Србија међу три најстарије нације у Европи

(Фото: Пиксибај)

Број старих особа у Србији прилично је надмашио број деце – најновији подаци Републичког завода за статистику сведоче да у нашој земљи живи чак 1.436.930 особа старијих од 65 година и свега 1.064.321 дете млађе од 15 година. Преведено на језик статистике, то значи да је свака пета особа старија од 65 година, а тек свака седма нема још 15 свећица на рођенданској торти. Демографска статистика сведочи да је од 2002. до 2019. године број деце у општој популацији смањен са 16 на 14 процената, док је број наших седокосих суграђана за само 17 година повећан са 16 на чак 20 одсто.

У истом временском интервалу, просечна старост становништва порасла је за три године – са 40,2 на 43,3 године, што Србију сврстава међу три најстарије нације у Европи. На повећање броја старих свакако утиче и продужење очекиваног трајања живота – подаци показују да се од 2002. до 2019. године животни век продужио са 72,3 на 75,7 година, а статистика Светске здравствене организације сведочи да су од нас старији само становници Немачке, чија је просечна старост 45,5 година и Италијани, чије је становништво у просеку старо 44,4 године. Додатно забрињава податак да је број жена које се налазе у фертилном периоду (од 15 до 49 година) смањен за 2,4 одсто, што значи да је генерација жена које могу да постану мајке све малобројнија. Због оваквих демографских трендова смањује се и број радно активног становништва од 15 до 65 година – са 67,3 у 2002. години на 65 процената у 2019. години.




Национална географија сведочи да у зајечарској области живи највише наших седокосих суграђана, док је највише деце у рашкој, јужнобачкој и пчињској области. На градском, односно општинском нивоу, највише старих забележено је у Гаџином Хану, Црној Трави, Сврљигу и Рековцу, док највише деце одраста у Прешеву, Бујановцу и Тутину.

Уницеф је објавио податак да је од 2011. до 2016. године број деце смањен за скоро 40.000, а занимљива полна статистика сведочи да очекивана дужина живота за малишане рођене 2019. износи 75 година. Анализирајући разлоге због којих се смањује број деце, а повећава број старих у Србији, демографи наглашавају да је у последњих 17 година индекс старења повећан за трећину, просечна старост становништва која се исељава је нижа од доби грађана који остају да живе у нашој земљи, а све већи број жена излази из фертилног периода без деце. Наиме, пробни попис становништва, који је спроведен у априлу прошле године, показао је да свака трећа жена у Србији од 30 до 34 године нема дете, а без потомства је и сваки други мушкарац исте доби. Због тога не треба да чуди податак да је од 169 општина у Србији само седам њих током протекле године имало позитиван природни прираштај. Витална статистика сведочи да се данас рађа најмање деце у новијој историји Србије – почетком педесетих година у нашој земљи се рађало око 160.000 деце, а сада се свега 65.000 новорођенчади изнесе сваке године из породилишта.




На жалост, смањење броја деце и пораст броја старих није само национални тренд – резултати истраживања Универзитета у Вашингтону показују да је први пут у историји број старих премашио број малишана. На свету тренутно живи 705 милиона старијих од 65 година и 680 милиона деце млађих од четири године, а ако се наставе садашњи демографски трендови 2050. године на једно дете млађе од четири године „долазиће” две старе особе. Наталитетна статистика је неумољива – у већини земаља света људи живе дуже, али не праве довољно беба. Према подацима Светске банке, 1960. године стопа плодности света била је готово петоро деце по једној жени, а шездесет година касније она се преполовила на свега 2,4. У готово свим развијеним земљама рађа се мање деце, доминира старије становништво, а бољи животни стандард омогућава да људи живе дуже. Илустративни доказ је Јапан у коме особе старије од 65 година чине чак трећину популације, а просечни животни век деце рођене данас износи чак 83 године. Према подацима Уједињених нација, удео деце млађе од пет година у становништву Јапана је мањи од четири одсто, што је најмање у свету. Са друге стране је Нигер – у званично „најплоднијој” земљи света просечна жена роди 7,2 деце, али је морталитет новорођенчади међу највишима на свету.

Статистика Уједињених нација показује да две највеће земље света – Русија и Кина, такође бележе значајан пад броја новорођених. Просечна жена у Русији данас рађа 1,75 деце, а ако се наставе демографски трендови, становништво ове земље ће до 2050. године опасти са тренутна 143 на 132 милиона. И Кина је 2018. забележила свега 1,5 милиона порођаја, што је најнижи број у последњих 60 година.



Катарина Ђорђевић / Политика

1 Коментар

  1. „СКАНДАЛОЗНО ГДЕ ОДЛАЗИ ДРЖАВНИ НОВАЦ: Милиони за фирму брата Ане Брнабић без тендера!“
    зато је ова плодна жена на челу државе да поправи стање

Постави одговор

молимо унесите свој коментар!
овде унесите своје име

Ово веб место користи Акисмет како би смањило непожељне. Сазнајте како се ваши коментари обрађују.