Зашто верујемо у хороскоп?

Зашто вјерујемо у хороскоп? Зато што нам је тако можда лакше? Унапријед сте „предодређени“. Сваки ваш поступак се тако правда, звијезда вам не показује пут него пут је „записан“. Ми људи грешни, склони смо паду, склони смо гријеху и мјесто покајања тражимо оно Адамово, нисам ја неко је други крив. Недостатак карактера и величине гријеха, тако правдамо. И онда све има оправдање, нисмо ми криви крив је хороскоп.

Ту се налази „оправдање“ за сваки промашај, за сваки гријех, за сваку погрешну одлуку. И онда човјек без одговорности може да иде даље и дубље тоне у дубиозу гријеха. Може да се понаша неодговорно, према себи према другима, може да ради по вољи својој и то да му буде закон, као по аршинима Антона Шандора Ла Веја. Опет када погријеши, а што је неминовно да је тако, ето записано тамо негдје гдје нико не зна, али сви свједоче о томе. И онда ескивирајући слободу.

Пошто је сваки поступак унапријед предодређен онда је логично да кривицу сноси онај који је планер и онај који је испрограмирао наш животни пут. У таквом концепту се заборавља које је Пут. Астрологија, као начин живота, води нас само у егоцентричност, гдје поступке ка својим најближим правдамо ето „тако је морало“ тако је требало. Прихватајући ове бесмислице правдамо све и увјек, сву кривицу за наше грешке сваљујемо на вишу силу, нама хришћанима и већини људи познатом као Богу. Астрологија је краљица окултизма и пут у понор савјести и гријеха.

Само што за своје поступке не можемо одговарати „Јупитеру“, „Сатурну“, „биковима“, „рибама“, него себи, људима око себе и Богу Живом. Нас људе чини антрополошком категоријом управо слободна воља, слобода да чинимо како желимо јер и то нас разликује од анималних порива и од животиња. До нас је како ћемо поступати према себи и како ћемо поступати и по којим законима.

Небојша Лазић / Видовдан