Корона само „досoлила“ старе муке српског сељака

(Фото: Pixabay/Gavilla)

Цену пандемије вируса корона тренутно највише плаћају мали и средњи пољопривредни произвођачи, али је вирус само досолио старе бољке српског сељака суоченог са уценом накупаца, трговаца, али и слободним увозом, сматра агроекономиста Милан Простран.

Саговорник Спутњика није био много изненађен вешћу да су сељаци у више села у околини Лесковца уништили на стотине тона парадајза јер му је откупна цена пала на 10 динара по килограму, а извоз због епидемиолошке ситуације пропао.

„Домаћи откупљивачи нас уцењују и нуде нам 150 динара по гајбици парадајза од 12 килограма. Производња нас кошта 25 динара по килограму, а само гајбица 50 динара“, пожалио се пољопривредник Душан Коцић из Свирца који је почупао око хиљаду струкова парадајза, а бацио око 10 тона убраног.




У лесковачком крају производњом парадајза почео је да се бави велики број младих, како би на тај начин обезбедили егзистенцију.

Старе проблеме корона криза само отежала
Простран је сигуран да ће криза с пандемијом коронавируса до пролећа следеће године оставити доста трага на сектор пољопривреде. Потрошња становништва ће бити сведена на најосновније прехрамбене производе, а угоститељи, хотели и труристичка индустрија, који су њихови највећи потрошачи су готово стали са послом.




„Вероватно ће произвођачи пољопривредних производа, поготово оних који не могу да се складиште и чувају и не могу да чекају боље дане, трпети највише када је у питању ценовни удар. Ово су сезонски проблеми. Парадајз или га продајете, или ће се бацити ако га не прерадите. Увоз и даље иде, нико га није забранио, према томе, биће ово једна специифична, за наук, година и у пољопривреди, поготово када су у питању одређене врсте воћа и поврћа“, уверен је Простран.

Он, међутим указује на то да је корона само додатно закомпликовала живот пољопривредницима, поготово оним који се баве производњом сезонског воћа и поврћа које не може да чека на бољу цену.

Са малим субвенцијама у односу на конкуренцију, поготово у ЕУ, али и због слободног увоза регулисаног различитрим трговинским споразумима, они су практично остављени на милост и немилост тржишту.

„Ја не бих презао од тога да неке производе из увоза који озбиљно угрожавају наше пољопривредне произвођаче подвргнмо неким строжим фитосанитарним мерама, слично као што то раде земље на западу – уведете таксу на увоз неке робе“, каже Простран.

Он напомиње да су нам велики трговински ланци који су овде долазили постављали 100 различитих услова да би неке од наше робе ушле у тај ланац. Подсећа да смо преговарали да се у њима нађе бар 60 одсто наше робе, али онда ти ланци, како каже, почну да играју игру са разним системима квалитета, са различитим системима паковања, форсирајући неке своје партнере. Последњи ланац који је овде дошао тако има доста производа из Пољске, Румуније и неких других земаља са којима је очигледно имао уговоре.




Наш саговорник каже да то зове перфидним ванцаринским системима, када трговци почну да измишљају са захтевима, од величине производа, његове боје, начина паковања.

Накупци и трговци скидају кајмак
На муци сељака су се, без разлике, ове године као и свих претходних, мање или више окористили накупци и прекупци.

Разлика и то вишеструка између ниске откупне цене и јаке цене сезонског воћа и поврћа на зеленим пијацама ишла је њима у џеп. И нису у проблему само произвођачи парадјза. Откупна цена вишње била је 20 динара за килограм, а на пијаци испод 100 није могла да се купи, подсећа Простран.

Већ двадесетрак година говоримо о реиндустријализацији прехрамбене индустрије, али је све остало само на причи. Сада је, каже овај агроекономиста, јасно да би било најцелисходније да имамо развијеније прерађивачке капацитете и да сав вишак који произвођачи имају може да се преради у врло квалитетне производе.




Сељак увек подносио терет
Он не спори да ће пандемија сигурно узети данак и пољопривреди, али и истиче да је она та која је отпорнија, фабрика под ведрим небом чија ће производња и ове године имати значајног утицаја на формирање БДП-а.

„То би, уз одређене субвенције, требало да цене и држава и сви грађани. Било би добро када би произвођачима могли да дамо такозвану ценовну компензацију. Фармери су у ЕУ због последица коронавируса добијали сваки и до 200.000 евра, а наши су маскимално могли да добију 90.000 динара“, истиче Простран.
После ове најновујне одлуке ЕУ о помоћи привреди, пољопривредници ће, како напомиње, добити и додатна средства и наравно да ће са ценом својих производа бити конкуретнији.

„Морамо у наредној години да помогнемо фармерима кроз већа директна давања. Цену ове пандемије тренутно највише плаћају мали и средњи пољопривредни произвођачи, поготово поврћа и воћа. То је очигледно судбина наших фармера који због тога што држава не може више да их помогне, највише носе терет наших укупних економских проблема“, каже саговорник Спутњика.

И то су, како истиче, радили кроз историју. Сељак је тај који је носио терет свих економских криза, па тако и сада, каже Простран, али и додаје да смо у 21. веку, где и сељака, пре свега, треба да интересује да остварује доходак и да сачува своје газдинство и породицу.



Спутњик / Мира Канкараш Тркља

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.