Све чешће се пореди са Титом, вероватно жељан да и иза њега остане барем делић Титове заоставштине. Међутим, то је немогућа мисија, јер у домену економије и спољне политике, Вучић све ради погрешно.
Док је Тито путовао да би уговарао велике послове за југословенске фирме и то још наплаћивао јефтиним сировинама за наше тржиште, Вучић ради све обрнуто – отвара стране фабрике, уговара велике послове за стране фирме и јефтино распродаје наша природна богатства.
Зато, кад видите Вучића са неким светским лидером, будите сигурни да то значи бар једну милијарду евра новог дуга за Србију:
– Са Си Ђинпингом се видео шест пута и задужио нас за 7,5 милијарди евра.
– Макрону је дао београдски аеродром, спалионицу и пројектовање метроа, вредне скоро два милијарде евра.
– Са Ердоганом је договорио кредитирање и изградњу аутопутева вредних 1,2 милијарде евра.
– Путин је добио пројекте изградње руско-турског гасовода кроз Србију, реконструкције железнице и набавке возова, заједно вредне преко две милијарде евра.
– Са Трампом је у Вашингтону договорио да се задужимо код ДФЦ-а милијарду евра за пругу до Драча, да нам Bechtel за 1,1 милијарду евра гради ауто-пут до Приштине, да купујемо амерички гас и телекомуникациону опрему.
Србију је за осам година власти већ задужио за 12 милијарди евра, а ако реализује све што је договорио са страним државницима, задужиће нас за додатних 18 милијарди евра.
Сви претходни председници, од Тита преко Милошевића до Коштунице и Тадића задужили су Србију укупно са 15 милијарди евра, а тим парама успели да изграде инфраструктуру, индустријализују земљу, модернизују здравство и образовање, финансирају ратове, обнове земљу након бомбардовања, земљотреса и поплава, преброде економске и финансијске кризе – све то уз помоћ 15 милијарди евра дуга.
Вучић ће нас задужити 30 милијарди – дупло више од свих петходника заједно.
Као да уговарање свих великих послова са странцима није довољно, овај режим странцима даје и стотине милиона евра субвенција за отварање фабрика са просечном платом од 300 евра, а странцима распродајемо и највреднију државну имовину, попут пољопривредног и грађевинског земљишта, рудних богатстава и енергетских ресурса.
Још мало па ћемо сви у Србији јести поврће са арапских њива, копати кинеску руду, летети са француског аеродрома арапском авио-компанијом, куповати у израелским шопинг центрима, возити се америчко-турским аутопутевима, путовати руским вагонима на кинеским пругама.
На крају нам неће остати ништа – само дугови. И ти дугови ће бити Вучићева једина заоставштина, једино што ће се звати по њему. На крају ће генерације грађана Србије враћати „Вучићеве дугове“.
Директно
ПОШТЕНО…DJINDJIC…!!!
Vučić je najveća stoka!
Вучић „мудро“ размишља, задужује потомство којег заправо неће ни бити, бела куга хара, у власти све напредно педер до лезбаче … а оно младих који претекну чедоморство, крађе из породилишта и некако уз велику срећу заобиђу белу кугу дочекаће туце и туце вакцина, ако то преживе и здрави стасају отворе очи и свест, има да побегну из Србије од правде коју спроводе правници као што су вучић и осталих економиста дипломаца, доктора … краваташа, фотељаша …
Пише овде да су „сви претходни председници, од Тита преко Милошевића до Коштунице и Тадића задужили Србију укупно са 15 милијарди евра, а тим парама успели да изграде инфраструктуру, индустријализују земљу, модернизују здравство и образовање, финансирају ратове, обнове земљу након бомбардовања, земљотреса и поплава, преброде економске и финансијске кризе – све то уз помоћ 15 милијарди евра дуга“.
Будалаштина до будалаштине.
Само у Брозово време, у Југославију је ушло око 195 милијарди долара, а зна се шта се десило само за неке 124 милијарде.
И даље је тајна куд су одшетале оне остале милијарде, али смо зато видели шта су повериоци све радили претходних година не би ли некако наплатили своја потраживања.
О овоме је пре више од тридесет година писао академик Коста Михајловић, а те исте податке чуо сам од њега и 1991. године, при једном сусрету у Академији наука.