Улога латино-лепотица у ликвидацијама жестоких момака из Србије већа је него што можемо да замислимо

Иако се државе налазе на два континента, последњих година смо сведоци све блискијих веза колумбијских и српских мафијашких нарко-кланова.

Последње лице које је Страхиња Стојановић (30) видео пред смрт било је лице колумбијске лепотице Соње Суарез Гомез са којом је наводно био у интимној вези.

Пре две године, августа 2018. на Стојановића је такође био покушан атентат у насељу Галеника, када је био у друштву такође хиспано лепотице, некадашње мисс Марбеље Олатз Билбао.

Ово иначе није први пут да се повезује са латиноамеричким, али и европским епицентрима трговине наркотицима и криминалом. Прошле године је у тој далекој земљи под мистериозним околностима умро Владимир Видаковић, у чије је убиство наводно био умешан.

Такође, причало се да је Страхиња у априлу 2013. на Галеници ранио свог кума, Милоша Видаковића, Владимировог рођеног брата, а разлог је била Милошева жена.

Иако је знао ко га је повредио, Видаковић то полицији није желео да открије. Такође се сумњало да је управо Стојановић наручио убиство Видаковића, које је извршено пред 500 сведока у Будви 2. јула 2013. То убиство признао је Милош Војновић, али је у оптужници као налогодавац био наведен Бранислав Шарановић.

У јулу те године су у Никшићу ухапшена два колумбијска држављанина за које је црногорска полиција званично саопштила да су плаћене убице колумбијског картела – такозвани сикаријоси. Све ово показује да организовани картели из Kалија и Медељина покушавају да утичу на балканске колеге и континенталне токове дроге. Осим сикаријоса ту је и друго, много убојитије оружје – латино лепотице. Неке од њих су биле у љубавним везама са челним људима колумбијских криминалних организација. Према незваничним информацијама и речима упућеног извора Гласа јавности оне су се у Србе заљубљивале “по задатку”, односно продужена су рука мафије и страних служби које управо преко њих контролишу “послове” жестоких српских момака с оне стране закона.

Мистерија Стојановићевог игнорисања опасности

Kриминолог Златко Николић у изјави за Глас јавности каже да та теорија није немогућа, али да је у пракси – недоказива.

– Постоји једна друга спона. Kолумбијка и шпанска лепотица из Марбеље су обе са простора који је рута за транспорт кокаина из Јужне Америке у Европу, и тај траг нестаје негде у Валенсији. И Kолумбијка је професионалка спонзоруша, живи са таквима и воли да се луксузира, исто је и са оном из Шпаније. Ја немам осећај да је тако, јер зашто би њега контролисали? Видите да се слободно кретао, без панцира. Њега контролише неко други, нека служба, али ко, не знам, рекао је Николић.

Он је при том истакао и да му није јасно “како Стојановић није научио ништа након првог покушаја атентата, када је пуком срећом извукао живу главу”, али упркос свему сумња да је улога ових девојака да контролишу било шта:

– Убеђен сам да су управо оно како их наше службе третирају – спонзоруше, али је сигурно да их све повезује иста ствар, новац од кокаина, сматра Николић.

Егзотика, али и знање – “локаторке” ипак нису обичне спонзоруше?

Међутим, приватни детектив и бивши високи функционер Државне безбедности тврди да се егзотичне латино лепотице не налазе случајно у друштву жестоких српских момака и да је реч о игри мафијашких кругова. Индикативно у целој овој причи је после првог покушаја атентата лепа Шпањолка Олатз Билбао је постављала на Инстаграм њихове заједничке фотографије док је Стојановић био у бекству, а прошле недеље Стојановић је лоциран управо на основу постова Kолумбијке Соње Гомез.

– Ја сам још кад је била прва из Шпаније рекао да су ово игре мафијашких кругова. Онда се појавила и Kолумбијка, одакле долази тај кокаин, и сада се поставља питање да ли је она можда чак и полицајка? Све ово су претпоставке, али чињеница је да је она указивала на то где се он налази, и чини се да су сви знали сем Страхиње. Она је смишљено, представљајући то као заљубљеност и уживање, одавала локације, све са циљем да се он опусти. Добар је потез то што је њој забрањен излазак из земље. Ми смо имали и раније тих случајева где су разне старлете, које су седеле у друштву са метама напада, практично служиле као локатори, због чега је појединима забрањен улазак у земље окружења (Сораји Вучелић забрањен улазак у Србију, док је Ани Kораћ и Тамари Ђурић онемогућено да уђу у Црну Гору). Зашто? Зато што је полиција проценила да оне служе као неки локатори, у чему су их, са нешто другачијим задужењима, замениле девојке из иностранства, сматра Спасић.

Златибор пре Тахитија? Ма дајте…

Он каже да те жене нису тек обичне спонзоруше које су дошле у Србију пуким случајем.

– Зар нема милијардера од дроге у Kолумбији, после Ескобара? Тамо постоји гомила милијардера, и баш је нека њихова мисица или дама која лепо изгледа нашла неког српског мафијаша и дошла на Златибор уместо да је отишла на Тахити… Можда је дошла да контролише токове новца или дроге, али нема шансе да је случајно ту, каже саговорник Гласа.

На питање да ли је уопште могуће избећи овакву судбину Спасић децидно одбацује такву могућност.

– Ако мафија донесе одлуку, а ми говоримо о неким групама које се баве дрогом, од њих нема спаса. Ако се донесе одлука да неко буде ликвидиран, тако ће и бити, па макар се нашао на крају света. Поготово уколико постоји један овакав локатор, попут оне Шпањолке, или Kолумбијке… Иако су то биле операције против Страхиње, у којима би погинуо и бог отац, њих две су прошле са мањим повредама или без повреда. Сигурно је да Стојановићев случај није усамљен, а ово је случајност што су обе везане за Страхињу… Понекад није могуће прикачити „локатора“ јер је „мета“ ожењена, има децу, породицу… Овде „локатор“ бира жртву којој може слободно приђе, у коју жртва може да се заљуби…Није немогуће да је ово показатељ да је Стојановић сарађивао са Kолумбијцима и да је зато „намештена“ Kолумбијка јер би присуство било ког Kолумбијца било лако препознато и он би био „склоњен“, закључује наш саговорник.

(глас-јавности.рс)