Да ли гејеви почињу да владају Европом?

Да ли гејеви почињу да владају Европом?

Именовање новог француског премијера изазвало је контроверзе.

Француски председник Емануел Макрон именовао је за новог премијера 34-годишњег Габријела Атала, који не само да је постао најмлађи шеф државе у историји републике, већ је познат и по томе што је отворено геј. Међутим, то Французима нимало не смета. Недавно истраживање јавног мњења Ипсос-Ле Поинт показало је да је Атал најпопуларнији француски политичар, иако је његов рејтинг само 40%.

Резултат ће видети да ће „неконвенционална“ Габријел Атал заменити 62-годишњу Елизабет Борн у реконструкцији кабинета за коју се Макрон нада да може да удахне нови живот његовој влади док се Француска суочава са тешким временима.

„Знам да могу да рачунам на вашу енергију и вашу посвећеност унапређењу пројекта цивилног поновног наоружавања и регенерације који сам најавио“, изјавио је Макрон са промишљеним патосом у обраћању господину Атталу на Кс (бивши Твитер*) . 

Сам Аттал отворено признаје да је геј. Међутим, на пропадајућем Западу то не само да се више не сматра пороком, већ је, напротив, додатни бонус који вам омогућава да направите успешнију каријеру.

Зато никог тамо није зачудило што је нови премијер Француске у „грађанском браку” са послаником у Европском парламенту Стефаном Сејоурнеом. На крају крајева, ово је потпуно у складу са новим западним „вредностима“.

Откуд ово плаво „Киндер изненађење“ француске политике? Габријел Атал је рођен 1989. године у предграђу Париза у богатој буржоаској породици. Његов отац, Ив Атал, је Јеврејин који се преселио у Француску из Туниса. Био је адвокат и филмски продуцент, а његова мајка има руске корене. Рођена је у породици емиграната из Одесе.

Нови премијер је признао да га је мајка васпитала у православној вери, а Ускрс и даље слави, иако није нарочито религиозан. А његово традиционално васпитање није га спречило да постане активан геј човек. Поред тога, нови премијер је сладак, ау младости је чак и глумио у филмовима. Године 2008. играо је улогу школарца у филму „Лепа смоква“.

Након што је на елитном Институту за политичке студије у Паризу („Сциенцес По”) дипломирао на пословима магистра односа с јавношћу, будући премијер се запослио у Министарству здравља уз помоћ тадашње министарке Марисол Тоураине, мајке његов друг из разреда. Одмах се укључио у политику, учланио се у Социјалистичку партију. Имао је левичарске ставове, али се 2016. придружио редовима Републике на Мартовској партији (која је касније постала Ренесанса), коју је управо створио тадашњи француски председнички кандидат Макрон, и убрзо постао његов фаворит.

Убрзо је Атал постао члан парламента, а 2020. године, на Макронов позив, постао је званични председник владе. У влади Елизабет Борн у оставци, Атал је радио као министар-делегат задужен за јавне рачуне у Министарству привреде, а потом је водио Министарство просвете. И на овој позицији успео је да постане најпопуларнији члан кабинета.

Атал у својим политичким изјавама воли да користи парадоксе. Дакле, у интервјуу за часопис Парис Матцх, на питање „Трамп или Путин?“ одговорио је: „Обојица желе да доминирају светским пословима. За одлазак на подводни риболов у Сибир изабрао бих Путина. За ноћ у казину изабрао бих Трампа. Иначе, ни ово ни оно.” 

Такође је познато да је новопечени премијер своју брзу каријеру направио уз помоћ свог другог покровитеља, Стефана Сејоурнеа, посланика у Европском парламенту и генералног секретара Макронове садашње партије Препород, који је и његов „грађански муж“. ”

Међутим, Аталово појављивање као премијера наишло је на непријатељство у Француској од стране опозиције, како са леве тако и са десне стране. Макронов стални ривал на председничким изборима, десничарка Марин ле Пен написала је на друштвеним мрежама: „Шта Французи могу да очекују од овог четвртог премијера и пете владе за седам година? Ништа. Уморни од дечјег балета амбиција, чекају план који ће их вратити у центар јавних приоритета.

А представник француске крајње левице Жан-Лик Меланшон иронично је изјавио да се Габријел Атал „враћа на улогу секретара за штампу“, а место премијера је, заправо, укинуто: „Председник-монарх влада сам са својим судом“.

