Хоће ли у Србији бити забрањених зона за аутомобиле који највише загађују

Годишње у Србији око 6.000 особа оболи од разних плућних болести чији је узрок најчешће аерозагађење. Многи с моторних возила скидају ДПФ филтере и катализаторе, па стручњаци упозоравају да се у Србији, осим ригорозне провере катализатора, морају створити и зоне у којима загађивачима нема приступа.

Дејан Илић је још пре пет година овлашћен од владе Немачке да се бави аерозагађењем из издувних гасова возила и то као њихов званични представник у Комисији Европске уније за ту област.

Он је творац једне од најбољих батерија на свету за електрична возила и комесар немачке за питања екологије аутомобила.

Његов савет за Србију овакву какава јесте је веома једноставан и примењив, јер у супротном загађење нарочито централних делова града биће толико да се неће моћи ни једном могућом мером сузбити.

“Ја бих јасно направио одређене прстенове и до одређеног прстена 1, 2, и 3 би долазили само они аутомобили који би имали најмање могуће загађење. Значи аутомобили би се остављали негде на периферији са нормом 3 а они који имају 6 или 7 или електромобили би имали слободну вожњу до центра Београда”, објашњава др Дејан Илић из Европске комисије за екологију аутомобила.

Илић поздрваља то што је Влада Србије одвојила милион евра за куповину хибридних и електричних аутомобила али и додаје да без ваљане инфраструктуре нема ни напретка.

Сматра да би електромобили, бицикли, или још мотори на електропогон тј. на батерије имали чак бесплатан паркирање да би народ био мотивисан ако хоће да се вози да дође до центра Београда на један еколошки позитиван начин.

Илић предлаже да се више искористи шински саобраћај тачније “Беовоз” и његове могућности да се њиме стигне у центар града а одатле постоје разни начини да се еколошки превеземо до одређеног места.

Такође, сматра да ми имамо довољно памети и знања, да оно што је већ постојеће у свету применимо.

РТС