КО О ЧЕМУ ОНИ О ИЗБОРНИМ НЕПРАВИЛНОСТИМА

Православни богословски факултет, као што је познато заинтересованој јавности, пролази, како у целини, као институција, тако и појединачно у низу исфабрикованих случајева против више професора, од скора и самог декана, у јубиларној години свога рада кроз низ проблема и потешкоћа са којима се раније није сусретао.

Њих су створили и покренули, у ствари измислили – поједини професори самог факултета на челу са Владаном Перишићем, Родољубом Кубатом и Драгомиром Сандом. То, међутим, не би било могуће без јавне и тајне подршке једног броја професора са других факултета Универзитета у Београду међу којима су предњачили одређени професори са Филозофског факултета.

Поједини коментатори ове ситуације са којима смо разговарали као мотиве који покрећу ову групу наставника београдског Универзитета најчешће наводе њихове заједничке политичке интересе и идеолошки анимозитет према Цркви, православљу и српству. Да ли је то све? По универзитетским кулоарима све чешће се чују приче и о озбиљним финансијским интересима који њих, такође, обједињују али то треба да докажу надлежне институције, што сви, са нестрпљењем, очекују.

Међутим, овде постоји још једна, не толико очигледна и позната а важна чињеница, Антицрквени активизам бораца против Православног богословског факултета има још једну функцију – да, у складу са познатим самооправдавајућим ускликом: ”Држ’те лопова!” скрену пажњу академске и шире јавности са неправилности и противправног поступања која су обележила избор садашњег декана Филозофског факултета. Занимљиво је – неко би рекао очекивано – да у данашњим нападима на ПБФ предњаче управо они који су оркестрирали овај бесправни поступак и/или имали највећу корист од њега. О чему се ту ради?

24.05.2018. године одржана је VI ванредна седница Наставно-научног већа Филозофског факултета у Београду, о чему је састављен и одговарајући Записник (/ПС05/4-02 бр.870). Њом је председавао проф. др Данијел Синани. На седници је требао да се утврди предлог о избору новог декана Филозофског факултета.

Након што је седница Већа отпочела у 13,00 часова проф. др Живан Лазовић је, у име четворо чланова Кандидационе комисије (професори Весна Димитријевић, Ђopђe Бубало, Војин Недељковиh и Живан Лазовић) који нису гласали за одлуку Комисије да Наставно-научном вehy проследи на изјашњавање предлог проф. Миомира Деспотовиhа за новог декана, због тога што та одлука није у складу са Статутом Филозофског факултета предложио измену дневног реда. Његов предлог био је да се тачка ”Утврђивање предлога одлуке о избору декана Факултета за мандатни период од три школске године” замени тачком ”Изјашњавање о Извештају Кандидационе комисије”. У образложењу је проф. Лазовић прво навео последњу реченицу става 3. чл. 211. Статута: ”Кандидациона комисија предлаже Behy кандидате који су добили подршку више од две треhине одељења”, нагласивши да, пошто Факултет има 9 одељења, овај став изричито и недвосмислено захтева да кандидат за декана мора имати подршку најмање 7 факултетских одељења.

Проф. Лазовиh је затим скренуо пажњу члановима Beha на то да је у одржаној јавној расправи кандидатуру проф. Миомира Деспотовиhа подржало само 6 факултетских одељења, односно да кандидат није добио неопходну подршку најмање 7 одељења, те је самим тим одлука Комисије да ову кандидатуру достави Behy на разматрање противна ставу 3. чл. 211 Статута.

На крају свoг излагања, проф. Лазовиh је апеловао на чланове Beha да стану у одбрану Статута Филозофског факултета, односно да усвоје предложену измену дневног реда и да се, кроз изјашњавање о Извештају Кандидационе комисије, заложе за то да се поступак избора декана понови и спроведе у складу са Статутом.

Ова исправна примедба проф. Лазовића одбачена је већином гласова. Поступак
Кандидационе комисије која је свој предлог доставила иако није имала довљну подршку за то, њен председник проф. др Ненад Макуљевић, покушао је да образложи рекавши да је Кандидациона комисија, пошто два одељења нису испунила своју статутарну обавезу да утврде мишљење о њеном предлогу, утврдила предлог за гласање на Већу на основу (само)достављених мишљења.

Овде се, сасвим логично, поставља питање ко је требао да (не)наведена одељења на то подсети, позове или на било који одговарајући начин укључи у легалан, пун и правоважан, изборни процес? Због чега он то није учинио? Коме се и зашто журило да се изабере управо овај кандидат за декана без испуњавања свих потребних предуслова? И због чега, када је већ до такве ситуације дошло, није, како је то лепо предложио проф. Лазовић, поступак избора декана поновио и спровео у складу са Статутом Филозофског факултета? Тим пре, што су таква решења поновљених гласања ради правног легитимитета избора на неким другим факултетима (где то није било потребно јер није постојала противправност у поступку избора) управо они који су то одбили да раде на свом матичном факултету најревносније предлагали.
На овај начин је по мишљењу проф. Лазовића, противно Статуту Филозофског факултета утврђен предлог да се проф. др Миомир Деспотовић изабере за декана Филозофског факултета. Одлуку је у својству председника већа потписао проф. др Данијел Синани.

Од момента избора декана проф. др Миомир Деспотовић па све до данашњег дана, не само на Филозофском факултету, него на целом Универзитету у Београду, па и шире, шире се гласови незадовољства и протеста због кршења изборне процедуре и Статута Филозофског факултета.

Пошто је ректорка Универзитета у Београду проф. др Иванка Поповић својим недавним активностима, када су неки други факултети у питању, показала изузетну спремност да на сами медијски помен ( ма како он неутемељен и бесмислен био) евентуалних неправилности у њиховом раду и изборним процедурама одмах реагује (при томе вишеструко прекорачујући своје ингеренције и кршећи законску регулативу која, чак и њу о чуда, обавезује) надамо се да ће и овом случају, када није реч о клеветама и фантазмагоријама него аргументованој и јавној дискусији угледних професора, посветити заслужену пажњу. Тим пре, што би на тај начин, макар и у најмањој мери, могла да увери све оне (а њих није мало) који јој пребацују да је, у ствари, тек оруђе у рукама једне организоване групе професора Филозофског факултета и њихових политичких, идеолошких и финансијских ментора, да они, када је за то оптужују, нису у праву.

Душан Тодоровић

nnv02_3A-ZAPISNIK_NNV-prilog (1)