Црногорци потапају кањон Невидио, а Србију ништа не питају

(Фото: Твитер)

Црна Гора, ако је судити по Плану концесија за коришћење водотока за изградњу хидроелектрана за 2020, намерава да започне градњу хидроелектране на Комарници.

Ова одлука не би била необична нити би се тицала било кога у Србији да у овом случају није пренебрегнута чињеница да је идејно решење, сходно Уговору о пословно-техничкој сарадњи, урађено у сарадњи ЕПЦГ и нашег јавног предузећа Електропривреда Србије, без чије сагласности од овог пројекта неће бити ништа.

„Наиме, неколико еколошких организација из Црне Горе, попут ’Грин хома‘ и ’Озона‘, изразило је забринутост због најављеног пројекта, јер би према првобитном плану требало да се изгради више од 17 брана, које би поплавиле огромно подручје са ког би становништво морало да се исели, али довело и до могућег губитка појединих врста и огромног утицаја на биљни и животињски свет. Све то, како смо сазнали, у српској компанији изазвало је забринутост“, пишу Вечерње новости.




Пројекат ХЕ на Комарници датира из 1972. године и покретан је неколико пута, али није се много одмакло. Црна Гора овде види свој велики интерес, посебно сада када је у употреби подводни кабл ка Италији, али без српског партнера од тог посла неће бити ништа.

Тачније, уколико ЕПС одустане од пројекта, валоризоваће своје улагање кроз оснивачки удео у будућој ХЕ Комарница, али ако ЕПЦГ једнострано раскине уговор мораће да обештети ЈП ЕПС, и то нису мале своте, истиче добро упућени извор близак ЕПЦГ и ЕПС-у. Разлог за забринутост је, како наводи, нејасна стратегија у вези са потенцијалним еколошким проблемима и огромно противљење црногорске јавности – посебно становништва општина Плужине и Шавник.

Јасни ставови црногорских еколошких удружења на ову тему кажу да би изградња ХЕ знатно нарушила животну средину, а под знаком питања је и опстанак природног бисера Црне Горе и Европе, кањона Невидио. Еколози тврде да би вештачка акумулација угрозила опстанак птица, бројних биљних врста и животињског света.

Изградњом хидроелектране инсталисане снаге 168 МВ са браном високом преко 170 метара и процењене инвестиционе вредности од 246 милиона евра, већи део тока река Комарнице и Придворице биће претворен у вештачко језеро које ће се протезати на читавих 14 километара у правцу кањона Невидио и чак 17 км у правцу Шавника.
Са хидрогеолошког аспекта постоји низ недоумица и још неразјашњених ствари у вези са простором који би био поплављен, исељавањем тих људи, али и биљним и животињским светом, тако да је нејасно зашто је Црна Гора, после 50 година, баш сада одлучила да убрза рад на овом пројекту, додаје саговорник.




Одговор на ово питање можда треба потражити у чињеници да се Црна Гора у овом послу води искључиво интересом, односно да је и политика умешала своје прсте. Јасно је да ће оваква врста производње електричне енергије малој Црној Гори донети велике бенефите јер се процењује да ће годишњи приход бити преко 40 милиона евра, а владајућој партији огроман плус јер ће завршити пројекат који је стар чак педесет година. Оно што црногорску власт очигледно не занима јесте судбина чак 1.030 становника, који би морали да напусте своја огњишта, али и потапање манстира Јеловица.

У пројекту изградње овакве бране говоримо о плављењу огромних површина, што подразумева губитак национално и међународно значајних биљних и животињских врста и станишта, али и јединственог пејзажног и кањонског комплекса посебне вредности – раније је изнети став удружења „Грин хом“ из Црне Горе.

Из еколошког удружења „Грин хом“ јасно су саопштили да је су забринути због најављеног пројекта изгградње ХЕ Комарница због утицаја на животну средину. Свака брана има мањи или већи негативан утицај на биљни и животињски свет. Министарство одрживог развоја и туризма из тог разлога треба јасно да сагледа све позитивне и негативне стране овог пројекта и дефинише мере за ублажавање негативних утицаја који се неспорно морају десити – рекли су из овог удружења алудирајући на документ о стратешкој процени утицаја на животну средину.



Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.