернету шифриран, могуц́ности за тајне службе су огромне. “Хаос” такође предвиђа велики губитак поверења у провајдере.

Не треба очекивати побуну јавности

Ипак, мало је вероватно да ц́е закон поново бити прерађен. Kао прво, вец́ је прошао све важне одборе. Друго, Министарство унутрашњих послова је прилчно вешто скројило промене.

Доноси се цео пакет закона у којем, како сматра Битком има и нешто позитивно: “Kомпликовано је: док неке законодавне промене које се тичу дигитализације административних услуга имају позитиван ефекат који надилази тренутни контекст, има места код којих постоји потреба за исправком”.

Међутим, мало је вероватно да ц́е те исправке, које је затражио Битком бити унесене. Између осталог и због чињенице да је тема прилично сложена и стога не баш погодна да узбуди јавност. До сада су о нацрту закона извештавале готово искључиво стручне публикације.

И зато на крају неће бити задовољни само истражни органи, вец́ и тајне службе. Оне заправо могу посебно да се радују, јер ће им се у будуц́ности знатно олакшати посао – моћи ће просто да затраже да им провајдери податке преусмере на њихове рачунаре, и то је то. Нови закон провајдере на то обавезује.

Дојче веле