Турска и Азербејџан треба да спроведу заједничке војне вежбе у Азербејџану, саопштило је 27. јула азербејџанско министарство одбране.
Према плану, вежбе које укључују копнене снаге биће одржане од 1. до 5. августа у Бакуу и Нахчивану , наводи се у саопштењу. Додаје се да ће заједничке вежбе укључивати војно особље, оклопна возила, артиљеријске елементе и минобацаче, као и војну авијацију и опрему за противваздушну одбрану.
Вежбе уз учешће војне авијације одржаће се од 29. јула до 10. августа – у Бакуу, Нахчивану, Гањау, Курдамиру и Евлаху.
Турске трупе и опрема већ су започели размештање у азербејџанском Нахчивану:
Најава заједничких вежби стигла је само неколико дана након ескалације на jeрменско-азербејџанској граници у регији Товуз. Најмање 11 азербејџанских војника – укључујући мајора и пуковника – убијено је. Азербејџан је оптужио Jeрменију за агресивне акције и подстрекивање сукоба. Турска је прогласила пуну подршку Азербejџану тврдећи да неће оклевати да подржи свог источног суседа у сукобу.
The Turkish sultan continued to send troops and military equipment to other countries. This is a convoy on its way to Azerbaijan. The official reason is a military exercise yet the real one is – to attack Armenia. The new Ottoman Empire will have the same end of the first…. pic.twitter.com/bnzzkV1ybh
— Amir Tsarfati (@BeholdIsrael) July 28, 2020
Јерменија је, са своје стране, оптужила Азербејџан за ескалацију рекавши да је почела нападом азербејџанских снага на јерменске положаје. Јерменско министарство спољних послова описало је размештање турских снага у Азербејџан и најављене заједничке вежбе као претњу регионалној безбедности. Додаје се да је најава објављена само дан након што је јерменски војник убијен снајперском ватром на граници са Азербејџаном.
„Све ово сведочи о чињеници да руководство Азербејџана кочи напоре међународних посредника да реше ситуацију и наставе мировни процес“, рекла је јерменска страна.
Занимљиво је приметити да јерменско руководство и даље понавља мантре о неким „међународним посредницима“ који би требало да помогну деескалацији ситације и спасу Јерменију у случају отвореног сукоба са Азербејџаном и Турском. У ствари, ниједна земља осим Русије неће покушати да заиста помогне Еревану. Ипак, спољна политика јерменског руководства у претходним годинама била је очигледно усмерена на поткопавање његових односа са Русијом и на задовољство њених „западних партнера“. Због тога, акције јерменске владе ставиле су целу земљу у прилично опасан положај у региону.
Правда
