ДЕЦУ УЛИЦЕ ОДУЗИМАЈУ ОД РОДИТЕЉА: Заштитник грађана изнео податке о малолетничком просјачењу

ОРГАНИЗАТОРИ просјачења деце у Србији у последњих годину и по дана нису процесуирани, а пред прекршајним судовима нашли су се само појединачни случајеви. Процесуирано је свега 1.135 за годину и по дана, а свега шест случајева за такозвано просјачење у групи, указао је Заштитиник грађана Зоран Пашалић.
Он је напоменуо да је реч о веома малом броју случајева у односу на реалност, и додао да међу процесуиранима има и малолетника, а за децу до 16 година одговарају родитељи.

Највише просјачења је у великим градовима, а ради заштите интереса деце неопходна је, сматра омбудсман, боља сарадња између надлежних институција. Због тога је Канцеларија Заштитника грађана упутила Министарству за рад и социјална питања препоруку да се стави ван снаге упутство из 2018, којим је центрима за социјални рад сугерисано да деца која раде на улици и баве се просјачењем треба у судском поступку да буду одузета од родитеља, односно да се упуте у домове или у хранитељске породице.

– Мислимо да ово није било најбоље решење јер ту се не штите интереси детета. Просјачење није само прекршај и често деца која се баве просјачењем потичу из екстремно сиромашних породица, због чега сваки случај треба индивидуализовати – каже Пашалић, и додаје да уколико није то у питању, слободно можемо говорити о “организованом криминалу”.

Према подацима Министарства за рад, достављеним Заштитнику грађана, на основу периодичних извештаја центара за социјални рад, у Србији је у протеклом периоду обезбеђена заштита за укупно 96 “деце улице”. Двадесеторо је смештено у хранитељску породицу, 44 у домове за децу без родитељског старања или прихватну станицу, а 28 је одузето од родитеља и покренути су судски поступци за лишење родитељског права. За четворо деце се планира измештање из породице.

Са 82 породице и 11 малолетника се ради на успостављању родитељске компетенције, како би деца остала у свом породичном окружењу, а 67 породица се налазе на праћењу органа старатељства при центрима за социјални рад.

КАЗНЕ ДО 30.000

ЗАКОН о јавном реду и миру, предвиђа новчану казну за индивидуално просјачење од 5.000 до 10.000 динара или казну затвора до 30 дана, а ако је реч о кривичном делу које је извршено у групи од три или више лица, запречена је казна од 10.000 до 30.000 динара или казна затвора до 30 дана.

Новости