Мистерија радиоактивности над Европом

Већ десетак дана кружи вест да је на северу Европе регистрован повећан ниво радиоактивности пореклом од радиоизотопа (цезијума-134, цезијума-137, кобалта-60 и рутенијума-103) и да ниједна земља није преузела одговорност за ову аномалију у атмосфери. Такође је потврђено да Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) није утврдила географско порекло повишеног степена радиоизотопа у ваздуху у овом делу Европе. Сумња се да се овај феномен може довести у везу с радом неког од нуклеарних реактора са ове територије. Међутим, с обзиром на то да су прошла времена када су такви акциденти могли да се сакрију, као у случају чернобиљског акацидента 1986. године, и да ИАЕА има изванредно поуздану мрежу инструмената за праћење рада нуклеарних реактора и испуштања радиоизотопа у атмосферу, дошло је до ситуације која збуњује нуклеарне стручњаке широм света.

Због мог дугогодишњег искуства у раду на проблемима у вези с нуклеарном облашћу, овај феномен ме је заинтересовао и допуштам себи смелу претпоставку, за сада само идеју, да поменути радиоизотопи – цезијум-134, цезијум-137, кобалт-60 и рутенијум-103 – не потичу из нуклеарних електрана, већ из специјалних лабораторија, којих у Европи сигурно има на десетине. Мислим на то да у тим тајним лабораторијама, приватним или државним, месецима покушавају да реше проблем највеће пошасти која је задесила човечанство у последњих неколико стотина година и која се шири неслућеним размерама – вируса корона или ковида 19.

Moжемо само претпоставити с колико тајности и предострожности научници прилазе овом проблему, чије би решење – убијање короне и њено заустављање у незадрживом ширењу земаљском куглом – спасло човечанство од опаке и недовољно познате болести коју изазива поменути вирус. Позната је и чињеница колико су научници сујетни у свом раду, уосталом као и уметници и други светски великани. То упућује на чињеницу да се овакви експерименти у тим лабораторијама врше у огромној тајности. Уосталом, тим који би решио проблем ковида 19 могао би са сигурношћу да очекује Нобелову награду, с обзиром на значај оваквог резултата.

Моја претпоставка је да су неке лабораторије користиле зрачење у циљу уништења овог вируса, што је пракса која се годинама користи у нуклеарној медицини. У нашој Винчи тридесетак година ради стерилизациона јединица ГАМА, која је финансирана од стране Уједињених нација почетком осамдесетих година и која коришћењем јаког извора кобалта стопроцентно стерилише разне материје. У овом случају материјали су спаковани у пакете који неколико сати у све три димензије круже око јаког извора кобалта, што доводи до идеалног чишћења, стерилизације предмета као што су хирушки инструменти код којих ниједном другом методом не би могли потпуно да буду уклоњени вируси и бактерије. Ова стерилизациона јединица годинама је понос Института Винча и до сада није било никаквих проблема у раду и ефикасности саме стерилизације.

На основу поменутих недоумица ИАЕА у вези с пореклом повишеног нивоа радиоизотопа изнад Европе, дошао сам до смеле, ничим недоказане претпоставке да је у некој од тих лабораторија дошло до акцидента и да су радиоизотопи чији је циљ можда био уништење вируса корона изашли у атмосферу. Срећом, то су мале активности распрострањене у огромној маси атмосфере, те не треба дизати панику. С обзиром на то да су ово нове, тајне лабораторије, иза којих сигурно стоји велики капитал, то је можда и разлог што их ИАЕА још није детектовала.

Уколико би ова моја претпоставка о коришћењу зрачења била тачна и ако заиста постоје основе за уништење вируса корона, а можда чак и за лечење заражених пацијената, желим да резултати рада овакве лабораторије што пре изађу на видело и да се спроведу у пракси.

Могуће је да ће многе колеге имати негативан став кад је реч о мојој смелој визији, али у свом дугогодишњем научном раду у вези с обрадом и одлагањем радиоактивног отпада увек сам се руководио неком визијом и користио машту, али пре свега уз научне и експерименталне методе.

Научни саветник у пензији, члан Академије инжењерских наука Србије, Научног друштва Србије и српске подружнице Римског клуба.

Др Илија Плећаш / Политика