Епидемија је коштала Србију еквивалентно 510.000 места с пуним радним временом

Пандемија коронавируса највише је погодила микро предузећа у Србији и довела до смањења радног времена током другог тромесечја 2020. године, што је еквивалентно губитку од 510.000 радних места са пуним радним временом, наводи се у извештају ЕБРД и Међународне организације рада.

Међутим, нудећи “најиздашнији и најсвеобухватнији економски пакет међу економијама западног Балкана”, српска влада успешно је обуздала “ширење сиромаштва”, према новом извештају Европске банке за обнову и развој (ЕБРД) и Међународне организације рада (ИЛО).

Након увођења строгих мера јавног здравља и последичног пада економске активности, радно време у Србији опало је за око 14,8 процената током другог тромесечја 2020. Kраће радно време и надокнаде значајно су допринели овом смањењу.

Ако се здравствена криза настави, а програми задржавања запослења прекину, људи би могли бити гурнути у незапосленост, упозорава студија.

Извештај идентификује секторе у којима је више од 700.000 радника у непосредном ризику док здравствена криза и даље траје: трговина на велико, трговина на мало, смештај, транспорт, услуге, шумарство и сеча дрва, ратарска и сточарска производња.

Од ове радне снаге, готово 314.000 је самозапослених, а има више од 267.000 неформалних радника. До данас је криза најтеже погодила микро предузећа која запошљавају више од 735.000 људи, са најмање једним од четири радника који су изгубили посао.

Влада је пружила своју “најдарежљивију и најмоћнију меру финансијске помоћи” у облику субвенција за задржавање запослења, што је за микро, мала и средња предузећа износило око 65 процената укупних трошкова рада.

Иако извештај поздравља “готово универзалну подршку фирмама и грађанима”, нуди и пет прелиминарних препорука за политику:

• селективнији и циљанији приступ подршци најугроженијим грађанима,

• решења за подршку великом броју кружних и сезонских радника,

• ублажавање мање видљивих социјалних трошкова пандемије,

• оптимизација новог програма запошљавања младих у Србији и

• доследније и ефикасније коришћење социјалног дијалога.

“Ово је важан извештај који истиче не само утицај пандемије коронавируса на српско тржиште рада и радну снагу, већ такође даје конкретне и драгоцене савете о томе како се носити са изазовима са којима се суочава. Поздрављамо посвећеност српских власти да се укључе у овај процес и најбоље искористе налазе студије. За нас је такође охрабрујуће да видимо како наша саветодавна подршка увелико мења ствари тамо где је примењена,” каже Барбара Рамбоусек, директорка ЕБРД-а за родну и економску инклузију.

““На регионалном нивоу примамо пуно позитивних повратних информација о овим проценама утицаја ковид-19 на тржиште рада и о томе како се алтернативне политике примењују по различитим сценаријима”, рекао је Маркус Пилгрим, директор Kанцеларије МОР-а за централну и источну Европу. И додао да је “од суштинске важности пружити креаторима политике и другим заинтересованим странама чврсте податке и квантитативну анализу на основу које могу да расуђују и на крају осмисле излазну стратегију из својих специфичних околности”.

Kао одговор на пандемију коронавируса, Kанцеларија МОР-а за централну и источну Европу и ЕБРД тим за родну и економску инклузију основали су заједничку радну групу за процену утицаја кризе на економије региона испитивањем вероватних краткорочних и средњорочних ефеката назапошљавањеи тржиште рада.

Извештај о Србији прати већ објављене студије и препоруке за Црну Гору и Северну Македонију.

Корона