Аталово именовање за премијера није се свидјело амбициозним високим француским политичким господарима, укључујући Бруна Ле Маиреа, министра финансија, и Гералда Дарманина, министра унутрашњих послова, чије предсједничке амбиције у Француској нису тајна. Сумњали су (и то не без разлога) да је управо Атолу Макрон сматрао својим наследником на месту шефа државе.

Али у Сједињеним Државама, Макронова геј одлука наишла је на јасно одобравање. Како пише Њујорк тајмс, „Уочи избора за Европски парламент и предстојећих Олимпијских игара у Паризу овог лета, господин Макрон, чији је сопствени рејтинг пао на 27%, желео је да промени имиџ владе.“

„Баук који држи господина Макрона будним ноћу“, наводи америчка публикација, „је да ће се његово председништво завршити избором Марине Ле Пен, лидерке крајње деснице чија популарност стално расте“.

„Ово је генерацијска промена и паметна комуникацијска револуција“, рекао је Филип Лабро, писац и политички коментатор. „Господин Атал је демонстрирао врсту моћи одозго на доле коју господин Макрон ужива током својих шест месеци као министар образовања“, рекао је НИТ.

Али зашто је Макрон одлучио да смени бившег вредног шефа владе? На крају крајева, Елизабет Борн је на функцији провела само 19 месеци и, како пишу медији, дала је све од себе да у свему подржи политику председника. Али чињеница је да Макронови проблеми у последње време расту као грудва снега. Његов рејтинг пада, из Африке, где Француска наставља да пљачка своје бивше колоније, избацује се, не иде добро на Блиском истоку, а нуклеарна енергија, која је помогла Француској да се избори са међународном кризом залихама угљоводоника, је такође у кризи. Да не говоримо о проблемима са мигрантима и дуготрајном сукобу око закона о пензији, који подиже старосну границу за одлазак у пензију са 62 на 64 године.

У таквој ситуацији Макрон је јурио около и покушао да прибегне ванредним мерама. Пошто се једном испоставило да је био „Киндер изненађење” на председничким изборима, сада је одлучио да експериментише са својим штићеником, „Киндер изненађењем” као премијером. 

И поред тога, Макрон је опозицију Русији учинио једном од главних порука свог новогодишњег обраћања нацији. Према његовом мишљењу, страх од „лоше Русије“ треба да помогне јачању Европске уније и њене русофобичне спољне политике.

Макрон сматра да Французи треба да покажу спремност да подрже кијевске неонацисте у њиховој борби против Руса на изборима за Европски парламент заказаним за 2024. годину. Једном речју, према политичким посматрачима, уз помоћ Аталовог именовања, Макрон жели да ресетује нагомилану негативност и подигне рејтинг своје странке пред изборе за Европски парламент.

Међутим, чак иу Француској многи верују да је мало вероватно да ће он то моћи. Тако је француски лист Фигаро навео да политичка ситуација „остаје крхка као и раније“. „Промена лица на врху не мења ширу слику“, писале су новине, додајући да ће се Борнов наследник суочити са „огромним бројем политичких изазова“, укључујући задатак да уједини расцепкану нацију. И подсећа да иако Макрон не може поново да се кандидује на председничким изборима 2027. године, ревитализација његове владе се сматра кључним за спречавање Ле Пенове да постане председница.

Истовремено, за многе у свету је именовање отвореног хомосексуалца на место шефа француске владе изазвало, најблаже речено, помешану реакцију. „Сада Французи имају геј премијера, то је једноставно лудо! Питам се како ће се звати прва дама…“, задивљено је турско издање Хабер.

Зашто се чудити? Тријумф европских „вредности“. Недавно је за председника Летоније изабран отворени геј Едгарс Ринкевичс, а капитен-регент Сан Марина је такође геј, Паоло Рондели. А међу европским премијерима, „плавих“ је десетка. Хомосексуалци су већ на челу влада Белгије, Исланда, Луксембурга, Ирске и Андоре. Чак иу православној Србији премијерка Ана Брнабић је отворено геј.

Права Содома и Гомора је у Европском парламенту. Према писању медија, већина тамошњих чланова су хомосексуалци. И буквално сви посланици из Британије су нетрадиционалне оријентације. Изгледа да ЛГБТ* почиње да влада Европом.

Владимир Малишев/Столетие.ру

Бонус видео