ОКИДАЧ ЗА СВЕТСКЕ РАТОВЕ У БУДУЋНОСТИ: Мрачне прогнозе последица пандемије Ковид-19!

Пандемија ковида-19 је успорени снимак железничке несреће и могла би да постане као варница која ће покренути слом глобалног друштва у целини, као после ратова у двадесетом веку. Ти ратови су били сукоби међу људима. Мада то многи још нису схватили, светски ратови 21. века већ су почели и, за разлику од оних у прошлом веку, воде се између човечанства и природе, пише футуриста Чарли Анг Хва Леонг у чланку за “Ал Џазиру”.

Пандемија ковида-19 је први глобални напад природе на супермодерно човечанство. Иако је изазвана суровом игром судбине, заправо је реч о слабости система која чека да буде разоткривена. Пренасељеност, хиперглобализација, сиромаштво на широком плану, лоше управљање, слабљење међународне сарадње и, пре свега, неконтролисана експлоатација природе болести су које изазивају наше пропадање, тврди аутор у чланку.

“Пандемија ковида-19 борба је између људске цивилизације и мајке природе, генерална проба у костимима и упозорење да се припремимо на већи сукоб који нас тек чека. Климатски колапс сигурно ће бити вишеструко деструктивнији и дуже ће трајати. Уједињене нације упозоравају да би број климатских избеглица до 2050. могао да достигне милијарду. Да ли ћемо нешто научити из несреће која нас је задесила и спречити следећи светски рат 21. века?”

Требало би да осмотримо очекиване последице пандемије како бисмо стекли увид у могући развој ситуације у будућности.

Олује после олује

Ако дуже потраје, пандемија ковида-19 имаће довољну „ударну моћ“ да изазове низ неконтролисаних ланчаних реакција. Глобална здравствена криза и пропадање економије већ су изазвали невероватан слом тржишта нафте и интензивирали тензије између Кине и САД и других земаља. Продужена борба за сузбијање вируса неминовно ће повећати ризик од финансијске кризе, политичких превирања и друштвених немира, дестабилизујући ионако нестабилан свет.

Уколико корона вирус тешко погоди земље у развоју, ситуација би лако могла да измакне контроли. У недостатку државног новца, финансијских програма за спасавање и хуманих услова живота, пандемија може да прерасте у питање живота или смрти милијарди људи.

Убрзано убрзавање

У две хиљаде двадесетим очекује нас убрзање на три плана: четвта индустријска револуција, глобална превирања, друштвено освешћени капитализам и конзумеризам убрзано се спремају да постану уобичајена стварност, пандемија им је дала убрзање.

Светски ратови 20. века убрзали су долазак индустријске ере технолошким развојем у војне, медицинске и комуникацијске сврхе. На сличан начин, њихови еквиваленти у 21. веку подстаћи ће напредак у ери информативних технологија и убрзати четврту индустријску револуцију.

Ковид је створио тзв. „изолациону економију“, која омогућава да се скоро све услуге и материјална добра даљински обезбеде потрошачу, и културу у којој се „ради, учи и игра тамо где се и живи“.

Може се очекивати дигитално ометање индустрије и усвајање 4.0 технологија (паметна роботика, вештачка интелигенција итд) које ће појачати захтеве угрожених предузећа, али и потрошача за смањење трошкова како би преживели.

“Последице геополитичке фрагментације и пропадања међународног поретка на чијем је челу САД доћи ће пре до изражаја због ковида-19. Пандемија ће заоштрити супарништво између САД и Кине, изазвати померање власти са Запада на Исток, кризу либералних демократија, нејединство у ЕУ и пропадање нарушеног светског поретка. Многе националне државе могле би да се уруше или чак распадну суочене са егзистенцијалном претњом коју намеће пандемија. Ковид 19 нас опомиње колико природа може бити деструктивна када се избаци из равнотеже.”

Још дубља задуженост

Због ниских каматних стопа, ниво глобалног дуга 2019. достигао је рекордних 255 билиона долара, што је 322 одсто БДП И 40 одсто више него на почетку финансијске кризе 2008. Глобани државни дуг износи око 70 билиона долара.

Углавном развијене економије издвојиле су за сада око осам билиона долара за фискалну стимулацију , док су 103 државе тражиле помоћ ММФ-а како би се избориле с последицама пандемије.

Корпорације и потрошаћи су у подједнако тешкој финансијској ситуацији. Ако се државе, компаније и грађани и даље буду све више задуживали, да ли ће остати довољно новца за борбу против климатских промена?

Да ли нас после овог снажног “урагана”, очекују још крхкији међународни поредак и смањене финансијске могућности, глобално друштво обузето безнађем и технолошки преоптерећена животна средина? Да ли ће друштво на време трансформисати структуре, системе и понашање како би избегло следећи светски рат у 21. веку?

“Ово остаје да се види, али полазим од претпоставке да ћемо бити вољнији, али имати мање могућности да то урадимо када пандемија ковида-19 прође”, закључује аутор чланка.

Блиц