Белоруска опозиција се нуди и Москви

Ретко кад су се европски лидери тако брзо сложили у вези с неким спољнополитичким питањем као што је то било на ванредном самиту у случају Белорусије.

ЕУ не признаје резултате тамошњих председничких избора, најављује санкције против режима Александра Лукашенка и подржава протесте, а главна европска „кризна менаџерка” Ангела Меркел нуди ОЕБС као посредника у разговорима власти и опозиције.

Једина мана овог плана је то што он може да се спроведе само уз пристанак Кремља, који за сада, барем јавно, одбацује спољно мешање у унутрашња питања Белорусије.

Да без Русије нема решења „белоруског чвора”, јасно је и опозицији, која је јуче поручила да је, осим са ЕУ, спремна на контакте и с Москвом. Опозициони Координациони савет додаје да Русија остаје стратешки партнер Белорусије, саопштио је члан председништва савета Павел Латушко.

„Ни током јучерашњег заседања, ни уочи њега, није било ниједне антируске пароле нити изјаве. Убеђен сам да неће бити ни убудуће. Јасно смо истакли да ћемо следити овај став. Русија остаје стратешки партнер за нас, а желели бисмо да и ЕУ постане такав партнер. Желимо да будемо снажан мост који ће повезивати Исток и Запад”, поручио је Латушко, који је раније био министар културе и амбасадор у Пољској и Француској, преноси „Спутњик”.

Лукашенко је већ упозорио да неће дозволити формирање „паралелних структура” власти и главни тужилац Белорусије Александар Коњук јуче је покренуо кривични поступак због формирања Координационог савета опозиције.

„Формирање и делатност Координационог савета усмерени су на освајање власти и на наношење штете националној безбедности Белорусије”, цитира тужиоца белоруска редакција „Спутњика”.

Ана Марија Динер, аналитичарка у пољском Институту за међународне односе, сматра да би Москва прихватила мирну транзицију власти ако се појави политичка фигура која ће Белорусију одржати у политичкој унији с Русијом и у саставу Организације уговора о колективној безбедности (ОДКБ).

„Русија се у овој ситуацији понаша веома пажљиво, јер протести немају антируски карактер и Москва не жели да се то промени”, објашњава Динерова.

Бивши британски амбасадор у Минску Најџел Гулд Дејвис, сада у својству сарадника Међународног института за стратешке студије, каже да Владимир Путин с Александром Лукашенком има веома лоше односе и да му није толико стало до тога да га задржи на власти. На Западу сматрају да су протести у Белорусији ипак неугодно изненадили Путина, поготово у ситуацији кад има и незадовољство грађана на далеком истоку земље, у Хабаровску. Иако се очекивало ће Москва у Белорусији реаговати као у случају припајања Крима 2014. године, то се није догодило.

„Руси нису били сигурни како да реагују на догађаје у Белорусији. Дошли су до закључка да је Лукашенко вероватно упао у ћорсокак из којег нема излаза. Али, за њих би било понижавајуће да он буде смењен на улици и зато гледају да се то догоди у процесу над којим би они имали контролу”, каже за АФП Густав Гресел из Европског савета за спољне односе.

Бриселска аналитичарка Јекатерина Пирсон-Лижина за „Јуроњуз” каже, на основу последњег истраживања, да 60 одсто грађана Белорусије жели да њихова земља и даље буде независна и да не прихватају никакву унију. Како каже, сасвим мало грађана подржава интеграцију са ЕУ или Русијом.

Иако Пољска и Литванија отворено помажу опозицију, на протестима, осим белоруских, нису нису виђене заставе или симболи других држава или ЕУ.

Литвански премијер Саулијус Сквернелис, чија је земља ставила Александра Лукашенка и 32 особе из његовог окружења на „црну листу”, примио је Светлану Тихановску. Сквернелис је на „Фејсбуку” написао да је Лукашенковој ривалки „пружио уверавања да је влада Литваније, заједно с партнерима у Пољској, Летонији и Естонији, учинила и да чини све” како би се у Белорусији расписали слободни и поштени избори.

Осим Литваније, у коју се Тихановска склонила пре десетак дана, и Пољска је почела да пружа уточиште виђенијим белоруским активистима. Како јављају агенције, Валери и Вероника Цепкало су стигли у Варшаву.

Иако поједини британски медији ликују како је „последњи европски диктатор који корону лечи вотком” на коленима, Лукашенко још одолева притисцима. Државни секретар Савета безбедности Белорусије Андреј Равков упоредио је догађаје у земљи с покушајем „августовског пуча” Државног комитета за ванредно стање СССР 1991. године.

„Неуставни поступци самопроглашеног ’Државног комитета за ванредно стање’ продубили су хаос у друштву, убрзавши распад некада моћне силе. Слични процеси данас се дешавају у Белорусији. Покушавајући да наруше мир и спокој у нашем дому, људе позивају на митинге и штрајкове, који ће само ослабити економију наше земље”, написао је Равков на „Фејсбуку”.

Миленко Пешић / Политика