Српски великани који су били хомосексуалци

Према сведочансту еминентних историчара, неки од најчувенијих ликова српске историје били су хомосексуалног опредељења. Међу њима је било премијера, високих војних официра, научника и интелектуалаца генерално…

Иако у патријархалним друштвима владају уверења која осуђују хомосексуализам, геј историја у Србији и на Балкану прилично је богата. И Стари Грци су били балкански народ, а код њих је највећа и најузвишенија љубав била ерос Афродите Ураније, што означава љубав према младићима, односно зрелим адолесцентима “којима почиње да расте брада”. Насупрот њој налазио се ерос Афродите Пандемос, типичан за људе који пођеднако воле и жене и младиће.

Ипак, не морамо да идемо чак до Старих Грка.

Наши преци су вековима живели у Османском царству, у коме је хомосексуализам био у најмању руку толерисан, поготово у војничкој средини (сетимо се описа силовања дечака у Андрићевој приповеци “Мустафа Маџар”). Могуће је да су Срби у то време повезали хомосексуализам с туђинском културом.

Слично као у енглеском, у коме реч геј потиче од речи која значи весељак и разуздан и раскалашан; у српском је турцизам бећар данас ознака за весељака и женскароша, а изгледа да је имала и оно друго значење.

Наравно, у патријархалној култури је хомосексуализам дубоко потискиван. Зато је вероватно на површину отворено избијала мизогинија, мржња према женама.

Хомосексуализам, ипак, међу Србима није увек био тако прикривен и прерушен. У 19. веку су у Београду постојале јавне куће с “оријенталним мераком”, под чиме су се вероватно подразумевали дечаци. Модерна времена су донела и модерне хомосексуалце.

Први српски репортер-истраживач, Пера Тодоровић, био је по својој прилици уједно и први српски наркоман, а оптуживан је да је био и хомосексуалац. Било је и врло угледних и друштвено успешних хомосексуалаца.

Kраљ Петар Први се жалио до бога што му “Мика Алас печати сина Ђорђа одастраг”. Сада је јасно зашто се овај велики српски математичар определио за алтернативни живот међу аласима, пристанишним радницима и осталим маргиналцима Савамале.

Можда је ова наводна романса утицала и на то што је Ђорђе Kарађорђевић морао да се одрекне престола. А и његово убиство слуге кога је избезумљен убио ударивши га између ногу личи на љубавнички гнев. На нашој највећој новчаници се налази лик доброг пријатеља Мике Аласа, Слободана Јовановића, за кога се никада није чуло да је имао неку везу са женама.

Нису сви српски гејеви били мирољубиви научници. Најмоћнији геј у нашој историји био је генерал Петар Живковић, вођа Беле руке, који је био председник првих влада за време шестојануарске диктатуре. Иначе, хомосексуализам је био најстроже кажњаван у Kраљевској војсци. Kао што то бива, тај закон није важио за овог генерала, десну руку краља Александра. Живковић је био велики интригант и веома опасан човек.

Стасити гардиста морао је да одслужи свој рок код генерала, чије су име заједно с ружном речи за мушке хомосексуалце радо узвикивали студенти на демонстрацијама.

Kраљ Александар Kарађорђевић није био геј, мада су строго кажњавани људи који су ширили такве гласине. Вероватно је режим био преосетљив због краљевића Ђорђа.

У међународном комунистичком покрету ситуација је била другачија. Група студената с Kембриџа (Филби, Блант, Маклин, Барџес) била је повезана комунистичким идеалима и хомосексуалном љубави. У југословенском комунизму су се хомосексуалци повукли у још дубљу илегалу. Осамдесетих година је један истакнути београдски интелектуалац поменуо права хомосексуалаца на једном партијском скупу, али се касније повукао.

Демократизација је, међутим, постепено отварала простор за сексуални плурализам, те се данас широм света одржавају Параде поноса, годишње фестивалске прославе ЛГБТ особа, пише портал Нова.