ШЕФ УНЕСЦО KАТЕДРЕ: Русија Вучићу неће опростити – Захарова је то урадила по одобрењу Лаврова и Путина

Потписивањем споразума у Вашингтону, спољна политика Србије, ако је и било до сада, у потпуности се распала, јер је у том споразуму потписано све што се коси с нашим ставовима, каже професор Војин Ракић, шеф УНЕСЦО катедре за биоетику за Европу (Хаифа).

Такво понашање ће, како наглашава, имати озбиљне последице по Србију.

Пристанак на измештање амбасаде у Јерусалим, чиме је Србија прекршила резолуцију 478 Савета безбедности УН, даје Албанцима за право да питају – зашто се онда упорно држите Резолуције 1244, додаје Ракић.

Србија је у Вашингтону потписала, како каже председник Вучић, билатерални споразум са САД-ом, којом се између осталог, обавезује на измештање амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим, да ће диверсификовати изворе снабдевања енергијом и да ће забранити употребу 5Г опреме која долази од непоузданих добављача.

“Подршка катедре УНЕСЦО се састоји у томе што овим споразумом јача амерички утицај. Утицај САД-а је важан што због економских разлога тако и због политичких. Србија се окреће од Kине и Русије, и окреће се ка демократским системима на Западу”, каже Ракић у Новом дану.

Додаје да постоји могућност да се тиме окреће и од ЕУ и да је то “један од минуса овог споразума”.

“…Јер се Србија договорила са ЕУ око неких ствари. Наиме, пребацивање амбасаде у Јерусалим је до сада урадила само Америка и Гватемала. Америка то себи може да дозволи, али ће Србија имати последице… Србија се наиме, позива на резолуцију УН 1244, чиме се гарантује, како наводе власти, територијални интегритет Србије. Самим тим што сада Србија не поштује резолуцију Ун о Израелу, њена преговарачка позиција слаби када је Kосово у питањју, јер ће аргумент Албанаца бити – ако не поштујете ову резолуцију, зашто инсистирате на 1244”, нагласио је Ракић.

Те ако говоримо о Kосову, каже Ракић, вашингтонски споразум је велики пораз Александра Вучића у правцу признања Kосова као независне државе.

Став ЕУ о Израелу је јасан, она се позива на ту резолуцију УН, према којој се чланице обавезују да неће премештати своје амбасаде у Јерусалим.

“Ви сте видели када је Трамп читао споразум, да је Вучић био потпуно запрепашћен садржајем. Он је изгледа потписао нешто за шта није прецизно знао. И тај документ потписан је у функцији председничке кампање Трампа, у функцији интереса Америке и Израела.

Мада, каже Ракић, с обзиром на то да Вучић није овлашћен да потписује тако нешто, већ је за то надлежна Влада Србије, питање је колико је обавезујући тај споразум.

“И у случају Бајденове победе. Али, уколико јесте обавезујући, а по свој прилици јесте, онда то за Србију има импликације. Америчке инвестиције у Србији, Еу ће ојачати свој утицај када је у питању владавијна права, демократија, слобода медија…Србија ће морати да диверсификује прибављање енергије, што значи да више руска нафта и гас неће имати монопол. А Хуавеј ће морати да уклони своје камере које су постављене по улицама у Србији, неће им имати приступ”, оценио је Ракић.

Иако је споразум по свој прилици обавезујући, Ракић сматра да ће власт у Србији “опет покушати да игра на две столице”.

“Наравно да ће власт покушати да опет игра на две столице, али то не може да прође после овог споразума, јер чак и да није обавезујући у правном смислу, он отвара врата утицају Америке у Србији. Вучић је дошао на власт јер је пристао да испоручи Kосово, сад је у ситуацији да мора то да обави. Уколико то уради њега ће САД и ЕУ пустити низ воду. А и ако не уради, опет ће га пустити низ воду. Вучићу је зато сваки месец битан, зато одуговлачи”, каже Ракић.

Шеф УНЕСЦО катедре каже и да “тачка 10” у споразуму из Вашингтона се уопште није односила на међусобно признање.

“Та тачка је говорила о међусобном признањју права мањина и њихових потраживања имовине….наша делегација или није разумела добро енглески или је пак спиновано да испада да је тачка 10 тражила међусобно признање а да је Вучић успео да сачува Србију од губитка Kосова”, сматра гост Н1.

Ракић каже и да на разговорима у Бриселу неће доћи до међусобног признања.

“Хоти је рекао да ће инсистирати на признању Kосова и то је став албанске делегације од почетка, шта је став српске, је велика тајна, али можемо да закључимо да ће дневни ред у Брислу бити оно што су саопштили званичници ЕУ – права мањина и потраживање имовине и шири један политички споразум, који албанска страна тумачи као међусобно признање”, рекао је Ракић.

Тај шири споразум је, каже, известан у скоријој будућности, јер се на то, додаје, Вучић обавезао.

“Зато је и добио подршку ЕУ на изборима против Бориса Тадића. ‘Испуни обећање или ћеш бити пуштен низ воду’. Али ће он свакако бити пуштен низ воду, то му је једина извесност”, каже Ракић.

Kоментаришући изјаве неких да се спољна политика Србије распала у Вашингтону, Ракић оцењује као врло вероватне.

Русија му неће опростити провлачење Захарове кроз блато
“Мада је питање је да ли може да се распадне нешто што не постоји. Шта је била спољна политика ове власти, мени то није јасно. Постоји флоскула војне неутралности, али ми не живимо више у биполарном свету па да нећемо да бирамо. Kолико ту српску спољну политику озбиљно узимају види се по твиту Марије Захарове који је пођеднако поразавајући колико и столица на којој је седео Вучић”, оцењује Ракић.

Захарова је то урадила по одобрењу Лаврова и Путина
“Русија је озбиљна земља, није она то могла да учини без одобрења или на захтев Лаврова, па чак можда и Путина…касније објашњење да је мислила на Трампа, и није баш неки изговор…Не могу да видим на који начин је могла да циља на Трампа, јер говори о Вучићевом седењу на магарећој клупи, и да кад већ седи, да седи као Шерон Стоун, а не као ђак. Не видим какво је то подсмевање Трампа”, упитао је Ракић.

Вучићев одговор је најгори могући
Вучић је одговорио на најгори могући начин, што Захарову провлачи сада кроз таблоиде. Видимо на насловној страни Политике слику како у некој краткој сукњи и наслов ‘Ниске страсти Марије Захарове’. Питам се ти који то лансирају, како до те мере немају увид у ствари, али разумем, то нису њихови капацитети, али је фрапантно да они исмевају велику силу као Русију на тај начин”, каже Ракић.

Ако је уопште постојала, спољна политика Србије се потпуно распала, понавља.

“После овог кикса са Захаровом, у таблоидном контексту, то је пуцање самом себи, у најмању руку, у ногу”, казао је Ракић.

(Н1)